Свете иконе
Блаженоупокојени Епископ будимски Г Данило (Крстић) спада у ред врло особених личности српске Цркве 20. века. Био је један од најобразованијих архијереја Српске Православне Цркве. Својом изузетном ерудицијом и пастирском речју, одушевљавао је младе интелектуалце, нарочито студенте Београдског универзитета за Реч Господњу и Јеванђеље Христово. Богати богословски и књижевни опус владике Данила разасут је у многобројним публикацијама. Преносимо једна незнатан део његовог интелектуалног и духовног богатства.
Три људска комплекса
Блаженоупокојени Епископ будимски Г Данило (Крстић) спада у ред врло особених личности српске Цркве 20. века. Био је један од најобразованијих архијереја Српске Православне Цркве. Својом изузетном ерудицијом и пастирском речју, одушевљавао је младе интелектуалце, нарочито студенте Београдског универзитета за Реч Господњу и Јеванђеље Христово. Богати богословски и књижевни опус владике Данила разасут је у многобројним публикацијама. Преносимо једна незнатан део његовог интелектуалног и духовног богатства.
Чинимо што можемо и чекамо Господа
Нове околности и мере које су нам наметнуте делују као да су уперене против виталних средстава које Црква користи да нас припреми за Пасху и Васкрсење нашег Господа: изгубили смо могућност да се сабирамо у нашим храмовима, ускраћени смо за богослужења, забранили су нам литургије, уздржавамо се од Светог Причешћа… Срећом, све ове мере су привремене. Ускраћени смо за богослужења, али нам није забрањена молитва. Зато, хајде да начинимо сваки дом црквом…
О Католицима и причешћивању Православних
Блаженоупокојени Епископ будимски Г Данило (Крстић) спада у ред врло особених личности српске Цркве 20. века. Био је један од најобразованијих архијереја Српске Православне Цркве. Својом изузетном ерудицијом и пастирском речју, одушевљавао је младе интелектуалце, нарочито студенте Београдског универзитета за Реч Господњу и Јеванђеље Христово. Богати богословски и књижевни опус владике Данила разасут је у многобројним публикацијама. Преносимо једна незнатан део његовог интелектуалног и духовног богатства.
Ово је време за веру, молитву и љубав
Изгледа да нам никад као сада није био потребан један додатни уплив вере, наде и, самим тим, охрабрења, у овим данима када су многи међу нама, и уопште широм света, збуњени, сметени, уплашени, многи чак захваћени и паником и, наравно, обузети питањем: шта ће бити, како ће се све ово завршити, а шта ће тек онда да наступи?
О светом Причешћу
Блаженоупокојени Епископ будимски Г Данило (Крстић) спада у ред врло особених личности српске Цркве 20. века. Био је један од најобразованијих архијереја Српске Православне Цркве. Својом изузетном ерудицијом и пастирском речју, одушевљавао је младе интелектуалце, нарочито студенте Београдског универзитета за Реч Господњу и Јеванђеље Христово. Богати богословски и књижевни опус владике Данила разасут је у многобројним публикацијама. Преносимо једна незнатан део његовог интелектуалног и духовног богатства.
Ново у Новом Завету
Блаженоупокојени Епископ будимски Г Данило (Крстић) спада у ред врло особених личности српске Цркве 20. века. Био је један од најобразованијих архијереја Српске Православне Цркве. Својом изузетном ерудицијом и пастирском речју, одушевљавао је младе интелектуалце, нарочито студенте Београдског универзитета за Реч Господњу и Јеванђеље Христово. Богати богословски и књижевни опус владике Данила разасут је у многобројним публикацијама. Преносимо једна незнатан део његовог интелектуалног и духовног богатства.
О божанским енергијама
Блаженоупокојени Епископ будимски Г Данило (Крстић) спада у ред врло особених личности српске Цркве 20. века. Био је један од најобразованијих архијереја Српске Православне Цркве. Својом изузетном ерудицијом и пастирском речју, одушевљавао је младе интелектуалце, нарочито студенте Београдског универзитета за Реч Господњу и Јеванђеље Христово. Богати богословски и књижевни опус владике Данила разасут је у многобројним публикацијама. Преносимо једна незнатан део његовог интелектуалног и духовног богатства.
О три аспекта божанства
Блаженоупокојени Епископ будимски Г Данило (Крстић) спада у ред врло особених личности српске Цркве 20. века. Био је један од најобразованијих архијереја Српске Православне Цркве. Својом изузетном ерудицијом и пастирском речју, одушевљавао је младе интелектуалце, нарочито студенте Београдског универзитета за Реч Господњу и Јеванђеље Христово. Богати богословски и књижевни опус владике Данила разасут је у многобројним публикацијама. Преносимо једна незнатан део његовог интелектуалног и духовног богатства.
О Сину Божијем
Блаженоупокојени Епископ будимски Г Данило (Крстић) спада у ред врло особених личности српске Цркве 20. века. Био је један од најобразованијих архијереја Српске Православне Цркве. Својом изузетном ерудицијом и пастирском речју, одушевљавао је младе интелектуалце, нарочито студенте Београдског универзитета за Реч Господњу и Јеванђеље Христово. Богати богословски и књижевни опус владике Данила разасут је у многобројним публикацијама. Преносимо једна незнатан део његовог интелектуалног и духовног богатства.
