ПРЕПОДОБНА Мавра девојка подвизавала се у Цариграду у време Св. патријарха Нектарија (4. век), где основала манастир, у коме се и упокојила у петом столећу (око 436. године). У Цариград је она дошла из Картагене заједно са Светом Домником (која се слави 8. јануара).
ОВИМ светим мученицима у Мелитини размрскаше кости и голенице; и тако они за Христа пострадаше.
КАО затворник подвизавао се у Кијево-Печерској обитељи. Свете мошти његове покоје се у Антонијевој пештери.
Син Уроша I и краљице Јелене, и брат Драгутинов. Много ратовао бранећи веру своју и народ свој. Ратовао је против Михаила Палеолога зато што је овај био примио унију и присиљавао све народе балканске и монахе атонске - да и они признаду папу. Ратовао против Шишмана, цара бугарског и Ногаја, цара татарског, да би земље своје одбранио. Сви ратови његови били су успешни, јер се непрестано Богу молио и у Бога уздао. Сазидао преко четрдесет цркава. Осим оних у својој земљи, као: Трескавац, Грачаница, Свети Ђорђе у Нагоричу, Света Богородица у Скопљу, Бањска итд., он је зидао цркве и ван своје земље, у Солуну, Софији, Цариграду, Јерусалиму, у Светој Гори. Упокојио се у Господу 19. октобра 1320. године. Тело његово показало се ускоро нетљеним и чудотворним. Као такво оно и данас почива у Софији у цркви Светога краља.
Старији син благочестивог краља Српског Уроша Првог (1243-1276. г.) и Свете краљице Јелене, а брат Светог краља Милутина. Према животописцу краљева и архиепископа Српских, Светом архиепископу Данилу II, Драгутин је измољен од Бога молитвама својих побожних родитеља, и одгајен и васпитан од њих у науци Господњој и вери Православној...
Супруга благоверног краља Српског Уроша Првог (1243-1276. г.), пореклом Францускиња. Постала света мајка светих синова: краља Драгутина и краља Милутина. Живот свој провела као узорна и богомудра хришћанка. Била је паметна и оштроумна, у речима строга, али у срцу добра, побожна и изобилно дарежљива. После смрти свога супруга блажена Јелена се сва предала подвизима побожности: сиротињу је збрињавала и издржавала; манастире и цркве зидала и помагала; о љубави и слози синова својих се старала; о заштити и васпитању народа свога се бринула; о страху Божјем се свагда старала...
Свети епископ Маркијан, ученик светог апостола Петра, би послан од апостола Петра у град Сиракузу на острву Сицилији. Својим чудесима и знамењима он обрати ка Христу многе незнабошце. Својом молитвом он разори идолишта и идоле, и светлошћу богопознања и светог крштења он многе начини синовима светлости. Стога тамошњи Јевреји, обузети завишћу, љутом смрћу уморише светог епископа; и тако блажени страдалник доби неувенљиви венац мучеништва. Свете мошти његове почивају у Гаети у Италији.
Света мученица Евтропија би оптужена игемону Апелијану у Александрији што је хришћанка и што посећује и соколи по тамницама хришћане, затворене због вере хришћанске. Она неустрашиво исповеди пред игемоном Христа истинитог Бога. Зато је обесише, па тело буктињама палише. Но она огањ осећаше као прохладну воду. И сви присутни, па и сами војници који је мучаху, јасно видеше једног страшног човека, који расхлађиваше огањ и росом кропљаше свету мученицу. После тога је ставише на још страшније муке, па у тамницу вргоше. А кад је сутрадан поново изведоше пред игемона, она исмеја и њега и његове идоле. Зато јој језик одсекоше, па јој онда свету главу одрубише. И тако блажена страдалница предаде душу своју у руке Божије, и доби венац мучеништва.