Када се молиш, знај да стојиш пред Христом и Богородицом. Да си смирен и да говориш: дођи Пресвета Богородице да ми помогнеш да се поправим…
Као што је Христос љубави ради према људима допустио да буде распет и пролије крв, тако смо и ми дужни љубити ближње...
За спасење је довољно да човек само призове име Господње… али, како ће призвати онај ко у Њега не верује…?
Православље настоји да пробуди у човеку живу, стваралачку љубав и хришћанску савест…
Сваког часа треба да узносимо молитву Богу, прелазећи тако помоћу молитве један пут који је једнак дужини дана…
Прави се хришћанин препознаје по томе што пребива у непрестаној молитви, у сваком тренутку и на сваком месту…
Има људи који мисле да су добри хришћани ако другима силом намећу Христа, ружећи их ако Га не прихватају. То са Христом нема никакве везе…
Уколико осећаш у себи мир Божији и љубав према свима, твоја је душа слична Богу...
Бриге су такве да немиром разарају човека и све његове делатности бивају неуспешне…
Свака се сила свагда налази у средишту и одатле она се шири, попут таласа, свуда. Тако и Христос ако се налази у нашем срцу…
Кад год помислимо на мисионарски рад, мисао нам крене ка вештини причања или убеђивања. Права мисија не налази се у речима...
Супружници се више него усамљеници треба да приближавају Богу. Због обавеза које имају њима је потребна и већа помоћ Божија…
Свакодневно се гневимо и заборављамо да је гнев смртни грех. Ово зло често је темељ многих других зала која се рађају у срцу човековом…
Наша права Отаџбина је тамо где су наши свети оци и славни преци, а то је Царство Небеско. Тамо се стиже светом вером и честитим делима…
Смисао ових речи је у нашем молитвеном искању од Оца Небеског да не допусти нам да будемо побеђени у искушењу…
Немање Христа значи немање љубави; немање љубави значи самоуништење…
Пост је уздржање од свега, што може да се испречи између вас и Бога, повлачење у своју унутрашњост и обитавање тамо само са Господом…
Сјај и богатство, телесна задовољства, лепота и власт… све нестаје као сан; али нестају и патње, страдања. Све је супротно…
Они што осуђују, то су они који немају саосећања за друге људе. И због тога је тај гори од демона…
отребно је да до срмти држимо осећање покајања, јер уколико изгубимо ово осећање, изгубићемо благодат…