Ко дарове Божје на зло употребљава, брзо ће их изгубити. И не само он, него и потомство његово…
Мисли које човека вуку на доле уместо да га узводе на висину су оне кроз које нешто присвајамо за себе…
Онај који жели спасење не сме да има страстан однос не само према храни и пићу, одећи… чак ни према свом животу…
Угледај се на Христа у неуморном раду, па ће те брзо оставити туга…
Бежи од празнословља, јер оно неминовно води осуђивању и тако, мало помало, неповратно пропадамо…
У Књизи о Јову стоји: Потрпите да ја говорим, па онда причајте. Колико ми данас имамо снаге да саслушамо једни друге?
Истинска нада иште само Царство Божије и док ту наду не стекне, срце наше неће моћи да има мира ни покоја...
Није потребно спорити се ни око чега па ни ко вере; довољна је само молитва…
Очистити срце није лак задатак. Много тога је потребно да се уради. Али, без Господа, није могуће учинити ништа...
Ко воли да врши своју вољу тај уопште није мудар, а ко је послушан томе је успех осигуран…
Ако се човек оружа само постом и злопаћењем тела, а не исуши унутрашњи извор помисли молитвом и смирењем, ништа неће постићи...
Бог не допушта души, трпељивој и која сву наду полаже на Њега, да буде искушавана толико да падне у очајање…
Ако вас неко увреди, или вам нанесе неку пакост то нам је прилика да добијемо награду, ако се уздржим без гњева и ако одговоримо на миран начин…
Ми живимо Христа као сопствени живот; не доживљавамо Га као некога кога упознајемо споља…
Речено је да се љубав не радује неправди, а радује се истини (1.Кор.13,6). Ми, међутим, имамо грешан обичај да им се радујемо и да без стида изражавамо своју радост безумним смехом. Такав наш поступак је рђав, нехришћански и богопротиван.
Код Бога не постоји предодређење за човека, јер се у свом животу човек непрестано појављује као сатрудник Господњи.
Свештеници имају Христа да их кори, па у чему год да погреше има наш Христос за њих железну палицу…
Човек би требао да се покаје, да се исповеди, да лиши ђавола оних права које му је сам дао...
Лекови за смирење само стварају зависност и ништа не помажу, помаже друштво истомишљеника и побожност…