Утешитељ
Дух Свети се налази између нас и види свачија дела. Чита помисли свакоме, свачију савест. Чује све што говоримо. Види све шта мислимо, шта верујемо, види све људе и сав народ. И као што сунце са једним својим зраком обасјава све, тако и Дух Свети све оне који имају очи. Они, пак, који нису привикли очи да виде ове дарове, нека не осуђују Светога Духа, него своје неверје.
Цркву води Дух Свети
Црква је била, јесте и биће. “И врата пакла неће је надвладати”. Нико не може да уништи Цркву Христову. Главно је да ми сами не одступимо од Христа. И Он нас никада неће оставити. “…Jа сам са вама у све дане до свршетка вијека” (Мт. 28:20).
Живети Духом Светим
Да није данашњега Дана, браћо и сестре, хришћанства не би било, Светих Апостола не би било, Светих Мученика не би било, Светих Исповедника, Праведника, Пустињака не би било. Да није данашњег Дана ни вас не би било! Да није данашњег Славног и Великог Дана – Цркве Христове у свету не би било. Овај свет би био и остао поприште смрти, тамница греха, пакао. Човек – човек би престао бити човек и извитоперио би се у ко зна какво чудовиште.
Царе Небески
Царе Небески! Ти си - светлост! Ти си Живот! Даваоц добара! Даруј ми све што је неопходно за вечно спасење: тврду веру, наду, љубав, истинско покајање, смирење, послушност, трпљење. Научи ме свему добром, светом. Научи ме да се молим, и Сам у мени моли се!
Јеванђеље о праштању
Кад бисмо знали колико се нама прећутно опрашта сваки дан и сваки час, не само од стране Бога, него и од стране људи, и ми бисмо са стидом пожурили да другима опростимо! Колико нехатних, увредљивих речи избацимо, на које се одговори ћутањем; колико јаросних погледа; па чак и недозвољених дела! И људи прелазе преко тога, не враћајући нам око за око, и зуб за зуб. А шта тек да кажемо о опраштању Божјем? За ово је недовољна свака људска реч.
Духовске (летње) задушнице
Данас су Духовске задушнице, које по календару Српске Православне Цркве увек падају у суботу уочи празника Силаска Светог Духа на апостоле. У црквама се служи света литургија и парастос, чита молитва за све умрле у свим временима. На гробљима се пале свеће, а свештеници дају појединачне парастосе, молећи Господа да буде милостив према покојницима.
Не треба тражити Божије већ Бога
Данас је почело да се шири учење о томе да човек може да се спаси својим добрим делима (односно да су она сама довољна за његово спасење). Овде су померени акценти. Ако се раније говорило да Бог спасава човека у данашњу представу се све више усађује мисао да човек сам себе спасава, а Бог му даје вечни живот као обавезну награду за његов труд.
Уснуо у Господу Марко Сандаљ, оснивач Фондације Пријатељ Божији
У Кичинеру (Канада) у 76. години живота, после краће и тешке болести, у Господу се упокојио Марко Сандаљ, оснивач и директор православне мисионарске Фондације ''Пријатељ Божији'', Српске Православне Цркве. Блажен ти пут, љубљени брате наш Марко. Нека би Царство Небеско у теби добило још једног путовођу нама, у овој долини плача оставшима.
Христос - наше срце и наш живот
Нема потребе да сазнајемо нaднебеске тајне, не трагајмо за тиме да сазнамо оно што је скривено, или оно шта се односи на будућност. За спасење је неопходно да верујемо, да испуњавамо заповести и да свагда очишћујемо своје срце. Зато, нека Христос постане наше срце и наш живот.
Чудо љубави: Како Бог делује у "изгубљеним" душама
Разумљива је жеља верујућих да њихова љубав према Христу буде подељена и са њима драгим људима. Међутим, овај племенити циљ није увек лако остварити у сусрету и разговору са онима који не деле њихову веру. Много је ефикаснији приступ заснован на молитви. Молитва верујућима даје снагу, мудрост и саосећање, које су им потребне да се са неверујућима сусретну на аргуметован и отворен начин, додирујући срца оних који још нису прихватили позив вере.
Mолитвa за задобијање духа љубави
Како могу да волим људе који нам трују живот и који брукају цео народ? Нека их нико од вас не проклиње, него нека их жали, па ће тада љубав Христова сасвим неприметно из дана у дан све више испуњавати ваша срца. Јер љубав испуњава срце човека који се труди да угоди Богу.
