За живота човек пролази кроз многе муке и проблеме, али, све оне су ту како да би нас обликовале и натерале да узрастемо. Олује живота су јаке и силне и што више људи имамо око себе, лакше их можемо пребродити. Зато, није важно какви су људи који нас окружују, јер, сви они су ту са разлогом.
Иако тек тринаестогодишњак Милош Давидовић из Црнче, већ је свој живот посветио Богу и свештеничком позиву. - Свако је посебан и сваком Бог нешто даје. Мени је дао љубав према цркви, некоме ће дати другу љубав. Нешто друго се не може заволети преко ноћи. Ко не ужива у Богу, не може уживати у овом животу - каже Милош чија размишљања превазилазе његове године, пише РТРС.
Да Господ дела непрестано и да Дух дише где хоће, доказ је и скорашња пројава још једног очигледног чуда Божијег које се збило у Бања Луци (Република Српска). У дому једног православног хришанина, са иконе Господа Исуса Христа пред којом се свакодневно моли прокапала је крв.
Хиљаду година унапред, још док распеће као окрутна казна није постојало, цар Давид је пророковао и видео Христа распетог на крсту. Ово, као и стотине других библијских пророчанстава о доласку Месије и Његовој жртви, дословно су се испунила у личности Исуса Христа. Између осталих, и Псалам 21.
Када се не остварују ваше молитве, или вам нешто не иде од руке, знајте да Господ Бог има план за вас. Ако Му верујете, Он ће вам дати велике дарове. Ми не знамо шта Господ Бог планира за нас. Знамо само да је Његов Промисао другачији од нашег мишљења, али је Његова Промисао увек најбоља.
Христос воскресе из мертвих, смертију смерт поправ и сушчим во гробјех живот даровав. Христос вакрсе из мртвих, смрћу смрт уништи и мртвима у гробовима живот дарова.
Драга духовна децо, Испуњени великом радошћу и светлошћу, данас славимо Празник над празницима, свепразник победе вере и живота над смрћу, празник Васкрсења Христовог, али и васкрсења људске природе, васкрсења сваког човека.
„Како је могло доћи до тога", поставља питање отац Стефан и одговара: „Значи, неправду су неку учинили... Имамо на жалост и у хришћанству таквих случајева, гдје родитељи греше, а неће да се покају".
Documentary Film "Sons of Herod" is an documentary and analytical story about the genocide of the Serbian people in the Independent State of Croatia (Nezavisna Država Hrvatska, NDH), which for the last seven decades has been hidden from the world, under the political embargo of the Yugoslavian politics, bans and censorship. Children death camps were nowhere to be found except in the Independent State of Croatia (NDH). Therefore, the film especially points to the suffering of children, addressing the causes of this cruel crime, revealing simultaneously its depth, crime against humanity, the role of the Roman Catholic Church but also the ones who were for decades guardians of this horrible secret and the carst pits.
Иако је молитва привилегија и највећа сила коју је Бог даровао човеку, многи је нису свесни, не познају је и не користе. Неки се, додуше, молитве сете али само у опасности, изненадној тешкој болести или некој несрећи. А има и таквих који, колико год да моле, не виде плодове својих молитвених напора. Бог их, како често кажу, не чује. Ове и сличне недоумице, тема су филма „Помилуј ме, Боже“...
Смрт. Неминовно чека све људе. Долази и куца на врата живота свакога човека. Али ми, ипак, упорно одагнавамо и саму помисао на њу. Кажемо: „Важно је данас, сада и овде, а после како год буде. Док траје, нека траје! Уживај, једи, пиј, весели се...“ Но, да ли је тако, јер, пред нама се отвара мноштво питања која нас плаше и узнемиравају: Шта је то смрт? Да ли се њоме завршава, наставља или, можда, тек почиње живот? Куда иду душе умрлих? Постоји ли рај и пакао? Где ће припасти моја душа?
Абортус – метод контроле рађања, „планирања породице или убиства без казне?! За хришћанску Цркву још од првих дана свог постојања, абортус представља убиство с обзиром да плод има душу већ од тренутка зачећа. Инсерти из филма "Срби - народ који нестаје" илуструју колико је, заправо, чедоморство страшан грех, раван холокаусту.
Псалам 18 садржи уводно учење које су апостоли понудили незнабошцима. Због тога се каже да и небо, и сунце, и остале стихије (природни елементи), које су незнабошци сматрали за велике богове, славослове свог Творца.
