Данашњи човек, чини се, више него икад, налази се у ћорсокаку. Статистика сведочи да сваки десети пати од депресије. Нико од људи који пате од ње не може да се ослободи од те досадне мисли да је живот лишен смисла. На другој страни, многи су покушаји да се депресија савлада; нуде се чак и рецепти, али, само је један целовит начин да се у томе и успе. Радост не може доћи са другог места осим од извора радости, којег представља Бог. Радост не долази другачије него од преживљавања љубави.
Ми смо народ српски, народ светосавски, народ светих отаца, светога владике Николаја и аве Јустина светог Ћелијског и многих других светитеља. То је наш пут. То су наше врлине. То је наш смисао живота. То је наша философија спасења. Ако неки људи мисле да треба да се спасавају другачије, нека раде и чине шта хоће, али нама то да не извозе и да нам продају као маглу. Иза тога се у ствари крије једно велико безакоње и велика неистина.
Семе које падне на земљу мора да умре, да би родило род. То значи ако неко жели да задобије нови живот, мора да умре. А шта то умире? Умире стари човек, наша пала природа са страстима и гресима.
Истинско хришћанско смирење није кукавичлук, јер оно гори божанском ревношћу. Кротост и понизност не значе бескичмењаштво и попуштање пред манифестацијама зла, и зато прави хришћани не смеју да одступају пред лицем зла које дрско диже главу.
Пост није дијета, није пуко уздржавање од мрсне хране, али није ни пуко уздржавање од лоших мисли, речи и дела, како су се неки трудили да му поставе дефиницију. Пост није кретање путем који трасирају правила, већ силазак у суштину и узрастање у меру раста Христова.
Од постања свијета води се рат за људске душе. Господар таме овога свијета, као и сваки препредени борац, да би нас заварао, успавао и лако својим канџама зграбио, хоће да нас увери да га нема; да су приче о њему плодови нечије раздражене маште и бунцања нервно растројених људи. У самим основама потреса вјеру нашу помрачујући ум и памет, да би у томе мраку и пометености лакше опљачкао ризницу вјере.
Да ли сте икада решили неке проблеме бринући? Вероватно сте направили још горе. Препустите се и предајте вољи Божијој. Имајте поверења и будите сигурни да вас Он воли и неће дозволити ништа да се деси што вам није на корист.
Нема дубље ране и већег бола од губитка детета. Пред човеком кога је стигла таква мука стоји тежак задатак – да све то преживи, а да притом не изгуби смисао живота, душевно и телесно здравље и да не постане очајник. А пред људима из њиховог окружења стоји важан хришћански задатак – да утеше и подрже човека, скрханог од туге.
Господ наш Исус Христос је не једном, на чудесан начин, васкрсавао мртве: сина наинске удовице, Јаирову кћер, Лазара, који се већ четири дана налазио у гробу. Безбожни људи се подсмевају нашој вери у васкрсење мртвих и сматрају је басном. Али је заиста чудно и несхватљиво како они наивно верују да се мртви могу васкрсавати уз помоћ науке.
,,Шта значи то да останемо у Љубави Христовој?", причао је старац ,,то значи да останемо у заповестима Његовим, да љубимо једни друге, живот, да останемо поштени, вредни, марљиви, благодарни, увек брзи на добро, спори на зло, е то је то! Господ је Љубав и дародавац живота, то очекује од нас и све би добили, о маловерни и незахвални".
Како је могуће да је човек који је, по мишљењу свих око себе, био љубазан и васпитан, изненада почини кривично дело? Како се народи исте вере и крвног сродства могу међусобно борити? Зашто настају јереси и расколи? Како се догодило да је народ који је на уласку Господњем у Јерусалим повикао: „Осана Сину Давидовом!“ - за неколико дана викао: "Распни, распни Га!"
Наука је постојала и пре Дарвина, па зато одбацивањем његове теорије еволуције врста Црква не показује своје противљење науци. Тврдње да она то чини су тенденциозно искључиве и злонамерне. Ако одбацимо неки лош лек, не значи да смо против медицине. Својим претпоставкама Дарвинизам је апсолутно дао легитимитет свим каснијим античовечним философијама у свету од комунизма до расизма и фашизма. Својим учењем о ,,природној селекцији", дарвинизам је учинио да принцип права јачега буде уведен и у људско друштво.
Ми хришћани не треба да правимо избор између утопије и бекства од света. Какав год да је онај свет, Царство небеско, Рај (а ми не знамо ништа о њему), тај свет се пре свега открива већ овде и сада. Ако то не схватимо данас, нећемо схватити то никада. Ако нисмо у стању да откријемо Царство Божије на земљи, нећемо бити у стању да га откријемо ни на једном другом месту. И схватићете да између тог "тамо" и овог "овде" нема никакве разлике.
Што је људима немогуће, Богу је могуће (уп. Мт. 19, 26), а биће могуће и нама ако своју вољу покоримо вољи Божијој! То нам између многих светитеља управо и доказује светитељ кога данас прослављамо - Свети Пророк Илија, који се толико усавршио у небризи за сутра, да га је Бог удостојио да му се и природа повинује и служи преко гаврана, који му је сваки дан доносио храну.
Све своје биће, тело и душу и све њене силе, као и дарове од Бога нам дате, можемо усмерити или ка греху или ка врлини. Можемо или робовати страстима усмеривши све своје силе ка њиховом задовољењу, али и ка творењу добра; ка поштовању и вршењу заповести Божијих усмеравајући своје силе ка Богу и ближњем.
Хомосексуалност свакако спада у једну од кључних тема данашњице. У току је хомосекусализација цивилизације па самим тим и хомофобија насупрот њој. С једне стране хомосексуална култура се натура, с друге стране у овој настраности живе конкретни људи. О њима и њиховој борби мало ко размишља. А она није безначајна. То потврђују и искуства свештеника који им у тој борби помажу.
Наш ближњи је мера, али и степеник наше љубави и вере. Будимо искрени према себи самима и признајмо докле се простире наша љубав. Но, то сами морамо да решимо, јер нам је Господ дао слободу и право да бирамо. У данашњем свету људи су омрзли људе а расправљају о хуманости и демократији. Нема ту истине, та мудрост је таштина и опредељење за пропаст. Јер, без љубави према ближњем не можемо учинити ништа.
Никада до сада, правно гледајући, брак није било лакше и брже развести. Створена је чак и матрица која се односи на разлог развода. Једноставно: неслагање нарави и – готово! Људи, међутим, и не слуте какве последице носи собом развод са „неподношљивом лакоћом“, како на духовном и личном, тако и на социјалном плану.
Историју људског рода многи су склони да виде као једну ретроспективу ратова и сукоба међу људима од постанка човека до данашњег дана. А све је почело првим убиством: Кајин одузима живот свом рођеном брату. Од тог тренутка свако убиство је – братоубиство.
Депресија је, кажу, болест модерног човека стешњеног између великих жеља и вештачки створених потреба и немогућности њиховог задовољавања. Депресија је стање безутешности. Она је, уствари, проблем утехе душе. Решење је да се људи врате Утешитељу, и да их Он утеши утехом каквом само Он, уме да теши, и тада неће бити депресије. Уосталом, не називамо ли Духа Светога Утешитељем?