Да би човек напредовао, потребно је да спозна дарове које му је дао Бог и да их увећава…
Не допустимо да се због животних брига и неспокојства будемо лишени будућег вечног живота…
Зато што човек није сам победник над својим страшћу, потребно је да појача духовни живот...
Бог очекује од нас да увек поступамо као народ Божији, као људи свесни, који знају шта раде…
Ко љуби Христа и ближње, тај има живот, тај живи пуним животом. Живот без Христа јесте смрт…
Онај који води бригу о другима, никога неће ожалостити, са свима ће састрадавати, свима ће помагати, неће красти, ни лажно сведочити, него ће рећи заједно с апостолом: Ко ослаби, а да и ја не ослабим?
Када кажем молитва, не мислим на ону лагану, која се врши несмотрено, већ на ону која се остварује кроз борбу..
Поштујући заповести Божије, радимо на врлинама и тако задобијамо душевно здравље…
Када се уздамо у Бога, можемо да поднесемо недаће и да сачувамо свој мир, па макар се сусретали и са неспокојнима...
Како ћемо знати да ли живимо по вољи Божијој или не? Ево како: ако тугујеш због било чега, значи да се ниси потпуно предао вољи Божијој, макар споља и изгледало да јеси.
Ко живи по вољи Божијој, тај се ни за шта не брине. Када му нешто треба он и себе и што му је потребно предаје Богу…
Људи почивају на одру лењости и заслепљености, а о спасењу су и заборавили да размишљају...
Нису сва искушења иста по карактеру. Нека наилазе на људе подвижнике, друга на бестидне људе…
Мислите да људи причају бесмислице, а они казују о ономе шта је души на корист и о томе како да се чини добро…
Љубав према Богу је темељ љубави према свему осталом, као што је равнодушност према Богу темељ равнодушности према свему осталом…
Треба разликовати активну молитву од стања када се неко наслађује молитвом...
Узрок свих зала лежи у нама самима. Отуда опет јавља се потреба да се молимо за опроштај греха…