Привремени рај у коме се сад налазе душе је само предворје правога раја, који треба да се открије после свеопштег васкрсења и Суда, у новом небу и новој земљи, када ће Бог бити све у свима.
Да није човекољубив и дуготрпељив, да ли би Господ од тебе трпео вређање, да ли би се оваплотио, да ли би пострадао и умро за тебе, да ли би ти дао своје Пречисто Тело и Крв, на које са страхом и трепетом гледају анђели?
Деци непросвећеној светим крштењем Господ даје покој и удео у вечном животу...
Ниједна од заповести које су нам дате не присиљава: “Е, то чини, ово немој чинити”. Читаво Јеванђеље може да се сведе на то „ако хоћеш“, у томе је његова суштина...
Не газимо савест ни у чему, чак ни у најмањем. Јер, знате да од малога долазимо до пренебрегавања и великога.
Грех је увек преступ против љубави Оца. Он се показује као наше удаљавање од Бога и повођење наше воље за страстима…
Човек може да позна међу тим разнообразним деловањима у своме срцу шта је божанствено а шта ђаволско…
Христос је поставио циљ људскоме животу – да човек буде свет као што је Отац небески…
Одговоримо на љубав Божију, онако како на љубав Створитеља могу одговорити Његова створења, и то пала створења: покајмо се!
Христос лично предводи и Својим Божанским Телом и Крвљу храни вернике, храни децу Своје Цркве…
Као благодат над благодатима људима је након крштења дато покајање, јер покајање је друго рођење од Бога.
Ако видите жену непристојно обучену, немојте је унапред етикетирати. Упознајте је са Христом. Она ће поверовати и окренути се Христу. Можда чак постане и светица.
Право смирење се мери нашом спремношћу да без роптања прихватимо понижење и да се против њега не побунимо…
Страх Божији почетак је мудрости, зато, по речима пророчким: "Служите Господу са страхом и радујте Му се са трепетом"…
Ми живимо Христа као сопствени живот; не доживљавамо Га као некога кога упознајемо споља…
Горка је зима али је рај сладак. Блажен је човек који претрпи искушење, јер кад буде опробан примиће венац живота...
Христос је речју грешнике претворио у праведнике, а ми их речима чинимо још већим грешницима. Христос је спасао људе, а ми их уништавамо. То је разлика. Али и ми можемо бити попут Христа.
Љубите сва створења, сваки листић, сваки зрак. Откријте тајну Божју у њима, па ћете заволети и свет и Њега васцелом, васионом љубављу.
Љубите Бога свим срцем, свом душом и свим бићем својим. И ближњега свога као себе. Али - себе истинског, правог, вечног, онога какав треба да будеш. И онда таквог да видиш и другога.
Уколико будеш уравнотежен и кад си срећан и кад си тужан, ђаво неће бити сигуран шта се дешава у теби, тако да неће знати како с тобом да се бори.