Љубав је изнад свега. Оно што треба да заокупља нашу пажњу, децо моја, јесте љубав према другом човеку, јесте његова душа. Што год да чинимо, - молитва, савет, опомена, - све чинимо са љубављу. Без љубави од молитве нема користи, савет вређа, опомена шкоди и упропашћује другог, који осећа да ли га волимо или не волимо и реагује на одговарајући начин. Љубав, љубав, љубав! Љубав према брату нашем припрема нас да више заволимо Христа. Злобу другог човека треба да осећамо као болест која њега мучи, од које он пати и од које не може да се избави. Стога гледајмо на своју браћу са саосећањем и понашајмо се према њима учтиво и благородно, изговарајући у себи са простотом срца молитву: "Господе Исусе Христе, помилуј ме", како би божанска благодат ојачала нашу душу да не бисмо никог осуђивали. У нашим очима сви треба да буду свети. Сви ми носимо у себи истог старог човека. Ближњи, ма какав да је, јесте тело од нашега тела, јесте наш брат, а ми никоме нисмо ништа дужни осим да љубимо једни друге, по апостолу Павлу ( Римљ. 13,8 ). Старац Порфирије Кавсокаливит

Добро је понекад у молитви рећи неколико својих речи, које одишу пламеном вером и љубављу према Господу. Да, а не увек само туђим речима разговарати са Богом. Нe треба увек бити дете у вери и нади, него показати и свој разум, рећи од срца и своју реч добру (Пс. 44, 2), при томе на туђе речи некако навикнемо и хладнимо пред њима. И како је пријатно Господу то наше лично тепање, које излази право из срца које верује, које воли и које је благодарно о томе не треба ни говорити; треба само рећи да душа са својим речима Богу трепери од радости, сва се распламсава, оживљава и блаженствује. Кажеш неколико речи, а окусиш толико блаженства, која нећеш добити у тој мери од најдужих и најдирљивијих туђих молитава, изговорених по навици и неискрено. Свети Јован Кронштатски

Љубав је најузвишенији вид молитве. Ако је молитва царица врлина, онда је хришћанска љубав Бог, јер Бог и јесте Љубав... Посматрајте свет само кроз призму Љубави па ће сви ваши проблеми нестати. Тада ћете видети да је Царство Божије у вама, да је човек икона, а овоземна лепота само сенка рајског живота. Можда ћете помислити да је немогуће волети непријатеље, али сетите се да је Христос рекао, Све што учинисте људима мени учинисте. Те речи златним словима запишите на таблици вашег срца, окачите их и поред икона и сваки их дан читајте. Отац Алимпије Печерски

Не враћајмо се у мислима на гријехе које смо раније исповедили. Сјећање на грехе доноси зло. Јесте ли затражили од Бога опраштај? Готово је! Бог преко исповести све опрашта. Не треба да се враћамо и да се затварамо у тамницу безнађа. Пред Богом треба да будемо смирене слуге. Човијек сам себе упропашћује говорећи: - Ја сам грешник, биједник, ја сам ово, ја сам оно, нисам урадио ово, нисам учинио оно.... Требало је тада, нисам учинио тада. Сад већ не могу ништа.... Протраћио сам своје године. Нисам достојан, нисам низашта.... У њему се ствара осјећање ниже вриједности. За таквог човијека, све око њега су само рушевине. Знате ли како је то тешко стање? То је лажно смирење. Све су то ознаке човијека без наде, човијека којим је овладао сатана. Старац Порфирије Кавсокаливит

