Господ љуби све, али допушта невоље да би људи спознали своју немоћ и смирили се, и за своје смирење примили Светог Духа, а са Светим Духом све је добро и све је радосно. Ти кажеш: "Има много јада". Али ја ћу ти рећи: "Смири се и видећеш да ће се твоје невоље претворити у спокој, тако да ћеш се и сам зачудити и рећи ћеш: "Како сам се раније тако мучио и туговао?" Али сад се радујеш зато што си се смирио и дошла је благодат Божија; сад макар пребивао у самоћи и сиромаштву, радост те неће оставити зато што ти је у души мир о којем је Господ рекао: "Мир вам Свој дајем". Тако свакој смиреној души Господ даје мир. Душа смиреног човека је као море. Баци у море камен, он ће на тренутак благо узбуркати површину, а затим ће потонути у његову дубину. Тако невоље тону у срцу смиренога, зато што је са њим сила Господња. Старац Силуан Атонски

Покајање је признање погрешног пута. Покајање просеца нов пут. Покајнику се отварају очи за два пута: за онај, којим иде, и за онај, којим треба да иде. Више је оних, који се кају, но оних, који скрећу своје колеснице на нов пут. Кажем вам: две храбрости потребне су покајнику – једном храброшћу да се заплаче над старим путем, и другом да се обрадује новом. Покајте се од жеље за овим светом и свим што је у овом свету. Јер свет је овај гробље ваших предака, које стоји отворено и чека вас. Још мало мало и ви ћете бити преци и желећете чути реч покајање, но нећете је чути. Као што ветар духне и однесе маглу испред сунца, тако ће смрт однети вас испред лица Божја. Покајање подмлађује срце и продужује век. Сузе покајника перу таму са очију, и дају детињи сјај очима. У мога језера око је као у срне, вазда влажно и дијамантски сјајно. Заиста, влага у очима исушује гнев у срцу. Свети владика Николај

Господ хоће да се међусобно волимо. Слобода је у љубави према Богу и ближњима. У томе је слобода и једнакост. У друштвеним положајима не може бити једнакости, али то није важно за душу. Не може свако да буде цар или кнез, не може свако да буде патријарх или игуман, или старешина, али на сваком положају може се волети Бог и може Му се угодити, а то је једино важно. А, онај ко буде више волео Бога на земљи, биће у већој слави у Царству. Преподобни Силуан Атонски

Како да осетиш молитву, кад си пре тога сатима седео испред телевизора и слушао вести, да би затим искључио телевизор и започео вечерњу молитву? Добро би било да уопште не гледаш телевизор. Међутим, ако га ипак гледаш, потребно је да најпре загрејеш своју душу читајући неко поглавље из Светог Писма или неки светоотачки текст с циљем да најпре уђеш у предворје, а затим и у место молитве. Тада ћеш осетити молитву. Са замрзнутом душом и са срцем оптерећеним дневним проблемима не можемо да беседимо са Створитељем, и стално ће нас прикивати сећања на претходни дан… Старац Пајсије

Је ли ти живот постао досадан и тежак? То је болест душе, у којој нема љубави. Је си ли посматрао природу, каква је на дуготрајној летњој суши? Земља испуцала, биље увело, поља црна од изгореле траве, животиње узрујале и невеселе. Таква је пустош у души човека, који нема љубави. И као што се све прене новим животом, кад росна киша натопи земљу, тако новим животом почне живети и човек који се запоји љубављу према Богу и свету. Љубав то је дух Божји на земљи. У љубави је Бог. Не може никада бити досадан живот човеку, који осећа у себи љубав према Богу као своме Оцу и људима као својој браћи. Св. владика Николај

