Човек који безрезервно и безусловно воли управо је побожан, управо је боголик и слободан…
Рођењем Логоса у телу рођен је на овај свет сав Бог, сва Истина Божја, сва Правда Божја, сва Љубав Божја, све Добро Божје, зато сви гладни и жедни Бога и његове Правде у слатком подвижничком усхићењу довикују свима бићима и свима тварима: Христос се роди!
„Слава на висини Богу, и на Земљи мир, међу људима добра воља !" Та песма је наш хришћански, православни програм за све људе и народе, како пре две хиљаде година тако и данас, и довека.
Није исповест само таксативно изношење својих грехова; она је искање благодати Божје, да исцели наше ране које смо нанели себи кроз своје грехе...
Никада никога не осуђујте. Свакога, ма ко он био, примајте са добрим осећањем, са надом да у њему нађете само добро, видећи пред собом лик Божији.
Будимо достојни својих предака: увек као људи и као народ Божји. Проћи ће све, али душа, образ и оно што је добро остаје заувек. Патријарх Павле
Љубимо Христа само Њега ради! Никада нас ради. Нека нас постави тамо где Он хоће…
Крсним знаком се осењујемо тј. крстимо се, прво ради тога да би тај знак на нама видео Бог. Крсни знак је знак због кога Бог обраћа Своју пажњу на нас и због кога на нас излива Своју спасоносну доброту...
Pечима "нека буде воља Твоја" добровољно приносимо сами себе Ономе који је љубав.
Немој да се носиш таквим мислима како ћеш умрети и како ћеш отићи у небеску бесмртност! Труди се да већ сада постанеш бесмртан тако што ћеш овде, на земљи, умрети за своје рђаво ја.
Свако добро дело које се чини из љубави према Христу доноси благодат Духа Светог. Ипак молитвом се то најлакше постиже, јер она је оруђе којим увек располажемо.
Свако треба да иде својим путем, а мој пут је да будем са својим народом и да не користим више него што ми је неопходно. (Патријарх Павле)
Сваки настојатељ треба да живи - не угађајући себи него бивајући угодан потчињенима…
Учени људи углавном неразумеју духовни живот; зато ће на Суду божијем испасти најглупљи...
Непрекидно жаљење покојника је пример егоизма и гордости, плач због себе и своје усамљености...
Страшне су родитељске клетве које чине да човек не угледа светлост ни овога ни онога живота...
Ако желимо да сачувамо благодат, дужни смо да се молимо за своје непријатеље…
Он потреса нашу душу виђењем нас самих таквих какви јесмо и призива нас Богу рађајући силну жељу да будемо с Њим …
Оне који су себе посветили Богу, недаће подстичу да умноже молитве за наше грехе…
Ради сачувања унутарњег човека потребно је настојати да уздржавамо језик свој од многословља