Свети праведни Захарија и Јелисавета
Родитељи светог Јована Претече и Крститеља Господњег. Спомен светог Захарије празнује се 5. септембра (в. тамо опширно), а 11. фебруара пренос његових светих моштију.
Свети новомученик Панагиот кесаријски
Пореклом из града Кесарије; као младић пострадао за веру у Христа од Турака у Цариграду 1765. године. Тело му сахрањено изван града на гробљу храма Живоносног Извора Пресвете Богородице у Цариграду.
Свети мученици Јаков и Јован мењужски
Деца благочестивих сељака из околине Новгорода. Она у дечјем узрасту мученички пострадаше. Свете мошти њихове, прослављене чудесима, почивају у Мењужском манастиру, на 40 врста од Новгорода, на обали реке Мењуге.
Свети Марко Ефески, исповедник
Ово је дан упокојења светог Марка (према житију које му написа његов брат Јован Евгеник). Опширно о светом Марку видети под 19. јануаром.
Света мученица Агрипина
Агрипина света беше рођена и васпитана у Риму. Од самог детињства вежбала се да живи по јеванђелски, одгонећи од свога срца смрад страсти и налевајући срце своје благоухањем девичке чистоте, девствености и целомудрености. Обручена беше Христу Господу, и као невеста Христова пострада у време цара Валеријана. Претрпе бијење штаповима, све док јој кости скрушише. Ангел Божји јави јој се и укрепи је. При новим мукама предаде дух свој Богу. Њене другарице: Васа, Пауна и Агатоника пренеше мошти њене на острво Сицилију, и тамо их чесно сахранише. Ту се доцније подиже црква у име свете Агрипине. Он њених моштију биваху чудеса безбројна. Силом њених моштију чак и Агарјани беху враћени од града, где те мошти почиваху. Упокојила се и славом увенчала 275. године.
Свети мученици Евстохије, Гај и други с њима
Би Евстохије жрец идолски у време цара Максимијана, па видећи јунаштво хришћанских мученика, одбаци незнабоштво и крсти се. Крсти га сам епископ антиохијски Евдоксије. После тога Евстохије постепено преведе своју родбину у хришћанство. Његов сродник Гај крсти се заједно са три отрока: Провом, Лолијем и Урбаном. Сви ови, и још други уз њих, беху изведени пред суд, мучени и посечени због вере у Христа Господа у Листри. Душе њихове преселише се у бесмртно Царство Христово.
Спомен иконе Пресвете Богородице Владимирске
Када татарски цар Ахмет опколи Москву, кнез Јован Васиљевич пође с војском да брани град. Иако војска овога кнеза беше малобројна и слабија од војске татарске, ипак она изађе победоносна. Јер, наиђе одједном неописани страх на Татаре, те се смутише и разбегоше. Овај неочекивани успех приписивали су сви икони Пресвете Богородице, пред којом се народ мољаше за спас од Татара. Због тога је у Русији и одређен 23. јуни за спомен овога чуда.
Повест о покајању Теофила
Овај из зависти према епископу предаде душу ђаволу и одрече се написмено Христа и Богородице. Но потом Теофил се горко покаја, исплака опроштење од Свете Пречисте после четрдесетодневног поста и сузних молитава, прими натраг написану хартију, коју беше ђаволу дао, и јавно исповеди свој грех у цркви пред епископом и народом. И када му епископ изрече опроштај и причести га, Теофилу се засја лице као сунце. Ево примера како милостиви Бог не само прашта грехе
Свети преподобни Јосиф
У свету звао се Иларион; живео побожно. Године 1588. јуна 23. био удостојен чудесног виђења Владимирске иконе Богоматере у шуми, на 12 врста од града Вологде. Он се замонаши добивши име Јосиф, и на месту јављења иконе он основа Владимирски манастир, који би назван Заоникијевски. Препустивши другима управљање манастиром, преподобни Јосиф се предаде подвизима јуродства (= сулудости) Христа ради у току 25 година све до саме смрти своје, 1612. године. Свете мошти његове покоје се у његовом манастиру.
Свети Атанасије, епископ Хитре на Кипру
Спомиње се у житију светог Димитријана, епископа Китирије (= Хитре) на Кипру, где се каже да је био епископ у месту Хитри (данас Китреја) после светог Папа, са којим је био у сродству и по телу и по духу, и такође чудотворац као и овај.