Ту је Бог, пред нама, слуша!
Чудна је вера наша; некако плитка и површна. Нашу веру привлачи оно видљиво па, неретко, приступамо моштима Светих, али не и Христу Спаситељу. Тражимо молитве после Литургије а на Литургији ћуримо и срцем и умом. Не жалимо ни време ни новац да одемо у далеке крајеве и светиње, а тешко нам је у нашу парохијску цркву, ту надомак дома, на свету Литургију… Заиста, имамо ли представу шта је суштина хришћанског живота?
Свака Света Литургија је Тајна вечера
Свака Света литургија је Тајна вечера. Зашто се назива тајном? Кад се време Христове проповеди на земљи ближило крају и кад је требало установити Свету литургију, јеврејски првосвештеници, који су се коначно укоренили у својој злоби, већ су тражили згодну прилику да ухвате Спаситеља. И да се то не би десило за време служења Свете литургије, за време успостављања ове велике Тајне, место на којем је она обављена било је тајно.
Дозволимо Христу да нас пронађе
Човек живи као изгубљени новчић, у некој тами. А Христос га за то време тражи, пали светиљку и мете собу. Да ли ће Му човек дозволити да га пронађе? То није тешко. Подједнако лако као што отварамо врата можемо да се отворимо за Господа, и да поново откријемо духовни свет, тако да ћемо у срцу осећати присуство Бога и светаца и сетићемо се зашто живимо.
Залог Вечнога Живота
Кад долазиш на Свету Литургију, немој да се оптерећујеш. Него дођи и падни слободно на руке Господње, нека те љубав Божија, непоколебљива и бесмртна, дочека И, одмори се, одмори своје срце, свој живот. Дођи слободно, узми, једи, пиј, причести се, радуј се, играј и весели се, у присуству Бога свога, Спаситеља свога. Једног који те истински воли и тражи.
Наша деца
Погледајмо улице наших градова ноћу. Видећемо читаве армије младих људи – ђавоиманих месечара. Но, то су наша деца. То је наша будућност, будућност наше земље, будућност нашег народа. И то је будућност наше Цркве. Они стално пију алкохол, користе опојна средства, препуштају се разузданости и разврату, читаве ноћи проводе на местима својих окупљања и – заиста су ђавоимани. У правом смислу те речи.
Успеније Пресвете Богородице
Дан Успења Мајке Божије је велики празник Православне Цркве. Смрт је постала празник. Сама реч Успење означава „тихи сан“, одмор од земаљских напора и жалости, а затим буђење за вечну радост, вечни дан, у којем нема ноћи, у којем су небеске сфере испуњене сјајем, налик на море светлости. Свети су говорили: “Дан смрти је већи од дана рођења“. Смрт човеку открива њега самог.
Кротост је велика сила
Његова Светост Патријарх московски и целе Русије Кирил служио је Литургију на Преображењском тргу Свето-Тројичког Серафимо-Дивјејевског женског манастира на празник обретења моштију преподобног Серафима, саровског чудотворца. По завршетку богослужења поглавар Руске Цркве се обратио верницима следећим речима...
Вазнесење Христово
Данас се завршава Ускрс, данас се завршава подвиг спасења, данас се завршава сав пут оваплоћеног Бога од рођења на земљи, од Божића, па све до завршетка спасења рода људског. Данас – Спасовдан. Данас, овај дивни Празник открива нам сву тајну Господа и Богочовека Христа. Зашто је Он узео на себе тело, плот, зашто се оваплотио, зашто је постао човек?
Крст Христов
Часни крст најсветији знак и символ, наше вере. И отуда, све Свете тајне свршавају се призивом Светог Духа, али се оне печате крсним знаком, односно печате се животворним крстом. Но, благодат и сила часног крста није у његовом облику, него у томе, што је крст Христов средство којим је Господ Спаситељ наш, спасао род људски, ту је сила Крста.
Мали Велики петак
Данас је мали Велики Петак, други Велики Петак. Јер, данас је погубљен највећи између свих рођених од жена - Свети Јован Крститељ и Претеча Господњи.
Реч на свето Богојављање
Када Јован Крститељ засведочи и рече о Христу: „Гле, Јагње Божије које узима на се гријехе свијета” (Јн 1, 29) и када он погрузи и крсти Господа у Јордану, тиме се показа и мисија Христова у свету и пут нашега спасења. Господ узе на се грехе рода човечјег и под њима умре (погружење) и оживе (излазак из воде); и ми морамо умрети као стари греховни човек и оживети као очишћени, обновљени и препорођени.
Беседа о Светом Николи
Свети Никола је светитељ народни, савршени представник оних најмногобројнијих, који слушају реч Божију и журе се да је изврше, па да примером друге поуче. То ће бити узрок, због чега се Свети Никола слави више од многих светих учитеља и мученика. То ће бити разлог зашто му је црква посветила осим овога дана још и све четвртке обичних седмица кроз целу годину, заједно са Светим апостолима - њему чудотворноме Николају Мирликијском.
Исцељује те Христос
Чуда Божија, особито исцељења, су пријемчива људима. У њима људи препознају своје потребе а заслугу за њих приписују светитељима, па и свештеницима. Међутим, мало је оних који су у потпуности свесни да ни чуда ни исцељења не би било без јединог Светог, Чудотворца и Исцелитеља – Господа нашега Исуса Христа.
Откуд Бог у људском телу?
Улазак Бога у људско тело догађај је без изузетка у свеколикој историји. Но, колико год био очигледан, овај догађај није доступан свачијем уму већ само уму у који, из срца испуњеног љубављу прма Богу и људима, долази Светлост богопознања. А када се осунча ум, онда је човек у стању да схвати да је Бог у наш живот ушао као Човек да би нас подигао из наше палости до Своје божанскости.
Ми у Христу - Христос у нама
Рођење Христовo означило је крај једне мрачне историјске етапе оличене у магијско-гатарско-врачарском ропству палог човека и човечанства. Обрадујмо се, зато, Богомладенцу Христу и прославимо Га као што прослављамо сопствено рођење. Примимо Га у своје срце да растући са Њим узрастемо у пуноћу раста Богочовека Христа.
Други Ускрс
Ево, данас празнујемо први Празник, браћо и сестре, празнујемо други Ускрс. О првом Ускрсу васкрсао је Христос. А данас је други Ускрс, ускрс Пресвете Богомајке, Која је са телом узнесена на Небо.
Рођење највећег међу људима
Данас Црква Христова слави спомен на рођење највећег између рођених од жена, Светог Пророка, Претече и Крститеља Господњег Јована. Човека у чијој је личности Господ сабрао и Пророка и Анђела и Монаха и Апостола, човека послатог у свет као Претходника и обзнањивача доласка Сина Божијег, Господа Исуса Христа.
Видовданcко Јеванђеље
Беседа Светог Јустина Ћелијског на Видовдан 1966. године, у манастиру Ћелије
Реч љубав је најдужа молитва
Постоји ли земаљска љубав, питају ме суседи. Онолико исто колико и земаљски Бог! Земаљска љубав гори и сагори. Небесна љубав гори и не сагорева. Земаљска љубав, као и све земаљско, само је сан и гатка љубави. Колико идоли личе на Бога, толико земаљска љубав личи на Љубав. Колико дим личи на пламен, толико ваша љубав личи на божанску љубав.