Свака реч, сваки стих у православној богослужбеној химнологији, песмама и стиховима има своје утемељење и извориште у дубинама откривења. Ни једна реченица нити стих нису изговорени само и једино ради естетског и поетског угођаја већ како би нашу свест подигли са земље на небо, из материјалног у духовни аспект живота.
Има честих тренутака у животу, кад човек треба да бира између страха од Бога и стида од људи. Христос нас учи, да пре стида од људи имамо страх од Бога (Лк. 18, 2). Јер ко нема страха од Бога, него само стид од људи, тај ће се ради људи постидети и од свога Бога. Изабери, дакле, и сада и увек страх од Бога, и нећеш погрешити. Људи ће те исмејати, али ћеш бити прав пред Богом.
Створитељ није дозволио никоме да убије Каина, а као казну наложио је на њ страх од свакога, и тресење целим телом - кроз стотине година. Заслужена казна за прво братоубиство, и јасна опомена братоубицама за сва времена!
Изгубио си веру; прекинуо си, дакле, уже које те везивало за Створитеља твога, пружио си обе руке у руке сатане, и опет мислиш задржати се где ти хоћеш! Московски безбожници су доследни, а ти ниси доследан. Јер одбацивши веру у свемоћнога Бога, они су остали са вером у свемоћну смрт. Зато, кад они говоре о "рају земаљском", говоре у ствари о трпези постављеној на зубу смрти.
У смислу хришћанском онај је прави господин ко очува господску душу кроз све муке и патње у животу; док у светском и паганском смислу онај је господин, коме спољашње господство, и част, и власт, непрестано доводе душу у опасност.
Не можете да се начудите, како је могао наш прости народ, неук и нешколован, створити тако чудесне умотворине и рукотворине? Кроз те своје узвишене творевине народ је дао доказ бића и промисла Божијега. Јер без Божијег утицаја и садејства потпуно је немогуће објаснити сав тај ненадмашни - по лепоти и смишљености - рад простога народа, простих сељака и сељанки...
''Јер каква је корист човјеку ако задобије сав свијет а души својој науди? Или какав ће откуп дати човјек за душу своју? (Марко 8/36-37)
Предлози ваших нападача кад би се остварили одвели би неминовно уништењу монаштва у Православној цркви и претварању манастира у оно у што су претворени од безбожника у Русији, у оно што Енглези називају "дућанима куриозитета", или у музеје, игралишта...
Пишеш како си трпела много, много од свог мужа. Ружио те, изгонио из куће, па чак и тукао. Но с молитвом и надом у Свевидећег имала си снаге да све поднесеш, никад се никоме не жалећи. Једно време мислила си да ћеш полудети. Међутим, ниси ти полудела, - он је полудео, муж твој. Питаш: има ли уопште полуделима спасења?
Кажете, нелагодно Вам је целивати руку свештенику много млађем од себе. Кад Ви целивате руку њему, целивате чин, који је од апостола Христових прешао на многе хиљаде служитеља олтара Божијега. А целивајући чин свештеника Ви целивате и све велике светиње и достојне духовнике, који су тај чин носили од апостола до данас.
Господ говори о старешинама народним, који су дужни у име Бога и као слуте Божије бринути бригу о народу. Верни и мудри слуга - цар или свештеник, родитељ или учитељ - непрестано ће живети у очекивању господара свога - то јест Христа, док зли слуга говори себи: неће мој господар још за дуго доћи, па почне тући и глобити народ, и проводити време у ждерању и пијанству...
Бог ти даровао јединицу ћерку. И ти си тај дар безумно упропастио. Увртио си био себи у главу, да ћеш своју јединицу моћи усрећити само великим миразом. И занемарио си на својој кћери све оно што истински доприноси срећи човека у овоме свету: и васпитање, и владање, и срце, и душу...
Неко од црквених старешина у вашем месту уплашио те речима: проклет ће бити сваки онај ко промени веру, у којој је рођен. Бојећи се проклетства ти питаш: да ли је то заиста тако?
Поткрадали те момци, један за другим, и сви редом. И ти си отпуштао једног за другим, и све редом, и замењивао их новим и новим. Ти си крао муштерије нетачном мером, зато су момци крали тебе. Рекао је Спаситељ наш: каквом мјером мјерите, онаквом ће вам се мјерити...
Не мучи се и не троши се; не брани своју част од нечасних, јер су као пролазни звук. Него брани част Божију, и Бог ће бранити твоју.
Безверци се спуштају с Јудом у поток да се обесе, а душе с јуначком вером пењу се на Голготу да испију чашу горчине и - васкрсну.
Наша је вера сва скроз - вера васкрсења. Она васкрсава замрле душе, што је мислим веће чудо, како онда да не буде моћна васкрснути и тела? Ти и исповедаш своју тврду веру у свемоћнога Бога, Творца неба и земље, али те ипак мучи питање: како ће Бог васкрснути остарела и увенула тела?
Писмо командиру Шћепану који се пита шта да радимо да нам буде боље?