ОВА светитељка убраја се међу светитеље Кипарске Цркве. Њена света икона на зиду (фреска), из 14. века, постоји. у Богородичиној цркви у месту Асину близу Никозије на Кипру. Остали Синаксари је не спомињу.
Преподобни Јован живео за време Андроника II Палеолога (1282-1328) и Андроника III (1328-1341). Родитељи његови беху верни и побожни хришћани, али умреше пре него што дете напуни две године, те тако Јован остаде сироче. Затим га узе стриц његов, монах Јоаникије, у своју келију, и одгајивши га и научивши га божанској науци, постриже га за монаха, и имађаше га поред себе, васпитавајући га у монашком животу. Када порасте телом и духом, преподобни отац наш Јован, би украшен многим врлинама, те прими и свештенички чин.
ПОСТРАДАО за време Максимијана (286-305). Због вере у Христа и зато што није хтео принети жртве идолима, љуто је мучен. Најпре су му усијаним клинцем проболи уши, тако да су зенице очију његових истопивши се испале. Затим је мучен !на точку везан, вешан носећи узду у устима, паљен свећама, и на крају, глава му је мачем одсечена.
ЗАМОНАШИО се у Костромском Воздвиженском манастиру. Жељан пустињачког усамљеничког подвижништва удаљио се на реку Монзу; и крај ње основао Благовештенски манастир; у њему се подвизавао до свог престављења, 1595. године. Чинио чудеса за живота. Свете мошти његове почивају у Благовештенској цркви.
О ЊОЈ се говори само у јерусалимском Канонару. Празнује се заједно са светом Февом.
СВЕТИ мученик Варсава беше Персијанац. Он неустрашиво исповеди своју веру у Христа истинитог Бога. Зато му поглавар Персије одсече главу; и храбри страдалац прими венац мучеништва.
Ови свети мученици беху из Персије, из града Арбила. Аитал беше прво незнабожачки жрец у граду Арбилу; но потом чувши о вери Христовој реши се да се обрати хришћанском епископу, надајући се добити исцељење од болести која га беше снашла у то време. Епископ га одмах исцели молитвама својим од болести крварења. И онда упозна са истинама хришћанске вере и живота...
ОВИ свети мученици пострадаше за Христа Господа мачем посечени.