Истинска нада иште само Царство Божије, а уверена је да ће јој и све земаљско, што јој је потребно у овом пролазном животу, бити даровано…
Сваког часа треба да узносимо молитву Богу, прелазећи тако помоћу молитве један пут који је једнак дужини дана…
Супружници се више него усамљеници треба да приближавају Богу. Због обавеза које имају њима је потребна и већа помоћ Божија…
Када осуђујемо своје ближње ми сами себи наносимо велику штету. Трудимо се да срце и намере ближњих тумачимо позитивно, а не негативно…
Бог није наредбодавац и због тога су његове заповести саветодавне. Ми их прихватамо или не прихватамо по својој слободи…
Постоје ствари које би хришћанин требало да свакодневно чини, баш као дисање и храњење тела…
Бес усмерен ка другоме изазива само оно што препознајемо код себе. Зато се морамо запитати која је наша кривица у томе што други чине…
Као што детенце удаљено од мајке пати, тако и човек удаљен од Бога пати, мучи се. Човекова удаљеност од Бога је пакао…
Прави се хришћанин препознаје по томе што пребива у непрестаној молитви, у сваком тренутку и на саваком месту…
Свакодневно се гневимо и заборављамо да је гнев смртни грех. Ово зло често је темељ многих других зала која се рађају у срцу човековом…
Бог не чује молитве оних који не испуњавају заповести Његове. Буди чврст и не подлежи искушењима…
Ако омрзнемо брата или га осудимо, наш ће се ум помрачити и изгубићемо мир и смелост пред Богом…
Да би се рђава навика одједном сасекла, треба имати јаку силу воље. Међутим, без ослањања на Бога, мало да и воља нешто вреди...
Људи не знају шта је права радост. Понекад се веселе и смеју, али смех којим се они смеју и радост којом се радују, претварају се у плач и муку…
Многи данас гледају на неправду равнодушно сматрајући да није њихово да се мешају у туђе односе. А гледати на неправду равнодушно исто је што и творити је…
Човек који не плаче постаје агресиван. Мушкарци сматрају да је плач карактеристика жена па се уздржавају. Али, то је један од путева стицања агресивности…
Има људи који мисле да су добри хришћани ако другима силом намећу Христа, ружећи их ако Га не прихватају. То са Христом нема никакве везе…
Наша права Отаџбина је тамо где су наши свети оци и славни преци, а то је Царство Небеско. Тамо се стиже светом вером и честитим делима…
Оставши без свога најмилијег људи веома тугују па чак и долазе до очаја. А то је врло погрешно и лоше по душу упокојеног…
Неретко се догађа да људи моштима светитеља приступају лишени осећа и сазнања да су светитељи уистину живи људи који непогрешиво знају ко им приступа и на који начин. Многи бивају изненађени када до овог сазнања дођу ненадано...