Нерасудна љубав
Изрека да је пут до пакла поплочан добрим намерама, можда највише долази до изражаја у односу родитеља према деци. У жељи да детету максимално угоди и олакша живот, родитељ и не слути да га тиме, заправо, онеспособљава за сва времена. Својом нерасудном љубављу и добротом родитељи своју децу чине неспособном.
Нова генерација
Не знају шта хоће, не трпе никакве притиске, нису спремни ни на какве тешкоће, раслабљени, размажени, бунтовни, лакомислени, самовољни... Можда би ово била тачна дијагноза карактера припадника нове генерације раслабљених и за живот неспремних људи. Какав ће род родити, остаје да видимо.
Нестаде духа жртвовања
Данашњи човек, можемо слободно рећи, не воли труд. Завладао је међу људима дух лењости и неспремности на било какав труд и пожртвовање. Огромна већина људи очекује некакве олакшице, пречице, лагодности да би дошли до циља и удобнијег живота.
Суд по изгледу
Суд и људска правда, по правилу, су неправедни. Правда Божија је љубав, дуготрпљење, благост. Када ствари испитујемо људском логиком, наши закључци и судови лишени божанске благодати јесу људски и неосвећени те су, као такви, погрешни и неправедни.
Наука
Све зло потиче од ума који се окреће само око науке у својој потпуној удаљености од Бога. Стога овакви људи не налазе унутрашњи мир и равнотежу. Али, ако се ум окреће око Бога, онда људи и науку користе за свој духовни напредак.
Спољашња бука и унутрашњи мир
Свет је огрезао у буку и немир. На све стране бука: од машина, од музике, од жагора људског. Нигде мира и спокојства, нигде тишине. Људима данашњице, и посебно младима, просто је немогуће издржати тишину а то говори да унутрашњи немир тражи буку која би га задовољила и утешила.
Живот вратоломном брзином
Оно што карактерише наше време јесте брзина. Свуда се жури, свуда се касни, све је хитно, сада и одмах! А са журбом иду смутња, расејаност, нервоза па и гнев и јарост. У свему томе човек полако губи себе удаљавајући се и од свог личног идентитета. У општој трци за роковима и терминима ко још размишља о вечности?
Удобност и оскудица
Данашњи човек се мучи и болује од удобности и жеље за њом. Олакшице и удобности заглупеле су људе, а њихова млитавост доноси многе болести. Зато су тешкоће, оскудице, труд и трпљење прави лек за раслабљеног човека данашњице.
Демонски портпарол
Људи данас више не виде себе. Због тога су у стању да виде цео свет. Савремени човек извргнут телевизији више и нема свој став и своје мишљење. Из њега, како кажу свети Оци нашег времена, проговара сами демон телевизије. Медијски посленици би на то рекли да је то став јавности. Симпатична фраза којом се замагљује суштина разарајуће силе телевизије.
Поједноставите живот
Велика напетост и нервоза владају људима. На сваком кораку срећемо људе спремне да се истог трена устрме на ближњег мислећи да тако штите себе. Оци у томе виде последицу удаљавања од природног и једноставног живота без сувишних жеља, планова и стремљења удобностима који компликују живот и стварају напетост.
И живот за чистоту
Када човек у срцу има настројење ка добру и светости живота, онда никаква изненађења нису у стању да га са тог пута поколебају. Светоотачка ризница чува мноштво примера из живота људи који нису поклекли пред искушењем, већ су именом Божијим успели да се отргну из понора који им је искушење припремило. Ево једног таквог примера...
Испит чистоте
Данас је изузетна реткост видети на лицима младих људи смиреност и чистоту. Млади улазе у међусобне односе без трунке знања о томе колико повређени из њих могу изићи. А све то због младалачког полета и узбурканости тела које ђаво вешто користи против њих.
Млади
Данас је велики догађај видети на лицу младих људи смиреност и чистоту. Млади људи су у огромној већини грехом повређени, рањени животом испуњеним нечистим намерама. Зато је једини излаз раскинути са таквим животом, одрећи послушност ђаволу који младост и узбурканост тела користи да сруши личност и окренути се једином човекољупцу - Христу.
О смирењу
Душа смиреног човека је као море. Камен који бациш у њега за тренутак заталаса површину, а затим потоне у дубину. Тако и невоље брзо тону у срцу смиреног човека, јер је са њим сила Господња.
Љубав према непријатељима
Свакодневно искуство нам сведочи да чак ни они који су свом душом прихватили Христове заповести о љубави према непријатељима, не успевају да ову заповест остваре у свом животу. Ова заповест превазилази природне силе човекове и не може се испунити без помоћи благодати Божије. Зато је неопходно молити у Господа да Он пошаље благодат, како би испунили и ову заповест.
Духовно виђење света
Када је човеков ум у Богу, он заборавља свет. Обожен, Духом Светим освећен ум, диже се у небеске висине попут орла и одатле осматра свет, иако такав одуховљен човек може седети у неком тамном кутку своје осаме и молити се.
Има ли данас правих хришћана?
Свакодневно гледамо људе, укрштамо путеве са њима, пратимо медијске садржаје и у свему томе примећујемо једно велико посрнуће људске природе, морални пад и зло стање. Све то не мимоилази ни хришћане, па ни оне који се труде на духовном уздизању. Зато, с правом питамо: има ли данас правих хришћана!
Света Литургија
Главни циљ Свете Литургије јесте причешће Светим Тајнама Тела и Крви Господа и Спаса нашега Исуса Христа. Ради тога се Света Литургија и служи. Литургија без причасника је нешто попут позоришне представе. Али, причешћивање не сме бити механичко и бесмислено приступање Путиру већ дубоко тајинство човека спремног на сједињење са Христом.
Борба за освећење душе
Велика је радост видети људе који се, у овом свету који сав у злу лежи, боре за добро у себи а потом и за добро у свету. Свакоме човеку Бог је даривао дарове који представљају оружје за ту свету борбу. Избегавајмо поводе за грех и Христос ће нам помоћи да достигнемо освећење душе. Њом освећеном, замирисаћемо и све остале око себе.
Егоизам и човекоугодништво
На небо се не уздиже светским успоном, већ духовним силаском. Ко ниско корача, корача сигурно и никада не пада. Зато, колико можемо искоренимо из себе светско доказивање и светске успехе, који су духовни неуспеси. Омрзнимо свој егоизам и човекоугодништво, како би смо искрено заволели Христа. Творећи Божију вољу, човек постаје сродник Божији, и тада, и не тражећи то од Бога, непрестано добија воду са извора...