Прост човек, али Божји човек. Служио као кувар у неком манастиру Аморејском у IX веку. Духовник тога манастира једне ноћи виде себе у Рају, и тамо угледа Ефросина. Ефросин му одбере три рајске јабуке и дарује. Када се духовник пробудио, виде три јабуке необично красне и мирисне код свог јастука. Он брзо нађе Ефросина и упита га: „Где си ноћас био, брате?” „Тамо где и ти, оче”, одговори му блажени угодник Божји. Тада духовник објави цео случај монасима, и сви познаше светост и богоугодност Ефросинову. А Ефросин бојећи се слављења од људи, одмах побеже из манастира и сакри се у пустињу, где проживе остатак свога живота.
Оптужена од жречева идолских и пострадала за Господа у Персији у време Сапора II, 363. године. По предању, сунце је помрачило при њеној смрти, и сав се ваздух испунио дивним благоухањем. Заувек прослављена Господом.
Бијени Христа ради у Лаодикији, и предали душе своје Господу своме.
Три рођене сестре, из неког места у Витинији азијској. Васпитане у духу хришћанском повукоше се из града у пустињу желећи да ум свој узвисе Богу и ослободе свега варљивог света, и да тако проживе век овај у чистоти и девичанству као праве невесте Христове. Предадоше се великом труду, посту и молитви, док их Бог не украси даром чудотворства. Када к њима почеше доводити болеснике ради исцељења, оне посташе знамените и преко своје воље. Чу за њих и неки кнез Фронтон и довуче их на суд. Видевши их кнез, зачуди се красоти лица њихова. Јер, иако оне беху велике испоснице, и тело њихово сухо, лице им беше светло, озарено унутрашњим миром и благодаћу Божјом. Кнез им најпре ласкаше и обећаваше послати их цару, који ће их удати за своје велможе, но када се увери, да све његове ласке и обећања немаху никаква дејства на ове невесте Христа Господа, он нареди те прво мучише Минодору, а сестре њене баци у тамницу. После љутих мучења викне кнез Минодори, израњављеној и искрвављеној: „Принеси жртву боговима!” На то одговори света мученица: „Зар не видиш: ништа друго и не чиним него сву себе приносим на жртву Богу мојему?” Када издахну у мукама света Минодора, тада кнез изведе и остале две сестре и постави их крај мртвога тела Минодорина, па показујући им мртво тело сестре њихове, саветоваше их да се одрекну Христа. Но како оне осташе непоколебљиве, то и њих љутим мукама умори. Утом гром удари из неба и уби бездушнога Фронтона и слуге његове. Хришћани чесно сахранише тела светих Божјих мученица. Пострадаше између 305. и 311. године у време Максимијана Галерија, и упокојише се у Царству Христовом.
Ћерка цара Аркадија. Заветовала се остати довека у девству, и у знак тога завета саградила у саборној цркви часну трапезу од злата и драгог камења. Сувладар своме брату Теодосију Млађем. Велика ревнитељка вере православне. Њеним настојавањем сазван Трећи васељенски сабор у Ефесу, који осуди Несторијеву јерес. Саградила знамениту цркву Свете Богородице у Влахерни у Цариграду. По смрти Теодосијевој венчала се са Маркијаном, изабраним царем, но живела с њим као с братом. Пронашла мошти четрдесет мученика севастијских. Упокојила се у Господу 10. септембра 453. године у педесет петој години свога живота.
Апостоли од Седамдесеторице. Аполос (Дап 18, 24-25) био епископ у Смирни пре светог Поликарпа. Свети Лукије (Рм 16, 21) био епископ у Лаодикији. Свети Климент био епископ у Сардику.
Једна племкиња цариградска са своје две слушкиње. Презреше сујету света и повукоше се у усамљеност, где се у подвигу после једанаест година упокојише у Господу.
Добивши од једног пустињака пречасну крв, истеклу из пречистих ребара Господа Христа, овај свети монах чињаше њоме многа исцељења ходећи по градовима и покрајинама. Због тога га неверници убише ноћу дрвима. (По некима ова крв Господња беше из Његове иконе прободене од Јевреја у Вириту Бејруту. Она би сачувана од ученика светог Варипсаве, па касније пренета у царски град).
Свети Петар беше ревносни заштитник Православља за царовања Лава Иконоборца. Исповеднпк, он се у миру преставио око 823 године. О светом Павлу нема сачуваних података.
У свету Андреј, син Заозерског кнеза Димитрија Васиљевича. Од раног детињства осетио ништавност световног живота, и у дваестој години замонашио се у Спасокаменом манастиру, на Кубенском језеру. Поверен духовном руководству старца Григорија, кнез монах сво време посвећиваше молитви и размишљању о гечности, и држаше најстрожији пост. Последње године свога живота он једанпут недељно узимаше храну, н причешћиваше се Светим Тајнама сваке недеље. Престави се преподобни 1453 године. Свете мошти његове, прослављене чудесима, почивају у Спасо-Каменом манастиру, у Вологодској епархији.