Суочавање са црквеним проблемима
Живимо у времену изоштрених крајности и великих изазова којих није лишена ни Црква. Унутарцрквени проблеми, па чак и сукоби, су веома опасни и могу довести до озбиљних последица. Те последице су такве да у питање могу довести и спасење људи.
Посветовњачење клира
Свештеник без расе стида лишава се! Овако би се, укратко и у стиху, могло рећи за сваког оног свештеника који занемарјуе свој свештенички призив и службу те полако запада у воде посветовњачења и световњачких навика. Све почиње скидањем расе...
Суд по изгледу
Суд, логика и људска правда не само да су непоуздани партнери него су и велика сметња нашем спасењу. Осим што су својеврсно криво огледало које витопери ствараност, ове три узданице човековог самољубља осујећују и спречавају Божију благодат удаљавајући тиме човека од смисла и циља сопственог постојања.
Богословље или мозгословље
Не постоји техника којом ћемо присилити Духа Светога да се излије на нас, ма какво узвишено и интелектуално мислили и умовали. Само мисао Божија, која је од Духа Светога, има божанско дејство и моћ да мења душе. Зато је велико је зло када своје расуђивање видимо као оно које је од Духа Светога. То је онда мозгословље, а не богословље!
Знање без Бога је пропаст
Живимо у времену у којем је све убрзано, па и човекова размишљања. А та брзина не дозвољава човеку да сабере мисли те отуда велике грешке и промашаји који одгоне благодат Божију од човека. Мислећи да сабира знања, човек без Бога остаје непросвећен а знање без богопознања постаје најтрагичније незнање.
Лукавство
Оштрити ум злобом и не предавати га Богу, значи да га предајемо ђаволу. Многи сматрају да је лукавство нека врста мудрости и не размишљајући да је оно, заправо, савез са злобом.
Стекнимо унутрашњи мир
Најважније је стећи унутрашњи мир, макар се нашли и у највећем метежу и галами. Ако не научимо да у гужви нађемо свој мир, нећемо га наћи ни у спољашњем миру и тишини. Имајући унутрашњи мир ништа нам неће бити на сметњи.
Многобрижност удаљује од Бога
Данас људи не живе једноставно. Компликују себи живот тако што започињу много тога у исто време, исцрпљују се очекивањима и упадају у безразложне бриге. Те бриге су стрепња хоће ли се остварити њихови планови. Очекујући од себе све, рачунајући на своје моћи и могућности, људи се полако удаљују од Бога и на Њега престају да рачунају. А то је погубно за човека.
Имајмо у души доброту и љубав
Човек у себи има такве духовне силе да може да пренесе и добро и зло на своју околину. Чак и један поглед, па и само један уздах, утиче на наше ближње, ма и најмањи гнев изазива зло. Имајмо у души својој доброту и љубав. То преносимо на друге.
Васпитање у Господу
Ево одговора на питање где се крије тајна и шта је узрок муке многих побожних родитеља чија деца, кад одрасту, постају неукротива, напуштају цркву и све друго, те трче у разним, често погрешним духовним правцима.
Послушност доноси спасење
Живимо у времену када се за непослушност сматра да је израз и одраз слободе и самосвојности, чак и креативности човека. Истовремено, послушан човек се представља као инфериоран и у сваком погледу недостојан поштовања. Ипак, послушајмо који су плодови послушности, најпре детета родитељима, а потом и свима надређенима.
О вечном животу
Син Вам пао с аероплана и погинуо. Пишете, како сад само једно те једно мислите: да ли син Ваш ипак живи? Да ли има живота после смрти, и ко нас у то може уверити?
Писмо лекару о путевима промисла
Јављате како већ одавно запажате Божији промисао у свом животу. Ви га видите не само у тешким и великим преокретима у животу своме него и у сасвим маленим и по изгледу безначајним догађањима и збивањима. Тако и псалмопевац, набрајајући све доброте Господње према своме народу и себи, виче: Ходите, чујте сви који се бојите Бога, ја ћу вам казати шта је учинио души мојој (Пс. 66, 16).
Писмо начелнику Петру о вери у природу
Ви би хтели неку "нову веру", па предлажете веру у природу и њене законе. Хиљаде година живели су наши мрачни претци у мраку незнабоштва, у ропству под материјалним стихијама природе. Једва су се узвили из чељусти материје до висине духовнога Божанства и до слободе деце Бога живога и јединога. А ви би хтели, да живот свој одрешите од свемоћнога Бога и привежете за слабу трску!
О Каиновом страху
Створитељ није дозволио никоме да убије Каина, а као казну наложио је на њ страх од свакога, и тресење целим телом - кроз стотине година. Заслужена казна за прво братоубиство, и јасна опомена братоубицама за сва времена!
Писмо једном занатлији о правом господству
У смислу хришћанском онај је прави господин ко очува господску душу кроз све муке и патње у животу; док у светском и паганском смислу онај је господин, коме спољашње господство, и част, и власт, непрестано доводе душу у опасност.
О животу грешника
''Јер каква је корист човјеку ако задобије сав свијет а души својој науди? Или какав ће откуп дати човјек за душу своју? (Марко 8/36-37)
О нападима на монаштво
Предлози ваших нападача кад би се остварили одвели би неминовно уништењу монаштва у Православној цркви и претварању манастира у оно у што су претворени од безбожника у Русији, у оно што Енглези називају "дућанима куриозитета", или у музеје, игралишта...
О целивању руке
Кажете, нелагодно Вам је целивати руку свештенику много млађем од себе. Кад Ви целивате руку њему, целивате чин, који је од апостола Христових прешао на многе хиљаде служитеља олтара Божијега. А целивајући чин свештеника Ви целивате и све велике светиње и достојне духовнике, који су тај чин носили од апостола до данас.
О злом слуги
Господ говори о старешинама народним, који су дужни у име Бога и као слуте Божије бринути бригу о народу. Верни и мудри слуга - цар или свештеник, родитељ или учитељ - непрестано ће живети у очекивању господара свога - то јест Христа, док зли слуга говори себи: неће мој господар још за дуго доћи, па почне тући и глобити народ, и проводити време у ждерању и пијанству...