Богоугодна породица треба да буде пуна љубави, племенитости, кротости, смирења, побожна и молитвена…
Када осуђујемо своје ближње ми сами себи наносимо велику штету. Трудимо се да срце и намере ближњих тумачимо позитивно, а не негативно…
Човек који безрезервно и безусловно воли управо је побожан, управо је боголик и слободан…
Уврежена је навика да људе који греше окушавамо да исправимо, али то чинимо неопрезно и сами правећи грешку…
Ако желимо да сачувамо благодат, дужни смо да се молимо за своје непријатеље…
Љубав, једнодушност и слога међу родитељима јесте управо оно што је деци потребно...
Када дајеш милостињу, дај великодушно, с љубављу, дај више него што ти траже...
Бог није способан за лажи и насиље. Он не спасава онога који то неће својом вољом…
Покајање за неки учињени грех, између осталог, састоји се и у томе да га човек више не чини…
Он потреса нашу душу виђењем нас самих таквих какви јесмо и призива нас Богу рађајући силну жељу да будемо с Њим …
Када имамо Христа у срцу то је велика корист не само за нас, него и за људе у нашој околини...
Узалудан је труд чак и ономе који врши вољу Господњу али не из осећања љубави према Њему…
Човеку је ћутање увек сигуран украс, а посебно када се не смућује док слуша другога…
Живите у свему, у природи, у свему створеноме. Природа нас буди, али не може да нас одведе у Рај...
Сваки настојатељ треба да живи - не угађајући себи него бивајући угодан потчињенима…
Виде праведници да су њихова страдања прошла, да су њихове патње биле привремене, бреме краткотрајно, као да никада нису осећали тугу…
Губитак благодати је губитак контакта са вечношћу, а то ствара страх услед познања смртности…
Оне који су себе посветили Богу, недаће подстичу да умноже молитве за наше грехе…
Хришћанин воли и жали све и свакога, жели да се сви спасу и да сви окусе Царство Божје…