Пре два века, Русији и читавом Православном свету, Богом је био послан човек чије су молитве и пророчанства постали саставни део живота сваког од нас - Свети Серафим Саровски. Великом старцу, пророку и прозорљивом чудотворцу, судбине, не само појединаца, него и читавих народа, биле су познате. Сваку душу читао је као отворену књигу. Ово је филм о његовом животу.
''Свети Мардарије – владика без адресе'' је документарно-играни филм о првом српском епископу првоосноване епархије СПЦ у Америци и Канади; о свепраштајућој љубави човека који је трпео и подносио и онда када је био гоњен од својих. Његов мученички живот и његово нетрулежно тело живо су сведочанство људима о томе шта је најважније за спасење душе и задобијање вечног живота.
У животу помоћници, у болестима исцелитељи, у мукама и тугама утешитељи, то су свети и преподобни чудотворци тумански, Зосим и Јаков. Њихове целебне и чудотворне мошти, као живе иконе васкрслог Христа, привлаче себи хиљаде поклоника који свакодневно притичу манастиру Туману. Народ Божији ово парче Царства Небеског на земљи, с правом, назива још и Ђердапски Острог.
Још од четрнаестог века, у манастиру Ватопед на Светој Гори Атонској, налази се Појас Богородице за који кажу да га је сама својим рукама урадила, од камиље длаке, док је још била мала. Велика је благодат и много је чудеса од овог појаса, јер га је Мајка Божија читавог живота носила на себи. Ту су и друге православне светиње: честица Крста Господњег, мошти светог Јована Златоустог, светог Григорија Богослова и преподобни Јевдоким, ватопедски светитељ.
Под паролом демократских права и људских слобода иза којих не стоји ништа друго до брутални тоталитаризам и право на изопаченост, креатори новог светског поретка ударили су на брак и породицу као основну људску заједницу. Антипородична идеологија, уништење природног полног идентитета и сексуализација деце постали су права пошаст, куга трећег миленијума која је закуцала и на наша врата. Како да се заштитимо и сачувамо нашу децу и породице...
Mанастир светог Великомученика и целебника Пантелејмона у Лепчинцу, спада у древне светиње тзв. Врањске Свете Горе. Подигнут је у незнаним историјским дубинама у пределу у којем су обитавали и подвизавали се пустиножитељи. У наше време обновио га је блаженопочивши архимандрит Пајсије Танасијевић (бивши игуман манастира Хиландара на Светој Гори Атонској) који је у њему окупио братство. Ово свештено место је од давнина познато и као целебно место, место многобројних исцељења многоврсних болести и тегоба народних. С обзиром да је сама црква посвећена светом Великомученику Пантелејмону, чудотворном исцелитељу, кроз сву историју, али и данас, до јавности стижу посведневне информације о чудесним исцељењима која бивају у овој Светињи молитвеним дејством светог Пантелејмона.
Тужно је констатовати да је након више од хиљаду година, Ћирилица код Срба на ивици опстанка. Потпуно доминира једно друго, за нас страно писмо – латиница. Ћирилица је, као знак нашег националног и духовног идентитета, доведена до изумирања. Филм „Ћирилица – српски знак“ открива корене и узроке који су довели до тога.
После Октобарске револуције, мали православни манастир-острво завршава на територији Финске, где Финци постављају штаб обалске артиљерије. Совјетска страна тамо шаље младог комесара Максима Прошина (Алексеј Морозов) са тајном мисијом: под маском искушеника, Максим мора продрети на острво како би убио једног од високорангираних војних званичника Финске. Али Максим ће проћи и пут покајања и духовног препорода у манастиру да би пронашао себе и смисао живота.
Мироточење икона значи с једне стране милост Божију, а са друге стране предзнак је тешких несрећа и искушења. Четри дана после снимањa овог филма почело је бомбардовање Србије, егзодус Срба са Косова, а народ је могао да се нада само помоћи Свевишњег. А 1914. године, када је Аустроугарска напала на Србију, одлуком цара Николаја II, Русија се умешала и подржала своју браћу. Из тога разлога, баш у Србији православни верници цара Николаја сматрају светитељем. Бомбардовање НАТО пакта 1999. био је напад на Православље. Судећи по пророчанствима светих отаца, борба против Православља ће се наставити, а Русији ће сви окренути леђа. И тако, оставши сама, она ће спознати свога Оца и Владику. Кроз мироточиву икону цара Николаја, Бог шаље Свог заступника, како би се молитвама верника, сачувала Русија.