Чедо моје, не заборављај свој циљ. Погледај небо и лепоту која нас очекује. Шта су садашње ствари? Зар оне нису само прах и пепео, само снови? Зар не видимо да је све (овдашње) подложно трулежности? Међутим, вишње ствари су вечне, Царство Божије је бесконачно и блажен је онај ко у њему обитава, јер ће гледати славу лица Божијег! Чедо моје, не заборави да смо у овом свету само привремено, да наш живот виси о концу и да су све лепоте овог света испразне. Према томе, свако ко презре сујетне овоземаљске ствари, односно ко их не буде страствено желео, биће причастан вечним добрима. Када, дакле, поседујемо ово познање истине, природно је да у сваком тренутку поглед својих душевних очију окренемо ка вечном животу, ка вишњем Јерусалиму, где хорови ангелски с непојмљивом сладошћу и мудрошћу певају химне Божије. О, чеда моја, какву ће славу задобити ваше душе када се након смрти узнесу на небеса и приброје ангелима на небу! Старац Јефрем

Црква једном руком показује, а другом дарује. Показује пут и дарује утеху. Права утеха - то није наркотик који успављује савест, погружавајући је у ненормална душевна стања и стварајући лажну представу о животу. Истински нас теши само онај ко нам искрено указује на наше стварно стање, али нас и подсећа да нада још увек постоји, јер нас Бог воли. Ово се тиче свих наших односа. Онај у коме нема љубави не може да буде искрен, и обратно. архимандрит Варнава Јагу  

Истина и лаж су путовале у известан град. Народ који их је видео говорио би: ,,Гледајте, Истина и Лаж путују заједно!“ Народ их је разликовао по одећи. Пре него што су стигле у град у који су намеравале да дођу, обе одлучише да пливају у језеру ван града. После пливања, Лаж је изашла прва из језера. Уместо да обуче своју одећу, она је узела одећу Истине и обукла. Она је прорачунала да ће народ мислити да је она Истина. Тако, Лаж је кренула сама према граду. Касније, Истина је изашла из језера и видела да нема њене одеће. Схватила је да је Лаж зграбила њену одећу и обукла се у њу тако да народ поверује да је она Истина. Али Истина није хтела да обуче одећу Лажи јер није хтела да народ мисли да је она Лаж. Због тога Истина је пошла гола према граду. Када је ушла у град, видела је сав градски свет како слуша Лаж обучену у одећу Истине. И Истина је помислила: ,,Народ вероватно мисли да сам ја Лаж“ и пође међу народ да објасни ствар. Али народ није желео ни да чује Истину. Напротив, народ је бежао од ње. Истина је онда рекла сама себи: ,,То је чудно, тај свет ће прихватити Лаж обучену у одећу Истине али неће прихватити голу Истину.“ Патријарх Павле

Знате ли шта значи бити светосавски православан?“ – пита Свети отац Јустин и одговара: “То значи – непрестано се борити са страстима и гресима у себи и у свету око себе. Са среброљубљем, бори се сиромаштвом; са похотом, бори се молитвом и постом; са гневом, бори се кротошћу; са гордошћу, бори се смиреношћу; са ђаволом, бори се Богом. Кад мислиш мисао чисту и свету, знај, ствараш светосавску културу. Свако твоје племенито осећање, свако твоје анђелско дело, свака твоја добра жеља – неимар је светосавске културе. Свети Сава је у нас највећи неимар. Он је души нашој пропутио пут Богочовечанске православне културе. Препродни Јустин Ћелијски

Фанатизам нема везе са Христом. Буди истински хришћанин! Тада нећеш никога погрешно разумети него ће твоја љубав све покривати. И према иноверном буди хришћанин. То значи: поштуј га на учтив и племенит начин, не обазирући се на његову религију. Можеш се наћи при руци муслиману у невољи, разговарати и дружити се с њим. Треба да поштујеш туђу слободу. Као што Христос стоји пред вратима и куца, али их не отвара силом него чека да га душа човекова сама слободно прими, тако и ми треба да се односимо према свакој људској души. Старац Порфирије Кавсокаливит