Каква треба да буде наша љубав у сагласности са вољом Божијом? Навешћу вам речи нашег Господа, које су речене у Светом Јеванђељу: „Заповест нову вам дајем, да волите једни друге, као што сам Ја заволео вас“. Чујете ли браћо моја, шта говори Господ? „Као што Ја, који сам родивши се био положен у јасле с бесловесним животињама, који сам био срамоћен, исмејан, пребијен, који Сам гладовао, био наг, прихватио смрт на крсту, пролио крв Своју за вас, да би вас избавио из руке ђавола, из ада, тако и ви морате љубити Бога и своју браћу, и ако је потребно, крв своју пролити ради љубави ка ближњем“. Св. Козма Етолски

Силом својих врлина разобличуј оне који се свађају с тобом… и обарај их са смирењем и спокојних усана. Разобличуј развратника својим доличним понашањем, а бестиднике скромним погледом твојих очију. Тако нам говори авва Исаак, а у томе се састоји и еванђелски став. Требало би да се радујемо уместо што се ражалошћујемо кад се људи и без наше кривице грубо понашају према нама. Није неопходно да се трудимо да нас људи оправдају кад смо у праву. Бог је праведан и ми ћемо управити поглед ка другом животу. Због тога нема смисла да тражимо разумевање од других људи, да би били добри према нама, признали наше вредности, да нас не би вређали, итд. Онај ко то тражи у овом животу треба да зна да га пут којим корача неће одвести у рај.

Сваки дан посматрајте као мали живот. Не придајте значаја ситницама, ко је шта рекао за вас, за другога – тога је увек било. Увреди ли вас неко, нека је, њему на част, превари ли вас неко, изда, разочара, нека је Богом просто, идемо даље, живот је драгоцен да би смо се бавили безвредним стварима. Немојте се замерати родитељима, деци, браћи и сестрама, комшијама, сви смо људи, сви грешимо, немојте да вас сутра боли кад изгубите ту особу и схватите да ар плаца, трошна кућа, лоша реч, увреда и клевета не покривају цену бола за особом коју сте због истог изгубили. Не дајте да вас смрт увери у то, волите и поштујте човека док је жив. Срцем опростите, рану зацелите, а душу умирите, потребна је само воља. Верујте, човек и ваша савест немају цену. Исправите ствари на време. Патријарх Павле

Поштујте браћо, свештенике своје. Они су слуге Христове и представници апостола Христових. Њихова служба је тешка, њихова одговорност пред Богом огромна. Они се моле Богу за све вас. Они својим рукама и молитвама припремају св. Причешће, којим се ви с Богом сједињујете. Они вас дочекују када се рађате, они вас испраћају кад умирете. Они за вас Богу одговарају. Свети Сава рекао је: ''Ако је свештеник грешан, молитва његова није грешна.'' Не осуђујте свога свештеника, не ружите га, не гоните га. За своје грехе он ће одговарати Богу више неголи ви за своје, јер је свештеник Бога живога. Ако ли га осуђујеш и ружиш, он ће постати још гори. Поштујте, браћо, свештенике своје. Немојте се правити паметнији у духовним стварима од свештеника. И ако све не твори сто треба творити, по слабости својој, он зна шта треба творити. Питајте га о путу спасења, и слушајте његове речи. Молите га, да вам објасни, и он ће вам објаснити. Ја сам исповедао неке, који су се кајали, што су осуђивали свога свештеника. Свештеник има свој суд и свога судију. И ако греши, знајте, да га казна неће мимоићи. Но немојте му ви бити судија. Он велико бреме носи, и велику одговорност има. Отуда је и његово спасење теже него ваше. Зато вас молим браћо, поштујте свештенике своје. Св. Владика Николај

Господ љуби све, али допушта невоље да би људи спознали своју немоћ и смирили се, и за своје смирење примили Светог Духа, а са Светим Духом све је добро и све је радосно. Ти кажеш: "Има много јада". Али ја ћу ти рећи: "Смири се и видећеш да ће се твоје невоље претворити у спокој, тако да ћеш се и сам зачудити и рећи ћеш: "Како сам се раније тако мучио и туговао?" Али сад се радујеш зато што си се смирио и дошла је благодат Божија; сад макар пребивао у самоћи и сиромаштву, радост те неће оставити зато што ти је у души мир о којем је Господ рекао: "Мир вам Свој дајем". Тако свакој смиреној души Господ даје мир. Душа смиреног човека је као море. Баци у море камен, он ће на тренутак благо узбуркати површину, а затим ће потонути у његову дубину. Тако невоље тону у срцу смиренога, зато што је са њим сила Господња. Старац Силуан Атонски

