Свети Никола је светитељ народни, савршени представник оних најмногобројнијих, који слушају реч Божију и журе се да је изврше, па да примером друге поуче. То ће бити узрок, због чега се Свети Никола слави више од многих светих учитеља и мученика. То ће бити разлог зашто му је црква посветила осим овога дана још и све четвртке обичних седмица кроз целу годину, заједно са Светим апостолима - њему чудотворноме Николају Мирликијском.
Дозволите ми да овога пута вашу побожну пажњу задржим на једној врло честој посети Божјој – телесним болестима које нас и наше ближње врло често погађају. Наступиће час – пре или касније, али ће наступити – кад ће болест и патња стати пред нас и када ће свакоме од нас рећи: „Сад је ред на тебе.“ Да нас овај тренутак не би затекао неприпремљене, наоружајмо се хришћанским стрпљењем.
Ава Јустин: Браћо и сестре моје, да није Пресвете Богородице људи би давно, давно постали ђаволи. Јер да није Ње не би било Господа Христа у овоме свету, не би било Спаситеља, Спаситеља од греха, Спаситеља од смрти, Спаситеља од ђавола и људи, људи који су тако заволели грех и сласти греховне, да би давно постали ђаволи! Без Ње, овај свет је без Бога; без Ње, овај свет је без Спаситеља; без Ње, овај свет пакао је од греха и смрти и демона.
Aва Јустин: Нека би Свети Архистратиг Михаил и нас уписао у војску своју и дао нам сва оружја своја, да победимо свако искушење, сваки грех, сваку смрт, сваког ђавола, свако безбожје, сваку ружну моду, и сви имали Господа Христа и у овом и у оном свету. Нека би од наших душа направио пожаре молитве, да му се увек обраћамо у свима тешкоћама, да се спасавамо од свакога греха, еда бисмо заједно са Њим и са свима Светима славили Чудесног Господа Христа, Који нас је Васкрсењем Својим спасао од пакла, од греха, од смрти.
На данашњи дан, када славимо Светог Димитрија, сећамо се његове храбрости пред мучитељима. И данас, хришћани су позвани да буду чврсти у својој вери, упркос свим изазовима са којима се суочавају. Јер, као што је Свети Димитрије победио, тако ће победити и сви они који се боре за Христа, јер Бога у себи носе. Нека нас подвиг Светог Димитрија инспирише да будемо верни Христу и да се не бојимо оних који нас гоне.
Не бојте се ни смрти, не бојте се ни ђавола. Гле, пред нама и над нама је, испред нас и око нас, и свуда у свима световима Она – Пресвета свемоћна Богомајка. Јача од свих смрти, јача од свих грехова, јача од свих ђавола, јер нам је родила Победитеља смрти и Спаситеља Господа Христа. Зато Њено име, Њена личност, Њено присуство на небу и на земљи испуњује неисказаном радошћу сва створења Божја. Јер кроз Њу и од Ње Господ све спасава пакла, све спасава греха, свима се отвара Рај, свима се отвара Царство Небеско.
"Да ли се овај свет претворио у лудницу? Људи неће Бога, неће ни највећег Праведника у овоме свету. Кога хоћете? Кога желите? Чиме ћете Христа заменити? Чиме Светог Јована Крститеља? Собом!? О! мољци, о, комарци смртни! Људи кад полуде од гордости и самољубља, онда им не треба Бог, онда им не треба Правда Божија." Ове речи изговорио је Пророк кога је Бог дао у наше време, Свети авва Јустин, на велики празник који данас прославља наша Црква, Усековање главе Светог Јована Крститеља.
Дан Успења Мајке Божије је велики празник Православне Цркве. Смрт је постала празник. Сама реч Успење означава „тихи сан“, одмор од земаљских напора и жалости, а затим буђење за вечну радост, вечни дан, у којем нема ноћи, у којем су небеске сфере испуњене сјајем, налик на море светлости. Свети су говорили: “Дан смрти је већи од дана рођења“. Смрт човеку открива њега самог.
Зашто се Господ на данашњи дан преобразио? Да покаже пут нама људима. Да је то пут нашег малог људског тела, које често не сматрамо ни за шта. Блато! Да, блато, а у том блату живи божанска душа, образ Божији, лик Божији, слика Божија. Господ је дошао у овај свет да се преобразимо ми људи, да се ослободимо од свих наших грехова, свих наших страсти; да обновимо лик Божији, лик Господа Христа; да зрачимо Богом у овоме свету; да живимо Њему и у овом и у оном свету.