Скривени свет
Многа сагрешења, која стално сакупљамо, често су скривена нас. Не видимо их, никад не размишљамо о њима. Дотерујемо се, улепшавамо се, миришемо се и упадљиво облачимо. Али, у нама постоји и лепши свет, скривени свет, заједно с ужасом који се у нама накупио. Зато треба да дотакнемо тај ужас, да га избацимо из себе, како би нестала сва прљавштина и пред нама се, уместо мочваре и жабокречине, појавио прелепи цвет љубави, свет душе.
Када смо обесхрабрени и сломљени...
Људски је бити малодушан када подлегнемо искушењима, када не успемо да испунимо своје моралне, етичке и духовне стандарде. Наша Православна вера учи да морамо бити саосећајни према другима, брзи на праштању, узорни у свом хришћанском животу и увек показивати свету да припадамо Христу. Ипак, не успевамо све време да живимо према Божијим заповестима, не изгледајући ништа другачије од пагана.
Рука одозго
Свако има свој пут до вере и свако је позван на различит начин. Понекада нас Господ Себи призива сушом, понекад ватром, понекад градом и громовима, а понекад глађу и болестима. Многе људе и светитељи позивају. Ово је исповест лекара, кога је милошћу Божијом, из излога црквене продавнице, на чудесан начин призвао вери Свети великомученик Пантелејмон...
Између бола и утехе: сусрет са Христом у молитви
У свету пролазном, где радост и туга стално мењају места, истински мир налазимо само у Христу. Приближимо Му се кроз молитву, која није хладни низ речи, већ дубок уздах душе, разговор са драгим пријатељем. На овом путу ишчезава сваки бол, а рађају се утеха, снага и смисао живота. И на крају тог пута, у последњем даху, шапућући: "Господе Исусе Христе, помилуј Ме!" - знаћемо да смо пронашли истински дом, вечну радост у Његовом наручју.
Столица за Господа
Молитва је разговор са Богом, али многи се питају како постићи интимност у том разговору и о чему говорити... Да ли је могуће да нас Господ заиста чује?! Јест, могуће је, па чак и више... Ево примера!
Огњени цвет Косова: Мученички пут Оца Харитона
На данашњи дан, 15. јуна, подсећамо се на страдање монаха Харитона, који је мученички убијен 1999. године на КиМ. У периоду неизвесности, када су га терористи отели, мученик се братији и у сну јављао, говорећи да је пострадао. Господ, не желећи да његов подвиг и мученички венац остану покривени велом тајне, благоизволео је да људима укаже на место где је његово свето тело покопано и показавши каква је била његова кончина. Жртва монаха Харитона је подсетник на страдања српског народа на Косову и Метохији, али и на снагу вере у Христа, Кога се отац Харитон до краја није одрекао.
Духовни компаси
У свакој кући нас православних хришћана морали би се наћи основни путоказни инструменти за духовни узлет, а то су Свето Писмо, иконе и календар. Само, неопходно је умети читати ове путоказе да би нам били од користи. Као што су инструменти на броду или авиону бескорисни за оног који не зна шта они показују, тако и Свето Писмо, иконе и календар не помажу ономе који не уме да их чита, односно ко их не разуме.
Чудо у Смолину: Ликови светаца на стаклу цркве после поплаве
У храму Духа Светог у селу Смолино у Курганској области, који је поплављен у пролеће 2024. године, након што се вода повукла, на стаклу кутија икона појавила су се лица светитеља. Ово је објављено на друштвеним мрежама Курганске епархије.
Митрополит Амфилохије о Ави Јустину
Већ након првог сусрета са преподобним авом Јустином, блаженопочившем Митрополиту Амфилохију, тада студенту богословије, ава Јустин се уписао у срце неизбрисивим словима. У комунистичкој Србији 1950-их, његове проповеди, које су могле да изгледају као глас вапијућег у пустињи, биле су "духовне ватре" које су подстицале људе да се окрену Богу. Био је човек бескрајног смирења, али и духовног огња, којим је пламтио кроз читав свој живот. За време ватрених беседа аве Јустина, у исто време, из његових очију текла су два извора суза, али не гасећи, него само појачавајући ватру из срца, посвећеног само Христу, као извору спасења и вечног живота.