Да би неко постао хришћанин, треба да има песничку душу, треба да постане и сам песник. Отврдле душе Христос не жели у својој близини. Хришћанин је песник, он је у песништву чак и када само воли. Песничка срца ту љубав пригрле, ставе је у срце, осећају је дубоко. Искористите лепе тренутке. Лепи тренуци приволе душу молитви, начине је тананом, племенитом и песничком. Пробудите се ујутру да видите сунце како, као краљ, сво пурпурно излази из мора. Када вас очара неки леп предео, нека црквица, нешто лепо, немојте остати само на томе већ идите и преко тога, у благодарење за све лепо како би сте живели јединог Лепог. Све је свето, и море, и купање, и јело. Старац Порфирије Кавсокаливит

Онај ко је стекао савршену љубав, живи у овом животу као да га и нема, јер се сматра туђинцем у свету видљивом, са трпљењем ишчекујући невидљиво. Он се сав изменио у љубав према Богу и заборавио је сваку другу љубав. Ко љуби себе, не може да љуби Бога. А ко не љуби себе из љубави према Богу, тај љуби Бога. Онај ко истински љуби Бога сматра се странцем и дошљаком на земљи, јер у своме стремљењу ка Богу душом и умом сазрцава Њега Јединога. Душа, испуњена љубављу Божијом, у време изласка свога из тела, неће се убојати кнеза ваздушнога, но ће са Анђелима узлетети као из туђине у отаџбину своју. Преподобни Серафим Саровски

Христос се јавио као најреволуционарнији бунтовник против духа Свога времена; Он је центар живота пренео из времена у Вечност, из човека у Богочовека. Но и после двадесет векова Он се јавља као најречитији протест против духа нашег времена, против „кнеза овога света“ (Јов. 14,30). Свет је толико одлутао од Бога да је њиме овладао кнез таме, кнез зла, дух гњева и противљења. Богоборачки, христоборачки је: живети по духу овога света, који ради у синовима противљења (ср. Еф. 2,2). Синови противљења противе се Вечности, противе се Богочовеку, ходе по духу овога света, по духу времена, које се побунило против Вечности. Но синови Божји, синови Христови живе по духу Христове Вечности, по духу онога света, горњега, небескога света; њихов је „живот сакривен с Христом у Богу“ на небесима (ср. Кол. 3, 3). Њихово је срце горе, над овим светом, где ни мољац времена ни рђа зла не квари, и где зли духови не поткопавају и не краду. свети ава Јустин

Немојте упорно избегавати људе јер међу њима има и Божјих људи. Требало би да се трудимо да и добра дела чинимо са дозом опрезности, да не би испред њих претходило неко наше мудровање и наша воља. Када смо у контакту са људима различитих вероисповести, требало би да слободно и смело изражавамо убеђеност у исправност православне вере. Али, када критикујемо заблуде и заблуделе, требало би да показујемо кротост, мир, снисходљивост и обазривост: ово су особине које су потребне исто колико и ревност. Св. Филарет Московски

Свагда треба трпети што год нас снађе, Бога ради са благодарношћу. Наш је живот – један минут у поређењу са вечношћу, и зато „страдања садашњег времена нису ништа према слави која ће нам се јавити“ (Римљ. 8, 18). Ћутке подноси када те непријатељ жалости, и Господу откривај срце своје. Када ти неко вређа част или ти част ускраћује, на све начине настој да му опростиш, по речима Јеванђеља – „и који твоје узме, не ишти.“ (Лк. 6, 30) Када нас људи руже, треба себе да сматрамо недостојнима похвале. Када бисмо похвале били достојни, сви би нам се клањали. Ми свагда и пред свима треба да унижавамо себе, следујући поуци Светог Исака Сирина: „Унизи себе и угледаћеш славу Божију у себи“. Зато, заволимо смирење и угледаћемо славу Божију. Јер, где се точи смирење, тамо се и слава Божија точи. Да нема светлости, све би било мрачно – исто тако и без смирења, у човеку ничега нема осим таме. свети Серафим Саровски

