Ново у Новом Завету
Блаженоупокојени Епископ будимски Г Данило (Крстић) спада у ред врло особених личности српске Цркве 20. века. Био је један од најобразованијих архијереја Српске Православне Цркве. Својом изузетном ерудицијом и пастирском речју, одушевљавао је младе интелектуалце, нарочито студенте Београдског универзитета за Реч Господњу и Јеванђеље Христово. Богати богословски и књижевни опус владике Данила разасут је у многобројним публикацијама. Преносимо једна незнатан део његовог интелектуалног и духовног богатства.
О божанским енергијама
Блаженоупокојени Епископ будимски Г Данило (Крстић) спада у ред врло особених личности српске Цркве 20. века. Био је један од најобразованијих архијереја Српске Православне Цркве. Својом изузетном ерудицијом и пастирском речју, одушевљавао је младе интелектуалце, нарочито студенте Београдског универзитета за Реч Господњу и Јеванђеље Христово. Богати богословски и књижевни опус владике Данила разасут је у многобројним публикацијама. Преносимо једна незнатан део његовог интелектуалног и духовног богатства.
О три аспекта божанства
Блаженоупокојени Епископ будимски Г Данило (Крстић) спада у ред врло особених личности српске Цркве 20. века. Био је један од најобразованијих архијереја Српске Православне Цркве. Својом изузетном ерудицијом и пастирском речју, одушевљавао је младе интелектуалце, нарочито студенте Београдског универзитета за Реч Господњу и Јеванђеље Христово. Богати богословски и књижевни опус владике Данила разасут је у многобројним публикацијама. Преносимо једна незнатан део његовог интелектуалног и духовног богатства.
О Сину Божијем
Блаженоупокојени Епископ будимски Г Данило (Крстић) спада у ред врло особених личности српске Цркве 20. века. Био је један од најобразованијих архијереја Српске Православне Цркве. Својом изузетном ерудицијом и пастирском речју, одушевљавао је младе интелектуалце, нарочито студенте Београдског универзитета за Реч Господњу и Јеванђеље Христово. Богати богословски и књижевни опус владике Данила разасут је у многобројним публикацијама. Преносимо једна незнатан део његовог интелектуалног и духовног богатства.
Православна-католичанска вера
Блаженоупокојени Епископ будимски Г Данило (Крстић) спада у ред врло особених личности српске Цркве 20. века. Био је један од најобразованијих архијереја Српске Православне Цркве. Својом изузетном ерудицијом и пастирском речју, одушевљавао је младе интелектуалце, нарочито студенте Београдског универзитета за Реч Господњу и Јеванђеље Христово. Богати богословски и књижевни опус владике Данила разасут је у многобројним публикацијама. Преносимо једна незнатан део његовог интелектуалног и духовног богатства.
Три спрата цивилизације
Блаженоупокојени Епископ будимски Г Данило (Крстић) спада у ред врло особених личности српске Цркве 20. века. Био је један од најобразованијих архијереја Српске Православне Цркве. Својом изузетном ерудицијом и пастирском речју, одушевљавао је младе интелектуалце, нарочито студенте Београдског универзитета за Реч Господњу и Јеванђеље Христово. Богати богословски и књижевни опус владике Данила разасут је у многобројним публикацијама. Преносимо једна незнатан део његовог интелектуалног и духовног богатства.
Пандемија страха
Страх од заразе је, заправо, страх од смрти. То је суштина свега што нас окружује у овим данима пандемије и што се збива у целом свету. Ми који смо у Цркви, на свој начин, прихватамо и схватамо да смрт и њен жалац није немогуће победити јер Господ наш Исус Христос, дошавши Себе да жртвује, платио је за нас! И то је суштина односа Хришћанина према смрти а кроз то и према пандемији.
“Корона” vs Путир
Никада до сада ни једна епидемија није до те мере употребљавана у медијима као што је то случај са актуалном епидемијом “Корона-вируса”. Иде се чак толико далеко да се у неким западним земљама забрањују и окупљања верних у црквама и њихово присуство богослужењима. Какав одговор може бити наше православне Цркве и наше вере православне на ову, можемо слободно рећи, глобалну кампању?
Вирус „Корона“ - између вјере и маловјерја
Црква је одувијек била прибјежиште, уточиште од зла овога свијета, а осим своје заштитничке улоге за све оне тлачене, обесправљене и прогоњене, Црква је била и остала Дарохранилница вјечних добара – Крви и Тијела Христовог, захваљујући чему смо могли, можемо и моћи ћемо присајединити се са Распетим и Васкрслим Христом, а тиме надвладати смрт, сагласно ријечима Господњим: „Заиста, заиста вам кажем: ако не једете тијело Сина Човјечијега и не пијете крви Његове, немате живота у себи. Који једе Моје Тијело и пије Моју Крв има живот вјечни; и ја ћу га васкрснути у посљедњи дан“ (Јн. 6, 53-54) - поручио je Његово преосвештенство епископ бихаћко-петровачки и рмањски Сергије.
