Свако ко се жали на лењост и на хладноћу у души, требало би да добро погледа у себе, да случајно у њега није ушла нека од помисли које човека вуку ка доле уместо да га узводе у висину. Такве мисли су свагда оне кроз које нешто присвајамо за себе, када нешто приписујемо себи: успех у неком послу, похвале, примећивање недостатака на ближњима и осећај неке наше супериорности над другим људима. Зато се помолимо Господу, нека нас искуша, нека нас испроба, нека нам отвори очи да видимо да ли смо на путу безакоња, а ако јесмо, помолимо се и потрудимо се да се упутимо ка путу у живот вечни. Свети Филарет Московски

Због кршења чистоте супружанског живота родитељима се рађају деца не на утеху, већ на жалост и сузе и на штету својој отаџбини: бивају лоше нарави, способни да прихвате свако зло од младости своје, а такође се рађају мртва. Често на порођају заједно с њима и сама мајка умире у тешким патњама. Овакви су плодови кршења супружанских правила, непоштовања постова и сваког неуздржања, јер је рађање детета дар Божји, а не људски изум. Старац Сава Псково-Печерски

Украсите ваше свјетиљке врлинама. Борите се да одбаците страсти душе. Очистите срце ваше од сваке нечистоте и држите га чисто, да би дошао и уселио се у вас Господ; да би вас испунио Свети Дух својим божанским даровима.Тражите свакодневно Господа; али унутра, у срцу вашем, а не негдје изван њега. И кад Га нађете, станите са страхом и трепетом као Херувими и Серафими, јер је срце ваше постало престо Божији. Али да бисте пронашли Господа, смирите себе до праха, јер се Господ гнуша гордих, док љуби и посјећује смирене срцем. Зато и говори: "Али на кога ћу погледати? На онога ко је смирена духа и ко дрхће од мојих ријечи" (Ис. 66,2). Свети Нектарије Егински

Христос је живот, Извор живота, Извор радости, Извор светлости истините, све и сва. Ко љуби Христа и ближње, тај има живот, тај живи пуним животом. Живот без Христа јесте смрт; јесте пакао, а није живот. Живот без љубави - то је пакао. Живот је Христос. Љубав је живот Христов. Или ћеш бити у животу или у смрти. Трећега нема. Избор зависи од тебе. Старац Порфирије Кавсокаливит

Бог је преко пророка поручио цару Манасији да ће умрети за три дана, јер "изађоше његови грехови пред Господа". Значи реч Божија је дошла пророку, дакле воља Божија! А знате ли шта је цар урадио? Затворио се и плакао три дана, непрестано, мислио је: бар ово шта ми је остало да као човек проведем, да се покајем. Шта је било после!? Бог је променио своју вољу, продужио му је живот за 15 година. Чак је сунце на небу стало да би му Господ показао да је променио своју вољу. Видите ли која је сила покајања код човека!? Разумете ли да се ово дешава у животу свакога човека, у било ком времену! Све је до искреног покајања! То је огромна сила!" Гервасије Агиорит

На крају домаћих јутарњих и вечерњих молитава призивај свете: патријархе, пророке, апостоле, светитеље, мученике, исповеднике, преподобне, испоснике или подвижнике, бесребренике, – да би, видећи код њих испуњење свих врлина и сам почео да им подражаваш у свим врлинама. Код патријараха учи се детињој вери и послушности Господу; код пророка и апостола – ревности за славу Божију и за спасење душа људских; код светитеља – ревности за проповедање речи Божије и уопште писањем узимати удела у прослављању имена Божијег, кад год је то могуће, у учвршћивању вере, наде и љубави код хришћана; код мученика и исповедника – чврстини за веру и благочешћу пред људима неверујућим и безбожним; код испосника – распињању тела са страстима и похотама, молитви и богомислију; код бесребреника – нестицању и бесплатној помоћи онима који имају потребу. Свети Јован Кронштатски

По мом мишљењу има три врсте љубави: телесна љубав, која је пуна духовних бацила, световна љубав, која је лажна, формална, лицемерна, без дубине и најзад духовна љубав која је истинска, чиста, савршена љубав. Та љубав је бесмртна, траје „у векове векова“. Они који поседују световну љубав свађају се ко ће зграбити више љубави за себе. Али они који имају ону духовну, ону праву, свађају се ко ће дати више љубави другоме. Воле не размишљајући о томе да ли их други воле, или не воле, нити траже од других да их воле. Хоће све да дају и дају се, не тражећи да им дају и да им се дају. Такве људе сви воле, а највише Бог, са Којим су сродници. Љубав без узвраћања! Немојмо чинити добра дела да бисмо добили благослове. Однегујмо племениту, истинску љубав, онакву каква је Божија, а не јефтину световну љубав која има све људске слабости. Старац Пајсије Светогорац

„Фанатизам нема везе са Христом. Буди истински хришћанин! Тада нећеш никога погрешно разумети него ће твоја љубав све покривати. И према иноверном буди хришћанин. То значи: поштуј га на учтив и племенит начин, не обазирући се на његову религију. Можеш се наћи при руци муслиману у невољи, разговарати и дружити се с њим. Треба да поштујеш туђу слободу. Као што Христос стоји пред вратима и куца, али их не отвара силом него чека да га душа човекова сама слободно прими, тако и ми треба да се односимо према свакој људској души. У мисионарској делатности треба примењивати истанчане методе како би друге душе примиле оно што им нудимо – речи или књиге – без рђавих реакција. Још нешто: што мање речи. Речи парају уши, а често и нервирају људе. Одјек, напротив, налазе молитва и живот. Живот усхићује, препорађа и преображава, док речи остају бесплодне. Најбољи мисионарски рад остварује се нашим примером, љубављу и благошћу. Старац Порфирије Кавсокаливит

Никад немој губити наду у спасење. Непрестано призивај Бога и јецај. Бог никад не занемарује душу која жели да буде спасена и каје се, ма колико да је током борбе била изранављена. Бог зна колико је слаба наша природа. Где би глина сакупила снагу да издржи притисак воде, да је Бог није замесио благодаћу Светог Духа? Као Свевидеће око, Он зна да ћемо пасти и бити изгубљени чим нас напусти. Из тог разлога Он не допушта да будемо искушавани онолико, колико би то ђаво желео. Кад би нас Он напустио, ђаво би нас све заједно бацио у пакао. Међутим, благи Бог га спречава у томе и допушта му да нас искушава само онолико колико свако од нас може да поднесе. Старац Јефрем Аризонски

Милост Божја спасава све оне који милост Божију ишту. А милост Божију могу искати само они који имају веру у живога Бога и који су сами срца милостива. Зато један апостол говори: без вjepe није могуће угодити Богу. Човек од своје стране не може бити милостив у смислу хришћанском, ако нема вере у живога Бога. И тако вера je семе а милост плод. Други исто тако важан плод вере јесте молитва. Вера, молитва и милост представљају у здравој души три хармонична гласа, који вапију Богу за помиловање. Подигнута је вековна препирка између католика и протестаната, да ли се човек спасава вером или добрим делима. Код православних те препирке никад није било. Православна Црква није цепкала закон Божји него је тражила да се испуни сав са скрушеношћу и самоосудом, сећајући се речи Спаситељевих: Кад свршите cвe што вам је заповеђено, реците: ми смо непотребне слуге јер учинисмо што смо били дужни (Лука 17, 10). Свети Теофан Затворник