У свима стварима, нарочито у духовним треба се држати златне средине и не вући ни у једну крајност...
Осећање грешности развија се покајањем; покајање и вапије за милошћу Божјом, за опроштајем грехова.
Ништа нас толико не уподобљује Богу као то када опраштамо злим људима који нас вређају…
На све начине треба да се трудиш да скриваш у себи ризницу дарова Божијих. У противном, изгубићеш их и нећеш их више наћи...
Право смирење се мери нашом спремношћу да без роптања прихватимо понижење и да се против њега не побунимо…
Много је касније него што мислиш, пожури на дело Божије! (отац Серафим Роуз)
Наш је живот - један минут у поређењу са вечношћу, и зато „страдања садашњег времена нису ништа према слави која ће нам се јавити“ (Римљ. 8, 18).
Ми живимо Христа као сопствени живот, не доживљавамо Га као некога кога упознајемо споља...
Суштина је у томе да будемо са Христом, да се наша душа пробуди и заволи Христа, да постане света…
У души неких људи нема љубави. То је отуда што су разни пороци и страсти заузели сву душу њихову и из ње истисли љубав…
Ми кажемо да живимо у хришћанском друштву, али то није тачно; у друштву у коме ми живимо влада веће незнабоштво и мржња према Христу, него у друштву у коме је Христос рођен и распет.
Права жртва се не осећа као жртва, не осећа да је она та која трпи неправду...
У народу постоји изрека која каже да је лењост тежа од болести. ЗАто што се убраја међу смртне грехе лењост узрокује духовну смрт која прождире многе…
Разблажено и мекано срце спремно је на сваку послушност а то омогућава да се огледа у Речи Божијој…
Истинска нада тражи једино Царство Божије, будући уверена да ће јој све земаљско, што је потребно за временски живот, бити дано...
Покајање и јесте мржња на грехе, борба са гресима до њиховог потпуног уништења благодатном помоћу човекољубивог Спаситеља...
Највећи точак у души човечијој јесте Бог. Његов се обим не види, нити се Његов ход чује од множине и ларме малих точкова.
Сиромашан је духом човек који осећа да ни једна његова мисао, осећање, дело, не могу ни живети ни успети, већ морају издахнути и нестати, ако се не хране Богом...
Не тражи џелата безбожнику јер га је он нашао у себи, поузданијег него што му га сав свет може дати...
Све око нас су капљице Божије љубави. И живо и неживо, и биљке и животиње, и птице и планине...