Обрадовах се кад ми рекоше: Хајдемо у дом Господњи! Ево, стоје ноге наше на вратима твојим, Јерусалиме! Јерусалим је изидан, као град сливен у једну зграду. Онамо иду племена, племена Господња, по наредби Израиљевој да славе име Господње. Онде стоје престоли судски, престоли дома Давидовог. Иштите мира Јерусалиму; нека буде добро онима који Тебе љубе! Нека буде мир око зидова твојих, и честитост у дворима твојим! Ради браће своје, и пријатеља својих говорим: Мир ти! Ради дома Господа Бога нашег желим ти добро.
"Три приче" представља значајно остварење и напредак у православној кинематографији. Испричане искрено, топло и са хумором, приче гледаоцу хране душу али га, с друге стране, трјерају и да се замисли над гријехом гордости, те, хришћанским вриједностима понизности и скромности. Често смо толико презаузети самима собом да и не примијећујемо како живот пролази поред нас. Али кад се окрећемо једни од других, окрећемо се и од Христа. Филм „Три приче“ представља наш свакодневни живот на један нови начин и показује нас тачно онаквима какви јесмо.
Овај филм представља наставак филма „Приче“ који је изашао 2011.године. И поново три приче, три разлога да са осмехом осмотримо старе познанике и да се замислимо: у чему су они у праву а у чему нису. Херој прве приче „Кандило“ – искушеник, је исти онај који је ишао на гробље да галами на покојнике. Поново је начинио омашку. „Због чека некога осудиш у томе ћеш и сам пребивати“ - говори старац и за поуку му даје ново послушање: проћи око села са кандилом у рукама, не проливши ни капљице уља и не угасивши пламен.... У причи „Кошуља“ - Марија која је чекала госта Спаситеља, пролази кроз нова искушења. Њој је тешко да сама одржава викендицу, а још јој је теже људима хришћански праштати. Но, Марија не тугује - за зло она ипак добрим плаћа, моли се и очекује чудо. И чудо се догађа... Живели су на једном острву три старца рибара - говори трећа прича „Троје Вас и троје нас“. Једанпут је на броду поред острва пловио свима познати и поштовани архимандрит. Чувши да на острву живе свети чудотворци, решио је да сам то провери. Међутим, када је сазнао да рибари чак „Оче наш“ не знају, почео је да их учи како да се моле правилно. Али ко је кога и чему научио - сами ћете видети... Филм ће бити доступан на ДВД-у након Васкрса. Оригинални назив: „Приче 2“ Година издавања: 2011. Белорусија.
Ево и трећег наставка изванредне кинематографске трилогије ''Три приче''. Тачка ослонца трећег филмског триптиха јесте, заправо, стожер који човекову личност држи у усправном положају - праштање, и то оно које иштемо у Господа, тако што и сами праштамо сагрешења нашим ближњима. Као и у претходне две ''Три приче'', и у овој је посведочена сва сила праштања као најузвишеније лекције живота. Пред посетиоцима нашег сајта су још три реалне животне приче које својом истинитошћу и божанском мекоћом до ганућа доводе савременог гледаоца.
Филм је четврти наставак популарне трилогије Три приче. Као претходна три, и овај део бави се духовним темама нашег свакодневног живота, карактерима и заблудама хришћана, али овога пута на још духовитији и можемо рећи, комичнији начин. Фондација Пријатељ Божији добила је ексклузивно право за његово превођење и титловање. Молимо вас да се за свако постављање овог филма на друге канале или сајтове, обратите уредништву редакције у Минску.
На почетку духовног пута важно да човек не узима на себе више него што може да понесе. Тако је и јунак oвог филма је недавно поверовао у Бога и дошао у манастир да постане монах. Али му није било нимало лако да прихвати духовни живот, јер је о свему имао сопствено мишљење, а у духовном животу сваки напредак се дешава постепено. Ово је прича о његовим тешкоћама током Великог поста...
Филм говори о проблему изумирања руског народа. Исти проблем имају и Срби, али су бројке друкчије. Само у 20-том веку Српкиње су убиле десет милиона нерођене деце! Њихова крв вапије на небу и тражи освету над српским народом.За двадесет година бићемо мањина у Србији, а ако се стопа наталитета не повећа, за 50 година Срба неће бити. Апелујемо на све људе да се истински покају и исповеде за грех абортуса, крсте се ако су некрштени, венчавају се у цркви, рађају децу и живе достојан живот по заповестима Божјим. Филм се не препоручује дечијем узрасту.