Православна-католичанска вера
Блаженоупокојени Епископ будимски Г Данило (Крстић) спада у ред врло особених личности српске Цркве 20. века. Био је један од најобразованијих архијереја Српске Православне Цркве. Својом изузетном ерудицијом и пастирском речју, одушевљавао је младе интелектуалце, нарочито студенте Београдског универзитета за Реч Господњу и Јеванђеље Христово. Богати богословски и књижевни опус владике Данила разасут је у многобројним публикацијама. Преносимо једна незнатан део његовог интелектуалног и духовног богатства.
Три спрата цивилизације
Блаженоупокојени Епископ будимски Г Данило (Крстић) спада у ред врло особених личности српске Цркве 20. века. Био је један од најобразованијих архијереја Српске Православне Цркве. Својом изузетном ерудицијом и пастирском речју, одушевљавао је младе интелектуалце, нарочито студенте Београдског универзитета за Реч Господњу и Јеванђеље Христово. Богати богословски и књижевни опус владике Данила разасут је у многобројним публикацијама. Преносимо једна незнатан део његовог интелектуалног и духовног богатства.
Пандемија страха
Страх од заразе је, заправо, страх од смрти. То је суштина свега што нас окружује у овим данима пандемије и што се збива у целом свету. Ми који смо у Цркви, на свој начин, прихватамо и схватамо да смрт и њен жалац није немогуће победити јер Господ наш Исус Христос, дошавши Себе да жртвује, платио је за нас! И то је суштина односа Хришћанина према смрти а кроз то и према пандемији.
“Корона” vs Путир
Никада до сада ни једна епидемија није до те мере употребљавана у медијима као што је то случај са актуалном епидемијом “Корона-вируса”. Иде се чак толико далеко да се у неким западним земљама забрањују и окупљања верних у црквама и њихово присуство богослужењима. Какав одговор може бити наше православне Цркве и наше вере православне на ову, можемо слободно рећи, глобалну кампању?
Вирус „Корона“ - између вјере и маловјерја
Црква је одувијек била прибјежиште, уточиште од зла овога свијета, а осим своје заштитничке улоге за све оне тлачене, обесправљене и прогоњене, Црква је била и остала Дарохранилница вјечних добара – Крви и Тијела Христовог, захваљујући чему смо могли, можемо и моћи ћемо присајединити се са Распетим и Васкрслим Христом, а тиме надвладати смрт, сагласно ријечима Господњим: „Заиста, заиста вам кажем: ако не једете тијело Сина Човјечијега и не пијете крви Његове, немате живота у себи. Који једе Моје Тијело и пије Моју Крв има живот вјечни; и ја ћу га васкрснути у посљедњи дан“ (Јн. 6, 53-54) - поручио je Његово преосвештенство епископ бихаћко-петровачки и рмањски Сергије.
Блудни син
Прича о блудном сину представља тежишну причу Јеванђеља и суштинску поруку благе вести Христове. Без покајања урушено достојанство човека није могуће обновити нити човек може повратити онај лик који му је стварањем исклесан. Без покајања, човеков живот бива неповратно изгубљен. И, колико год пута слушали ово, како Оци кажу, јеванђеље у у јеванђељу, оно нам је увек и изнова ново.
Проповед Србима Светог Тихона
Ни један европски народ није доживео да се из његовог ткива регрутују нове нације као што је то запало српском. Зато, ако треба одржавати, чувати и штитити своју народност, колико пута више онда треба чувати свету веру православну?! Народност, ипак она има само привремено значење, у овом животу, али не и у животу вечном. За добијање будућег вечног живота неће бити потребно очување своје народности, него праве вере у Христа. На ово помишљајте тим пре што очување православне вере представља и најбоље и најпоузданије средство за очување и одржање народности.
Беседа на Св. Првомученика Стефана
Свети Првомученик Стефан, који се смрти радовао више него ли ми некој радости, нека нас он води и руководи идењем за Богочовеком Христом, Који је постао Богочовек ради нас људи, да и ми победимо све што је смртно, победимо у себи сваки грех, сваку духовну смрт, победимо у себи сваког нечистог духа и узживимо још на земљи Еванђељем Господа Христа, божанским животом који се продужава у ономе свету, еда бисмо и ми заједно са Првомучеником Светим Стефаном, Апостолом и Архиђаконом, славили Господа Христа кроза сву вечност, кроза све вечности на ономе свету, поздрављајући на небу један другога као што се поздрављају сада људи на земљи: „Христос се роди! Ваистину се роди“!
Мир је Божије дело и дар
Када би сви моћници овога света који ведре и облаче животима милиона људи и који се размећу својим миротворством разумели где је извор миру и начин како се он добија… Никада ни Женева, ни Хаг не могу дати оно што нам даје пећина Витлејемска! Све дотле докле мудрост дипломата не буде проникнута духом Божје мудрости: да мир није човек измислио него долази одозго, од Оца светлости, све дотле сви њихови напори биће узалудни.
Ништа важније од Божића
Тешко је било веровати људима да Бог може постати човек, ето, ради нашег спасења. Бог је заиста постао човек, и што је најважније, дао нам је сва средства да свако од нас када хоће сједињује себе са Њим. Господ је дошао у овај свет, дао нам силе и снаге да заиста победимо сваки грех, и не само сваки грех, него сваку смрт, сваког ђавола, дао нам је Живот Вечни.