Речи „у тамници бејах и не посетисте Ме, гладан бејах и не нахранисте Ме“ не морамо увек схватити буквално. Ако и не можемо неког посетити у тамници, ако данас нема логора – али увек ће бити тамница унутар душа људских, увек тамних собичака у које се плашљиво повучемо повређени од света; увек ће бити душа гладних утехе и речи Божије; увек ће непријатељ рода људског мраком обавијати хришћанске невесте заточене у земљаним сасудима. Када смо то изгубили милост, а када саосећајност из које се милост рађа? Где је то братољубље о коме слушамо проповеди? Зашто не спроводимо веру у дело и чинимо је мртвим словом на папиру? Брукамо Господа пред лицем незнабожаца! Пуна су нам уста речи о миру и љубави, али делатно мало разумевања показујемо у односима са ближњима, па сопственим поступцима чешће ширимо неверје него ли веру. Није ми намера икога да вређам и молим за опроштај свакоме коме ово смета. Жеља ми је само да свако од нас, ко се усуди да себе назове хришћанином, не допусти себи да разапне изнова Христа у себи и другоме. Старац Јефрем Аризонски

За јединство са Христом није довољно само сједињење нашег тела и Христовог Тела. Примање Христовог Тела је благотворно кад духом стремимо ка Њему и сједињујемо се с Њим. Примање Христовог Тела, уколико се духом одвраћамо од Њега, има сличности с тим како су Христа додиривали они који су Га тукли, који су Га ударали и разапињали. То што су Га додиривали није им послужило на спасење и исцељење, већ на осуду. Свети Јован Шангајски

Хришћани, ви нисте од света, зато вас свет мрзи и гони. Ви сте му туђи, ви сте само дошљаци у свету, само путници, само хаџије вечности. Мрзе вас јер су вам разни погледни на свет, разна мерила. Ви волите оно што Господ Христос воли, а они воле оно што страсти њихове воле. Ви чините оно што Господ Христос чини, а они чине оно што сласти њихове хоће да они чине. Мрзе вас јер су од света, а ви нисте од света. Шта ћете онда од оног света, од Христовог света, од Божијег света? Ви сте у овом свету, али нисте од овога света. Корење вашег бића је горе на Небу, тамо је Отаџбина ваша, а овде сте привремено, као у туђини. У овом свету ви сте ускоци вечности. Радујте се што вас свет мрзи, то је знак да нисте од овога света, него од Христовог. Не бојте се што свет мрзи Христову Цркву, то је само знак да она није од овога света, већ од Христовог. Ви сте света дружина Христова, од онога света у овоме свету, против зла у овоме свету. Вером својом у Господа Христа ви бијете и убијате зло и ђаволе, зато вас они и мрзе и устају на вас кроз противнике ваше. Али, не бојте се; ја вас, вели Господ, избавих од света, дигох вас изнад света, изнад његових жеља и страсти, изнад његових грехова и сласти. Ви сте недостижни за смрт, ви као светлост на висини обасјавате сва зла у низини, зато вас и мрзе, зато и гоне. свети ава Јустин

И жалиће човек што је проживео животни век и није задобио добра дела за будући живот. И смрт је дошла и нема времена за покајање, за сузе и молитве. Посебно је опасна изненадна смрт. Зато не треба остављати покајање и чињење добрих дела за старе дане, када не буде било ни телесних, ни душевних сила. Све ће непријатељ украсти,а нама ништа-празна кандила. Севастијан Карагандински

У молитви не треба много напрезати своје живце, нити сувише дубоко уздисати, увлачећи ваздух, нити главу држати подигнуту и забачену, јер је све то штетно. Ваља се тихо молити, с дубоким али нечујним уздасима, оборене главе земљи, смирено, а с времена на време бацити поглед на свете иконе, као они, који се стварно осећају грешни пред Богом. У друштву наша молитва треба да буде нечујна, да нечију молитву не би реметила. Ако би у молитви твој ум ишао на разне стране, а не небу и Богу, ипак не падај духом, него га увек враћај и везуј за речи молитве. Ипак таква молитва неће остати без плода, ма да и није сва чиста. За човека у тузи нема бољег утешитеља од молитве. Мучи ли се ко међу вама, нека се моли Богу (Јаков 5,13). Патријарх српски Павле