Филм “Поп” добитник је Патријархове награде у области филмске уметности која се у Русији додељује за учвршћивање духовно-моралних основа друштва. То је прича о човеку који се због рата нашао у изузетним околностима, које сваког часа изискују да се морално определи. Ситуацију отежава то што овај човек није обичан, јер има посебне, свештеничке обавезе…
На почетку духовног пута важно да човек не узима на себе више него што може да понесе. Тако је и јунак oвог филма је недавно поверовао у Бога и дошао у манастир да постане монах. Али му није било нимало лако да прихвати духовни живот, јер је о свему имао сопствено мишљење, а у духовном животу сваки напредак се дешава постепено. Ово је прича о његовим тешкоћама током Великог поста...
Радња филма заснована је на драматичној животној причи великог светитеља и хирурга Војно-Јасењецког Валентина Феликсовича, познатијег као Свети Лука (Kримски). Преживео је Први и Други светски рат, безбожно време Хрушчовљевог периода, нехумане Стаљинове репресије, страшне године револуције, страхоте бољшевичког терора совјетске власти. Међутим, у сваком тренутку, упркос страшним искушењима, трагичним догађајима његовог личног живота, он је остао прави хришћанин, жртвујући свој живот Богу и ближњем. Некоме је помогао својим рукама, неком вером, али свети Лука није могао да помогне жени коју је волео више од свега на свету...
Играни филм о најпознатијем чуду које се догодило у СССР-у у време војујућег атеизма, када се 1955. године девојка Зоја Карнаухова „окаменила“ зато што је окрнавила икону светог Николе Чудотворца. Наиме, група младих окупила се на забави и кад је почео плес, Зоја није имала партнера, јер њен дечко Никола није дошао на прославу. Видевши у тамном куту собе икону светог Николе, девојка је безбрижно рекла: „И он је Никола, с њим ћу плесати“! Желећи да је одговори од тога, пријатељица јој довикну:“Зоја, не хули“, али се Зоја само насмејала и рекла: “Ако има Бога, онда нека ме казни“!
Филм “Острво” Павела Лунгина је духовна психолошка драма, са изванредним глумачким остварењем Петра Мамонова у улози јуродивог старца Анатолија, који лечи, предвиђа будућност, изгони демоне. Проћелав, крезуб, у подераној мантији и неумивеног лица, отац Анатолиј, оптерећен осећајем кривице, налази се у вечитој потрази за душевним миром и опроштењем давно почињеног убиства којег не може ничим да се ослободи...
Још од првих дана историје Цркве, телесни остаци светих Божијих људи били су предмет посебног интересовања верних. Управо нераспаднута тела Христових подвижника била су и остала сасуди Духа Светога. Као својеврсни резервоари божанских моћи, свете мошти су кроз векове биле извор исецељења и оживотворења, али и непобитни сведоци и иконе васкрсења. Отуда поштовање светих моштију представља одраз побожности и љубави хришћана према светињи.
Колико је у капели Блажене Ксеније исплакано горких суза и изговорено ватрених молитва! Колико је обрисаних суза и колико је утешених и умирених људи изашло одатле! Неретко, верници стоје изван капеле, често и на коленима, усрдно молећи Блажену Ксенију да им помогне у невољама. Неки ходају око капеле с молитвом на уснама и у срцу... "Ти си наша нада и уздање, брзо услишење и избављење, теби благодарност узносимо, и са тобом славимо Оца и Сина и Светога Духа..."
Мноштво људи везано је ланцима страха и бриге. Брину се због лошег здравља, оскудице у новцу, пословних или породичних проблема који су неретко узрок непроспаваних ноћи. Ко није искусио ситуацију када се ствари отму контроли, кад изгледа да нема излаза и чини се да не постоји утеха и нада, да си остављен и заборављен од свих, па чак и од Бога?! Али Бог је са нама увек. Чак и онда када нам се чини далеко, Он је близу...А шта Господ говори човеку?!
Христос не само да прима грешника, већ га очекује, тражи, пресреће...свуда, па чак и на оним местима где би мало ко зашао. Ово је кратка прича о свепраштајућој љубави Христовој према грешницима који се кају. Ко би очекивао да ће се затворским ходницима икад проломити громогласан, покајнички повик окорелог, опасног криминалца, силеџије и убице: "Христе! Христе! Зар си ми опростио?!"
“Срби некад и сад”, документарни филм Продукције Пријатељ Божији, бави се питањем духовног и моралног стања српског народа. Какви смо некада били, а какви смо данас и како да изађемо из кризе у којој се налазимо…
This is a film about the life and suffering of the first Serbian bishop of America and Canada; about his love that endured everything and forgave, even when he was persecuted by his own... His life and non-corrupted body testify to all people what is most important for the salvation of the soul and to obtain everlasting life.