Непрекидно жаљење покојника је пример егоизма и гордости, плач због себе и своје усамљености...
Страшне су родитељске клетве које чине да човек не угледа светлост ни овога ни онога живота...
Ако желимо да сачувамо благодат, дужни смо да се молимо за своје непријатеље…
Он потреса нашу душу виђењем нас самих таквих какви јесмо и призива нас Богу рађајући силну жељу да будемо с Њим …
Оне који су себе посветили Богу, недаће подстичу да умноже молитве за наше грехе…
Ради сачувања унутарњег човека потребно је настојати да уздржавамо језик свој од многословља
Бог који је Господар и земаљских и небеских блага награђује побожне и честите људе и земаљским и небеским благом…
Не дозволите злу око вас да пробуди зло у вама (Патријарх Павле)
Стекни великодушност, кротост, незлобивост, које доликују Хришћанима, да би ти живот био спокојан и миран...
Ако у кротости нема и смирење, онда је човек који се чини споља кротким изнутра испуњен гордошћу...
Правећи се бољим него што јесте човек креће да унижава другог, чинећи себе већим чини ближњега мањим…
Никада не треба улазити у препирке, а нарочито онда када непријатељ може да надговори онога који је у праву…
Са псовача Богородица скида Свој молитвени покров и Сама одступа од њега, док Бог попушта несреће, болести и многе напасти...
Блажени прогнани правде ради, јер је њихово Царство небеско.
Када дајеш милостињу, дај великодушно, с љубављу, дај више него што ти траже...
Човеку је ћутање увек сигуран украс, а посебно када се не смућује док слуша другога…
Обраћајмо Богу са расположењем смернога слуге, молбеним и преклињујућим гласом…
На Литургији Сам Христос моли за нас и приноси Себе Богу Оцу, а Њега Отац не може да не услиши!
И Христос плаче кад види како ми блатом клевете прљамо оне које је Он крвљу својом опрао.