Дух Свети је један али су различити Његови дарови. То, међутим не значи да су у различитим даровима и различити духови. Зато, када се духовни људи међу собом расправљају, то значи да су под утицајем различитих духова. А то је опасно за јединство Цркве.
Судбина није случајност, већ Божја мисао – жива, мудра и пуна смисла. Све што нам се дешава, било лепо или тешко, није плод среће, већ део Божјег промисла. Ниједан корак није без разлога, ниједан тренутак без значења. Када човек то разуме, престаје да пита „зашто се то мени догађа?“ и почиње да препознаје пут којим га Бог води.
На капији сваког новог дана реци: нека буде воља Твоја, Оче! Исто и на капији сваке нове ноћи. И кад те служи здравље и кад паднеш у постељу, опет исто: нека буде воља Твоја, Оче! И кад примаш и кад губиш, опет: нека буде воља Твоја, Оче! Најзад кад стигне неизбежни час, и ти се сретнеш лицем у лице с ангелом смрти, реци храбро: нека буде воља Твоја, Оче мој и Боже мој!
Приступајући молитви Царици Богородици, пре молитве буди чврсто уверен, да нећеш отићи од Ње, не добивши милост. Она је свемилостива Мајка свемилостивог Бога Речи, и о Њеним неизмерно великим и безбројним милостима оглашавају сви векови хришћанске цркве. Наратор: Маријана Ђерић
Велики оци Цркве и духовни учитељи кроз сву историју Цркве откривали су своје духовне доживљаје и сведочили откривења којима их је Господ даривао. Ово су чинили из чисте љубави према својој духовној деци, али и свима осталима, не желевши да премудрост Божија остане неоткривена људима. Јер, све што је Бог открио човеку, учинио је из љубави и спасења његовог ради.
Колико је значајно са каквим настројењем душе се обраћамо Богу, Богородици или светима у молитви? Дешава се да, понекад, осетимо горчину због нечијег поступка и да ту горчину можда и несвесно пренесемо у молитву. Ево и примера из живота светих Божјих људи.
Нема никога међу људима чији живот, већим делом, не протиче у страдању. Једне убија жалост због губитка најмилијих, друге рајзеда болест, треће разочарање у људе, пријатеље и изневерене наде, четврте боли неразумевање и незахвалност од стране најближих и најрођенијих... и тако у недоглед. Живот свакога од нас проткан је болом и протиче у знаку Крста.
Данас се људи окрећу само око себе. Све подређују себи. Ако би требало некоме помоћи или урадити неки посао – оставиће то за сутра. Треба ли искористити, употребити нешто или направити себи ужитак – учиниће то истог тренутка, не размишљајући о сутра... Нема састрадавања са другима, нема молитве за друге... само себи, за себи и око себе...
Вековима су самозвани „спаситељи“ човечанства градили своје идеологије на претпоставци да је вера корен светских сукоба. Њихова логика је проста: укините религију - и мир ће завладати. Али, да ли је вера заиста узрок ратова, или тек покушај да се прикрију дубље страсти: похлепа, власт и страх од светлости? Јер управо они који најгласније оптужују веру, злоупотребљавају је као изговор за сопствену мржњу и насиље. Не ратује молитва, већ срце које се боји Истине. Мржњу не рађа светлост, већ срце које је од ње побегло.
Дух Свети на човека не силази помоћу технике, нити се рађа од људске умешности или науке. Он силази онда и тамо где постоје предуслови, а они су у чистоти људске душе и њеном труду и вољи за усавршавањем и приближавањем Богу. Тада и наше богословље бива божански просвећено а не по људском разуму и читању књига.
Када се суочимо са лобањама деце, жртава усташког злочина, њихова невина патња, као и патња њихових мајки, од који је једна родила дете у јами, подижу ово питање на ниво неизрециве страхоте. То дете никада није видело сунчеву светлост - из мрака мајчине утробе бачено је у мрак смрти, кроз мрак смрдљиве јаме. И ако можемо донекле разумети патњу одраслих, као последицу њихових грехова и преступа, како схватити патњу деце?
Вера која не постаје молитва остаје слаба и неплодна. Као што мали млаз воде не може да покрене воденичко коло, тако и малена вера не покреће душу ка Богу. Молитва није потребна Богу ради Њега, већ ради човека, јер она преображава срце, чини га смерним и благим, и води га ка животу у заједници са Богом. Велика вера рађа велику молитву, а велика молитва рађа нови живот.
Никада не окрећите леђа молитви и Бог вас никада неће напустити. Где год да ступимо, Његова је љубав. У сваком даху, Његова је милост. Али без молитве, човек се удаљава од тог извора спасења. Охолост, као надувани мехур, пукне од првог сусрета са правим изазовом. Само се смирено срце, окренуто ка Творцу, може ослонити на истинску утеху и снагу. Не оклевајте! Отворите срца молитви и дочекајте Божји дар - спасење душе.
„Оци једоше грожђа киселога, а деци зуби трну!“ Ова библијска правда прати човека од Адама и Еве до данашњег дана, сведочећи страшну истину да родитељски греси и безакоње скоро увек последице остављају на њиховој деци...
Без вере, наде и љубави нема ни молитве. Безброј је потврда које нам о томе сведоче а уписане су у историју Цркве Христове. Када видимо плод молитве саграђене на темељу ове три силе, склони само да га назовемо чудом. Тако и ово чудесно исцељење које од Пресвете Мајке Божије стиже једноме војнику.
Хула на Духа Светога је најтежи грех који човек може починити. То је свесно и упорно одбацивање Божје истине и живота. За разлику од оних који, иако лутају у мраку, траже светлост, особа која хули на Духа Светога свесно бира таму и одбацује сваку наду у спасење. А кад човек нема нимало воље да се спасе, ни Бог не жели силом да га спасава.
У житију старца који је желео да крене на Синај, али га је сам Свети Јован Крститељ зауставио, открива се како Бог понекад мења наше путеве да бисмо остали тамо где нас жели. Место мале пећине постало је његов животни дом, црква и сабралиште братије, освећено присуством Христовим и благословом Претече.
Свети Оци кажу да човек на путу ка познању Бога пролази кроз више ступњева: од онога ко само верује да Бог постоји, преко онога ко са Њим успоставља живу везу, па до онога ко духовно разликује шта је од Бога, а шта није. Али ова највиша мудрост не долази сама од себе - она захтева просвећење. А просвећења нема без светлости коју нам даје Свето Писмо.
Бог је савршено једноставан, јер је савршено духован и савршено добар. Управо зато је и за човека једноставност највеће благо и најузвишенија врлина. У простоти срца молитва постаје лака као мисао – без сумње, без лукавства, без тежине. Тамо где је једноставност, ту је слобода душе и близина Божија. Наратор: Маријана Ђерић
Старац Пајсије: У свету пуном искушења, где нас на сваком кораку вребају замке зла, где се грех увлачи кроз сва чула, постоји спас! Заменимо грешне филмове - светим иконама, светске песме - псалмима, светске часописе - духовним књигама. У тој борби, Христос, Мајка Божија, анђели и свети су уз нас. Они нам пружају снагу да се одупремо искушењима и да се боримо за чистоту душе. Не бојмо се! Будимо храбри! Заједно са њима, можемо победити зло.⛪