Ходити у Истини, бити сав у Истини и од Истине. То осигурава човеку бесмртност и живот вечни, јер га спасава од греха, од те основне и главе лажи, свелажи. Грех у свима својим безбројним облицима само једно ради: лаже човека да му може дати живот а сурвава га у смрт, да му може дати рај а одводи га у пакао, да га може учинити богом а претвара га у ђавола. Који то грех није лаж, и којим то грехом човек не лаже себе? Ето гордости. Зар гардошћу не лаже човек себе, јер сматра себе великим, а уствари је прах и пепео? Ето славољубље. Зар славољубљем не лаже човек себе, јер сматра себе славним, а уствари је буњиште, пуно црва и смрада? Ето властољубље. Зар човек не лаже себе властољубљем, јер сматра да је силан и моћан, а уствари је бедни роб смрти и гроба? Ето сластољубље. Зар човек не лаже себе сластољубљем, јер сматра да ће му дати рајска уживања, а уствари свака се сласт завршава горчином? Тако, грех до греха – лаж до лажи, и све се оне сливају у једну бескрајну лаж, која увек одводи човека „оцу лажи“, том човекоубици „од почетка“ (Јн. 8,44). Зато основна заповест Тројичног Божанства јесте: ходити у истини. Јер само они „који ходе у истини“ Христови су, и лаж нема власти над њима. Ава Јустин Ћелијски

Јеси ли зао? - сети се разбојника. Нечист си? - сети се блуднице. Јеси ли хулио на Бога? - сети Светог апостола Павла, док је био хулитељ. Да ли си неверујући? - сети се магова. Знам како грех може довести до очаја. Ђаво, оштрећи мач, долази и говори ти ове речи: цео живот си провео са блудницама, криво си се заклео, чинио прељубе горе него било ко други у свом животу. Ово су речи ђавола. Али ти почни да радиш супротно. Пао си? - устани. Блудничио си? - покај се. Учинио се прељубу? - поправи се. Твоје покајање није велико; али љубав Господа је велика. Док год дишеш, макар и на сам самртни одар легао - покај се! Примени овај лек и укротићеш пламен. Знам, љубљени, да има много духовних рана; али свака рана има свој лек. Имаш Цркву која доноси дарове Духа. Имаш мноштво мученика и много тога другог кадрог да те од греха поново позове на праведност. Оно што је грехом истрошено, благодаћу је обновљено. Свети Јован Златоусти  

Пост је хришћанину потребан да разјасни мисао и пробуди и развије осећај и подвргне вољу добрим делима. Те три способности човека затамњујемо и гушимо преједањем, пијанством и животним бригама, због чега отпадамо од источника живота – Бога и упадамо у похлепу и сујету, изврћемо и скрнавимо у себи лик Божји. Свети праведни Јован Кронштатски

Постите колико можете, вршите метаније колико можете, уживајте у свеноћним бдењима колико желите, али у свему будите радосни. Имајте у себи радост Христову. То је радост која траје вечно, која у себи садржи вечну радост. То је радост Господа нашега. Она пружа сигурно спокојство, спокојно задовољство и свесладосно блаженство. То је сверадосна радост која превазилази сваку радост. Христос жели да се људи радују. Штавише, ужива у томе да шири радост, да вернике своје обогаћује радошћу; жели "да радост наша буде потпуна" (1.Јов.1,4) Старац Порфирије Кавсокаливит

Свако ко се жали на лењост и на хладноћу у души, требало би да добро погледа у себе, да случајно у њега није ушла нека од помисли које човека вуку ка доле уместо да га узводе у висину. Такве мисли су свагда оне кроз које нешто присвајамо за себе, када нешто приписујемо себи: успех у неком послу, похвале, примећивање недостатака на ближњима и осећај неке наше супериорности над другим људима. Зато се помолимо Господу, нека нас искуша, нека нас испроба, нека нам отвори очи да видимо да ли смо на путу безакоња, а ако јесмо, помолимо се и потрудимо се да се упутимо ка путу у живот вечни. Свети Филарет Московски

Приступи грешниче, к добром Лекару, и исцели се без напора. Збаци са себе бреме грехова, принеси молитву, и окваси сузама иструлеле ране. Јер, небески Лекар сузама и уздасима лечи ране. Приступи и принеси сузе: оне су најбољи лек. Јер, небеском Лекару је угодно да се свако лечи и спасава својим сопственим сузама. То је лек тренутног, а не спорог дејства. Њега није потребно стално привијати уз рану, будући да одмах исцељује. Лекар само чека да види твоје сузе. Приступи без страха. Покажи му рану и уједно принеси лек тј. сузе и уздахе. свети Јефрем Сирин