Спасење је даривање спасења, даривање здравља људској природи, ослобођење од греха…
За спасење је неопходно да верујеш, да испуњаваш заповести и да свагда очишћујеш своје срце, а не да будеш радознао…
Смирен човек је незлобив, љубазан и предусретљив, који избегава сваку нервозу и сваку љутњу, јер Христос никад није био љут…
Како је малена искра према мору тако је мален и грех према човекољубљу Божијем…
Бог није наредбодавац и због тога су његове заповести саветодавне. Ми их прихватамо или не прихватамо по својој слободи…
Ако омрзнемо брата или га осудимо, наш ће се ум помрачити и изгубићемо мир и смелост пред Богом…
Непрестано смо изложени злу које нам долази од ближњих и то нас вређа. Обично на увреде одговарамо неприкладно, увредама, а како би требало...
Смиреност је дакле темељ и основа свију еванђелских врлина. Смиреност захтева огромну снагу да у себи савладамо гордост…
Љубав види и зло и промашај, али не мрзи, него тражи начина како да поправи то зло…
Осим части и славе побожни су људи награђени и већим благом тј. миром и спокојством душевним…
Вера је почетак нашег сједињавања са Богом: онај ко истински верује, камен је храма Божијег…
Сви они који се удостоје бити у најтеснијем општењу с Богом па неће бити потребе за причешћем Телом и Крвљу…
Требало би да се трудимо да у молитви свагда будемо постојани смерни, и да не допустимо уобразиљи да се разбукта…
Живот хришћанина је сва неудобност, узак пут и нераван, крст који захтева неудобност и велико трпљење…
Где кротости нема човек може и да се чини споља кротким, али унутра да буде испуњен гордошћу...
Ради изгона лењости Свети Оци саветују да се држимо сећања на смрт, мука вечних и блаженства праведних…
Сваки хришћанин који поштује и извршава заповести Христове истовремено чини Његово Царство опипљивим...
Кротост, трпљење и љубав не ослађују само оно шта извире из горког источника, него и сам горки извор…
Јесмо ли смирени или не најбоље ћемо знати у тренуцима када нас други понижавају…
Исповест није ништа друго него олакшање; избацити све зло из себе заиста олакшава души терет…