Покајање је признање погрешног пута. Покајање просеца нов пут. Покајнику се отварају очи за два пута: за онај, којим иде, и за онај, којим треба да иде. Више је оних, који се кају, но оних, који скрећу своје колеснице на нов пут. Кажем вам: две храбрости потребне су покајнику – једном храброшћу да се заплаче над старим путем, и другом да се обрадује новом. Покајте се од жеље за овим светом и свим што је у овом свету. Јер свет је овај гробље ваших предака, које стоји отворено и чека вас. Још мало мало и ви ћете бити преци и желећете чути реч покајање, но нећете је чути. Као што ветар духне и однесе маглу испред сунца, тако ће смрт однети вас испред лица Божја. Покајање подмлађује срце и продужује век. Сузе покајника перу таму са очију, и дају детињи сјај очима. У мога језера око је као у срне, вазда влажно и дијамантски сјајно. Заиста, влага у очима исушује гнев у срцу. Свети владика Николај

Господ хоће да се међусобно волимо. Слобода је у љубави према Богу и ближњима. У томе је слобода и једнакост. У друштвеним положајима не може бити једнакости, али то није важно за душу. Не може свако да буде цар или кнез, не може свако да буде патријарх или игуман, или старешина, али на сваком положају може се волети Бог и може Му се угодити, а то је једино важно. А, онај ко буде више волео Бога на земљи, биће у већој слави у Царству. Преподобни Силуан Атонски

Како да осетиш молитву, кад си пре тога сатима седео испред телевизора и слушао вести, да би затим искључио телевизор и започео вечерњу молитву? Добро би било да уопште не гледаш телевизор. Међутим, ако га ипак гледаш, потребно је да најпре загрејеш своју душу читајући неко поглавље из Светог Писма или неки светоотачки текст с циљем да најпре уђеш у предворје, а затим и у место молитве. Тада ћеш осетити молитву. Са замрзнутом душом и са срцем оптерећеним дневним проблемима не можемо да беседимо са Створитељем, и стално ће нас прикивати сећања на претходни дан… Старац Пајсије

Је ли ти живот постао досадан и тежак? То је болест душе, у којој нема љубави. Је си ли посматрао природу, каква је на дуготрајној летњој суши? Земља испуцала, биље увело, поља црна од изгореле траве, животиње узрујале и невеселе. Таква је пустош у души човека, који нема љубави. И као што се све прене новим животом, кад росна киша натопи земљу, тако новим животом почне живети и човек који се запоји љубављу према Богу и свету. Љубав то је дух Божји на земљи. У љубави је Бог. Не може никада бити досадан живот човеку, који осећа у себи љубав према Богу као своме Оцу и људима као својој браћи. Св. владика Николај

Чедо моје, не заборављај свој циљ. Погледај небо и лепоту која нас очекује. Шта су садашње ствари? Зар оне нису само прах и пепео, само снови? Зар не видимо да је све (овдашње) подложно трулежности? Међутим, вишње ствари су вечне, Царство Божије је бесконачно и блажен је онај ко у њему обитава, јер ће гледати славу лица Божијег! Чедо моје, не заборави да смо у овом свету само привремено, да наш живот виси о концу и да су све лепоте овог света испразне. Према томе, свако ко презре сујетне овоземаљске ствари, односно ко их не буде страствено желео, биће причастан вечним добрима. Када, дакле, поседујемо ово познање истине, природно је да у сваком тренутку поглед својих душевних очију окренемо ка вечном животу, ка вишњем Јерусалиму, где хорови ангелски с непојмљивом сладошћу и мудрошћу певају химне Божије. О, чеда моја, какву ће славу задобити ваше душе када се након смрти узнесу на небеса и приброје ангелима на небу! Старац Јефрем