Увек и у свему постоји нека повезаност околности, али циљ те повезаности нам није познат…
Човек би требало да се покаје, да се исповеди, да лиши ђавола оних права које му је сам дао...
У сваком човеку постоји искра Божија. Не гушимо ту искру својим земаљским страстима…
Постоје ствари које би хришћанин трбалод а свакодневно чини, баш као дисање и храњење тела…
Свака се сила свагда налази у средишту и одатле она се шири, попут таласа, свуда. Тако и Христос ако се налази у нашем срцу…
Многи данас гледају на неправду равнодушно сматрајући да није њихово да се мешају у туђе односе. А гледати на неправду равнодушно исто је што и творити је…
Лекови за смирење само стварају зависност и ништа не помажу, помаже друштво истомишљеника и побожност…
Бог попушта неправде на добро ономе на кога се попуштају. Изволите да с миром у души трпите ма шта да вам се деси…
Уколико осећаш у себи мир Божији и љубав према свима, твоја је душа слична Богу...
Љубав види и зло и промашај, али не мрзи, него тражи начина како да поправи то зло…
Имајмо свагда пред очима пут Христов, присиљавајмо се на борну са страстима, вазда Христа у помоћ призивајмо...
Православље настоји да пробуди у човеку живу, стваралачку љубав и хришћанску савест…
Више од свега, Христос жели да нас испуњава радошћу, јер Он јесте Извор радости...
Смрт за нас, који у Христу умиремо, није више мрачни понор но рађање у нов живот и повратак у домовину своју. Гроб за нас није више вечна тама но само једна капија, на којој нас чекају светли ангели Божји...
Када у свануће дође онај час када је анђел Господњи показао женама мироносицама празан Христов гроб и рекао им: Што тражите живога међу мртвима? Тада ћемо се и ми сви хришћани на земљи придружити громогласном појању и клицању небеских хорова од анђела и праведника у славу и част васкрслога Господа нашег и Спаса Исуса Христа.
Не заборави да смо у овом свету само привремено, да наш живот виси о концу и да су све лепоте овог света испразне...
Не само да постиш стомаком, већ и очима и слухом, и рукама и ногама и свим удовима тела...
Прва наша мисао, на почетку сваког новог дана и на почетку сваког нашег рада, нека буде мисо о Богу. (Блаженопочивши Патријарх Павле)
Кад се човек роди, цео свет се радује, а само он плаче, али човек треба да живи тако да, кад умре, цео свет плаче а само се он радује. (Патријарх Павле)
Истинска нада тражи једино Царство Божије и уверена је да ће нам све земаљско, што нам је потребно за привремени живот, несумњиво бити дато. (Свети Серафим Саровски)