Данас Црква слави светог Пророка Илију, најнеобичнијег човека који је живео на овој земљи Божијој, најнеобичнијег човека у роду људском. Толико необичног, и толико изузетног, да га је Господ са телом узнео на Небо (2. Цap. 2,11)
Сви смо у цркви са осмехом и побожним изгледом... Али то често личи на излог! На претварање! Лажни осмеси, а изнутра кључа казан. Чим уђемо у кућу, осмех нестаје, креће наша борба да "спасемо" децу, мужа. Kреће гунђање, покушаји контроле. Само наша промена може утицати на ближње - када постанемо они који носе љубав и радост, а другима остављају слободу и простор.
Данас прослављамо два најбогатија сиромаха. Нису имали ни торбе ни штапа у овоме свету, све су оставили ради Господа Христа. Али, каква богатства деле свим људима свих времена! Иако просјаци и сиромаси, они обогаћују свет непропадљивим богатством. Гле, место смрти они дају људима бесмртност, место пролазног живота обогаћују свет вечним животом, место пролазних земаљских царстава обогаћују свет небеским вечним Царством Божијим. Они, пуки сиромаси…
Данас Црква Христова слави спомен на рођење највећег између рођених од жена, Светог Пророка, Претече и Крститеља Господњег Јована. Човека у чијој је личности Господ сабрао и Пророка и Анђела и Монаха и Апостола, човека послатог у свет као Претходника и обзнањивача доласка Сина Божијег, Господа Исуса Христа.
Ако си прави Србин, ако светосавско срце бије у теби, ти си сав уз Господа Христа, уз Светог Кнеза Лазара, ти сав на Косову гинеш за Крст Часни и слободу златну. И данас гину безбројни Срби, многи гину без Васкрсења, многи гину да вечно умру. Али има и оних који полажу животе за Христа и Србију. Обично се ти не виде, не чују, а срце њихово - то је веза са небом, изнад свих грехова, изнад свих смрти. Њихова срца су као олтар на коме они стално приносе себе на жртву Господу Христу, служећи Њему и роду своме. Због њих стоји и постоји земља наша.
Данас се завршава Васкрс, данас се завршава подвиг спасења, данас се завршава сав пут оваплоћеног Бога од рођења на земљи, од Божића, па све до завршетка спасења рода људског. Данас је Спасовдан. Данас, овај дивни Празник открива нам сву тајну Господа и Богочовека Христа. Зашто је Он узео на себе тело, плот, зашто се оваплотио, зашто је постао човек?
Чудна је вера многих од нас. Привлачи нас оно видљиво па, неретко, приступамо моштима Светих, али не и Христу Спаситељу. Тражимо молитве после Литургије, а на Литургији, где је Бог пред нама, ћутимо и срцем и умом. Не жалимо ни време ни новац да одемо у далеке крајеве и светиње, а тешко нам је у нашу парохијску цркву, ту надомак дома, на свету Литургију… Ако Бог икад слуша и ако и једну молитву чује, то су молитве које се приносе на Литургији!
Отац Рафаило (Бољевић): Уколико вјерујете - приступајте Светом Причешћу! И радујте се! Ако не вјерујете - покајте се, неки неисповјеђен гријех и даље живи у вама. И Дух Свети не дјелује и очи не отвара, те не видимо и не вјерујемо. И као дар покајнику, даће се да прогледа. Да оживи, да васкрсне, да види Васкрслога Христа. Јер, онај који је видио Васкрслога Христа у Цркви у Тајни Причешћа, он је сам васкрсао. Тај више не може да умре!
Христос воскресе! Ваистину воскресе! Ето, у четири речи сва судбина свих људи свих времена! У четири речи сва историја рода људскога! У четири речи твоја историја и моја. У четири речи највећа револуција у свима човечанским световима, највећа прекретница, највећа скретница. Када је воз људског живота, који је јурио шинама смрти, скренуо одједанпут ка бесмртности, све се изменило. Преврат невиђен! Шта се десило то са родом људским?
Што се бринеш, човече? Безброј смрти напало на тебе? Ту је Господ, Једини Победитељ смрти и греха. Што се бојиш смрти? Напали те ђаволи са свих страна? Што се бојиш ђавола? Господ је ту поред тебе! Не брини ни за шта. Само му казуј муке своје у молитвама својим.
Каква је то Блага Вест сишла на земљу? Шта се то збило у нашем горком животу људском. Зар је могућа Блага вест у свету у коме постоји смрт? Зар је могућа права радост у свету где се све претвара у грч страха, пред страшном немани која се зове смрт?