Блудни син
Прича о блудном сину представља тежишну причу Јеванђеља и суштинску поруку благе вести Христове. Без покајања урушено достојанство човека није могуће обновити нити човек може повратити онај лик који му је стварањем исклесан. Без покајања, човеков живот бива неповратно изгубљен. И, колико год пута слушали ово, како Оци кажу, јеванђеље у у јеванђељу, оно нам је увек и изнова ново.
Проповед Србима Светог Тихона
Ни један европски народ није доживео да се из његовог ткива регрутују нове нације као што је то запало српском. Зато, ако треба одржавати, чувати и штитити своју народност, колико пута више онда треба чувати свету веру православну?! Народност, ипак она има само привремено значење, у овом животу, али не и у животу вечном. За добијање будућег вечног живота неће бити потребно очување своје народности, него праве вере у Христа. На ово помишљајте тим пре што очување православне вере представља и најбоље и најпоузданије средство за очување и одржање народности.
Беседа на Св. Првомученика Стефана
Свети Првомученик Стефан, који се смрти радовао више него ли ми некој радости, нека нас он води и руководи идењем за Богочовеком Христом, Који је постао Богочовек ради нас људи, да и ми победимо све што је смртно, победимо у себи сваки грех, сваку духовну смрт, победимо у себи сваког нечистог духа и узживимо још на земљи Еванђељем Господа Христа, божанским животом који се продужава у ономе свету, еда бисмо и ми заједно са Првомучеником Светим Стефаном, Апостолом и Архиђаконом, славили Господа Христа кроза сву вечност, кроза све вечности на ономе свету, поздрављајући на небу један другога као што се поздрављају сада људи на земљи: „Христос се роди! Ваистину се роди“!
Мир је Божије дело и дар
Када би сви моћници овога света који ведре и облаче животима милиона људи и који се размећу својим миротворством разумели где је извор миру и начин како се он добија… Никада ни Женева, ни Хаг не могу дати оно што нам даје пећина Витлејемска! Све дотле докле мудрост дипломата не буде проникнута духом Божје мудрости: да мир није човек измислио него долази одозго, од Оца светлости, све дотле сви њихови напори биће узалудни.
Ништа важније од Божића
Тешко је било веровати људима да Бог може постати човек, ето, ради нашег спасења. Бог је заиста постао човек, и што је најважније, дао нам је сва средства да свако од нас када хоће сједињује себе са Њим. Господ је дошао у овај свет, дао нам силе и снаге да заиста победимо сваки грех, и не само сваки грех, него сваку смрт, сваког ђавола, дао нам је Живот Вечни.
Трговци вером
Свет је пун декларативних верника. Црква – такође. “У добру је лако добар бити, на муци се познају јунаци” казује наша пословица. Тако је и са вером која кроз љубав дела и твори велика дела. И, особито када наиђе мука и бол, страдање и болест. Кo ту сачува веру у Христа, тај је на добром путу ка крајњој победи.
Зашто je правих Срба јако мало
Где су Срби? Много је бивших Срба, а правих Срба, авај, како мало! Ти си човек, ти си Србин, ти си чуо за Господа Христа! Шта се збива са српским човеком данас? Све што је Божије, мање-више, опустело је у Српској земљи. Опустели манастири и пред сваким манастиром, скоро, распет Свети Сава. ...................................................
Ту је Бог, пред нама, слуша!
Чудна је вера наша; некако плитка и површна. Нашу веру привлачи оно видљиво па, неретко, приступамо моштима Светих, али не и Христу Спаситељу. Тражимо молитве после Литургије а на Литургији ћуримо и срцем и умом. Не жалимо ни време ни новац да одемо у далеке крајеве и светиње, а тешко нам је у нашу парохијску цркву, ту надомак дома, на свету Литургију… Заиста, имамо ли представу шта је суштина хришћанског живота?
Дозволимо Христу да нас пронађе
Човек живи као изгубљени новчић, у некој тами. А Христос га за то време тражи, пали светиљку и мете собу. Да ли ће Му човек дозволити да га пронађе? То није тешко. Подједнако лако као што отварамо врата можемо да се отворимо за Господа, и да поново откријемо духовни свет, тако да ћемо у срцу осећати присуство Бога и светаца и сетићемо се зашто живимо.
Залог Вечнога Живота
Кад долазиш на Свету Литургију, немој да се оптерећујеш. Него дођи и падни слободно на руке Господње, нека те љубав Божија, непоколебљива и бесмртна, дочека И, одмори се, одмори своје срце, свој живот. Дођи слободно, узми, једи, пиј, причести се, радуј се, играј и весели се, у присуству Бога свога, Спаситеља свога. Једног који те истински воли и тражи.
Наша деца
Погледајмо улице наших градова ноћу. Видећемо читаве армије младих људи – ђавоиманих месечара. Но, то су наша деца. То је наша будућност, будућност наше земље, будућност нашег народа. И то је будућност наше Цркве. Они стално пију алкохол, користе опојна средства, препуштају се разузданости и разврату, читаве ноћи проводе на местима својих окупљања и – заиста су ђавоимани. У правом смислу те речи.