Свети Атанасије, патријарх цариградски
Противник уније с Римом, насупрот свом претходнику Јовану Векку (1275-1282). Од детињства аскет и молитвеник. Омиљен код народа, он изазва негодовање код неких свештеника због своје моралне строгости. Повуче се у свој манастир на гори Гану где се подвизаваше још строже него пре. Јавио му се сам Господ Христос и благо га укорео, што је оставио стадо вуковима. Када прорече дан земљотреса у Цариграду, цар Андроник поново га врати на престо патријаршијски, мимо његове воље. Потом поново се тајно удаљио на подвиг. Упокојио се у својој стотој години живота. Чудотворац и прозорљивац.
Свети Димитрије, епископ ростовски
Велики јерарх, проповедник, писац и подвижник. Родио се близу Кијева 1651. а упокојио на молитви 1709. године. Поред многих славних поучних дела својих нарочито се прочуо преводом и издањем &&Житија светих.&& Предвидео смрт своју на три дана и упокојио се на молитви. Велико светило цркве руске, и православне уопште. Имао небесна виђења у свом животу; послужио Господу ревносно и преселио се у Царство небеско.
Свети свештеномученик Киријак, патријарх Јерусалимски
Свети Киријак поверова у Христа и крсти се после обретења часног и животворног Крста Госиодњег од стране Св. цара Константина и мајке му Св. Јелене. Потом, би епископ Јерусалимски. Он доживе до царовања Јулијана Одступника. У време свог ратног похода против Персијанаца цар Јулијан се задржа у Јерусалиму. Ту он изведе на суд светог Киријака, и примораваше га да принесе жртву идолима. Но светитељ то одлучно одби, и притом изобличи цара одступника. Тада Одступник нареди да му одсеку десну руку, говорећи светитељу: Много си посланица написао том руком, и многе си одвратио од поштовања богова.
Преподобни Арсеније кападокијски
Рођен је 1840. у селу Тарас у Кападокији. Крштено име му је било Теодор. Завршио је богословску школу у граду Смирни (Измир). У 26-тој години се замонашио у манастиру Светог Јована Крститеља у Кесарији. Године 1870. добија чин архимандрита. Патријарси цариградски и јерусалимски су му нудили епископски чин, али је он то одбио. Пристао је да служи као егзарх Храма Гроба Господњег у Јерусалиму, и тамо помаже ходочаснике који дођу на хаџилук у Свету земљу. Године 1924. малоазијски Грци су били приморани да се преселе у Грчку, па је и свети Арсеније крену са својим вернивима на пут. Умро 40 дана након што је брод пристао на острву Крф.
Свети мученик Нестор
У време страдања светог Димитрија Мироточивог беше у Солуну неки младић Нестор, који се научи вери Христовој од самог светог Димитрија. У то време приреди христоборни цар Максимијан разне игре и увесељења за народ. А царев љубимац беше неки вандалин по имену Лије, голијатског раста и снаге. Као царев гладијатор Лије изазиваше на мегдан сваки дан људе, и убијаше их. И крволоштво Лијево увесељаваше крволочног цара идолскога. За Лијеве мегдане направи цар нарочито позориште, као једно гумно (тераса) на стубовима. Доле испод тога гумна беху пободена копља са оштрицама увис. Када би Лије некога у рвању победио, он би га ринуо одозго са тога гумна на читаву шуму управљених копаља. Унаокруг стајаше незнабожачки народ са својим царем, и увесељаваху се, како се неко бедно људско биће увија у мукама на копљима, докле не издахне. Међу невиним жртвама Лијевим беху и многи хришћани. Јер када се некога дана нико не би добровољно пријавио на мегдан Лију, тада су по наредби царевој хришћани вучени силом, да се боре са Лијем. Гледајући то ужасно увесељавање незнабожачко, светом Нестору срце се параше од бола. И он се реши, да изађе сам на мегдан џиновскоме Лију. Но претходно оде у тамницу светом Димитрију и потражи од њега благослов за то. Свети Димитрије га благослови, прекрсти га знамењем крста на челу и на прсима, и прорече му: „Лија ћеш победити, али ћеш за Христа пострадати”. Млади Нестор, дакле, изађе Лију на мегдан. Беше присутан цар са мноштвом народа; и сви жаљаху младога Нестора, што ће погинути и одвраћаху га од борбе са Лијем. Но Нестор се прекрсти и рече: „Боже Димитријев, помози ми!” И с Божјом помоћи савлада Нестор Лија, обори га и рину на оштра копља, где тешки џин брзо нађе смрт. Тада сав народ викаше: „Велики је Бог Димитријев!” А цар се постиди пред народом, ожалости за својим љубимцем Лијем, веома разгневи на Нестора и на Димитрија. Па нареди опаки цар, те Нестора мачем посекоше, а Димитрија копљима избодоше. Тако сконча свој млади земаљски живот овај славни хришћански јунак Нестор, 306. године, и пресели се у Царство Господа свога.
Свети преподобни Нестор Летописац
У седамнаестој години својој ступио у манастир Кијево-печерски, још при игуманству светог Теодосија. Написао прву историју руског народа, у коју је уплео и историју руског подвижништва. Одликовао се необичном смиреношћу и кроткошћу. У своме славном књижевном делу назива себе често: недостојним, грубим, незналицом, напуњеним сваким грехом. Но Бог, који познаје срца људска, прослави овога дивнога угодника свога. Када се Нестор упокоји 27. октобра 1114. године, мошти његове сотворише мноштво чудеса.
Свети Андреј кнез смоленски
Из љубави према Христу напустио славу и част светску, скрио се у један манастир, и ту прерушен и непознат служио као црквењак тридесет година. Упокојио се у Господу мирно 1390. године. Мошти му чудотворне обретене 1540. године.
Свете мученице Капетолина и Еротида
Живљаху ове светитељке у време цара Диоклецијана и управитеља Кападокије Зиликинтија. Света Капетолина беше високога рода и богата, а света Еродита беше њена служавка. Све своје богатство Капетолина раздаде сиромасима, и робове пусти на слободу. Као хришћанка, она би затворена у тамницу. А када је затим изведоше пред управитеља Зиликинтија, и примораваху да принесе жртву идолима, она то одби, смело исповедајући своју веру у Христа као истинитог Бога. Због тога јој глава би одсечена. Служавка пак њена Еродита, заузимајући се за своју госпођу, баци се каменом на управитеља Зиликинтија и удари га. Зато је моткама тукоше; али благодаћу Божјом она остаде неповређена. Затим јој главу одсекоше. И тако обе примише венце мучеништва.
Свети мученик Марко и они с њим
Марко и свети мученици са њим живљаху у свакој побожности, и свима проповедаху Христа. И тако многе неверне ка Господу обратише и крстише у име Оца и Сина и Светога Духа. Незнабошци их ухватише, и дуго мучише; и тела им дугим гвозденим шипкама прободоше. И онда их по земљи вукоше, ногама газише без милости; и тако сви свети страдалци предадоше Богу своје свете душе. А хришћанин неки Теренције кришом узе чесне мошти њихове; положи их на острву Тасу, где оне непрекидно дају исцељења свима вернима.