Ако нас је неко увредио, помолимо се Богу. Немојмо друге оптерећивати својим гневом и горчином…
Када смо залепљени за страсти и желимо их, али хоћемо и божанску благодат, тада се дешава страшни сукоб у нама…
Учимо се, најпре, да осудимо себе због осуђивања ближњег, уздржавајмо се од осуде речима, а затим заустављајмо и саму мисао…
Ко се причешћује тај ће се свугде спасти, а онај ко се не причешћује - не верујем…
Када бисмо свет напустили чак и као господари над целом земљом, ипак не бисмо учинили ништа што би било равно вредности Царства небеског…
Свако треба да се причешћује светим Телом и Крвљу Христовом, који јачају наше општење с Њим…
Ђаво је као безуби пас који само лаје на човека Цркве, али, неверника може растргнути својим зубима…
Смирене, кротке душе, безазлене, простодушне, зраче добротом, невероватно много зраче добротом…
Ко прима Христовог Тела, а духом се одвраћа од Њега, сличан је онима који су Христа додиривали док су Га тукли…
Није довољно само се молити у своме дому или самоћи. Потребно је молити се у заједници, у Цркви…
Љубав то је дух Божји на земљи. У љубави је Бог. Не може никада бити досадан живот човеку…
Много је људи који се истински питају који су то разлози доласка у свет Исуса Христа, Сина Божијег…
Ако грешимо, Господ нас чека да се покајемо, ако паднемо, не стиди се да нас поново прими…
Све се у нашем телу креће, али, немају сви покрети исте изворе и узроке…
Данас ти јадаш и плачеш над милим и драгим ти покојником не слутећи да сутра могу над тобом други јадати…
Теби је пред очима подстицај на грехове и сва твоја чула су даноноћно спремна да их пожеле…
Ако између мужа и жене постоји једнодушје, мир и заједница љубави, њима притиче свако добро…
Само Свезнајући Бог зна ко чини веће добро другоме: онај који се моли или онај који је тражио молитву…
Стидећи се откривања, неизоставно ћемо престати да грешимо и чак да мислимо на било шта рђаво…
Ко љуби себе, не може да љуби Бога, а ко не љуби себе из љубави према Богу, тај љуби Бога.