Бог је преко пророка поручио цару Манасији да ће умрети за три дана, јер "изађоше његови грехови пред Господа". Значи реч Божија је дошла пророку, дакле воља Божија! А знате ли шта је цар урадио? Затворио се и плакао три дана, непрестано, мислио је: бар ово шта ми је остало да као човек проведем, да се покајем. Шта је било после!? Бог је променио своју вољу, продужио му је живот за 15 година. Чак је сунце на небу стало да би му Господ показао да је променио своју вољу. Видите ли која је сила покајања код човека!? Разумете ли да се ово дешава у животу свакога човека, у било ком времену! Све је до искреног покајања! То је огромна сила! "

Човјеков језик, усне уста човјекова, велики је, дивни и чудесни Божији дар преко кога човијек открива да је словесно биће, створено по образу и подобију Божијем. Кад човијек употребљава језик, усне и уста да прославља Бога и да њима свједочи љепоту Божије творевине. Али ако човијек те, а и све друге дарове употребљава на погрешан начин, онда оно што мирише и треба да мирише на Бога и да Бога свједочи, постаје јављање смрада који се скрива у људском срцу.

Сиромаштво духом, смиреност, изазива плач над собом; плач над собом изазива кротост; кротост изазива глад и жеђ за правдом; глад и жеђ за правдом изазива милостивост; милостивост изазива чистоту срца; чистота срца - мир и миротворство; миротворство - радо подношење гоњења правде ради; радосно подношење гоњења правде ради изазива благу негневљивост; блага негневљивост – бестрашће; бестрашће – потпуну преданост Богу; преданост Богу – непротивљење злу злом; непротивљење злу злом изазива љубав према непријатељима. Љубав према непријатељима је завршна врлина, круна свих врлина

Бриге о свакодневним стварима као магла прекривају мисаони хоризонт душе, помрачују очи срца и свезују душу. Стога се немој узнемиравати ни око чега, него, према поуци духовног апостола, сву своју тугу и бригу положи на Господа. Не губи време: То је најава нових и већих доброчинстава Господњих према теби!

Праведно је и корисно да мерицу стрпљења пунимо водом кротости и да је изливамо на огањ љубоморе, да би овај полако горео и да се не би разбуктавао и претварао у пожар који је у стању да се отме контроли и да уништи зидове љубави, снисходљивости и смирења. Мени се чини да непријатеља има мало, а много је оних који, због неспоразума, погрешно разумевају друге људе и њихове поступке, па због тога постају недобронамерни. На грдњу је корисно одговарати кротошћу него ли грдњом. Сетимо се истине да се прљавштина не скида прљавштином, него да се она уклања водом. Не треба се плашити клевета, него треба бити на опрезу од њих. Клевете нас уче опрезности, а опрезност чини да клевете постану немоћне. Зашто човек сам себе узнемирава тескобним размишљањима о некој ништавној непријатности? Зашто би наш мир и наша спокојност требало да зависи од људског размишљања? Ако смо исправно поступили, нека је слава Богу, а људско мишљење нам то не може одузети.

Потоп представља греховни потоп, као што је јасно из потопа у време праведнога Ноја. Ако се греси не сузбију, него се оставе да се множе и расту, они брзо као водена бујица надођу и потопе душу једног човека или једног народа. Потоп водени тада долази, да то стање душа људских објави, да би се људи освестили, сетили Бога и покајали.

Протојереј Максим КозловДобра жена је пре свега она која ствара дом у који муж жели да се врати. Важно је да у свему томе буде испољавање хришћанске љубави, да жена хоће да учини дом таквим да обрадује душу мужа и да се она радује његовој радости.

Добра жена је пре свега она која ствара дом у који муж жели да се врати. Важно је да у свему томе буде испољавање хришћанске љубави, да жена хоће да учини дом таквим да обрадује душу мужа и да се она радује његовој радости.

Прво они, који чувају сав спољашњи поредак благочестивог живота, али немају довољно крепке воље, да би и унутрашње расположење своје хранили у складу са истинском побожношћу. Они вољно иду у храм и вољно стоје тамо, али не прилажу напоре, да би и умом стајали неодступно пред Богом. Они побожно падају пред Њега, и не много се помоливши, отпуштају узице ума и он лети, обилазећи цео свет. И испада, да су по спољашњем они у храму, а по унутрашњем стању – њих тамо нема. Остаје само обличје побожности, а силе њене нема.  Други, који, ступивши у област вере, само и делају, само постављају питања – шта је то? Зашто тако? – то су људи, који страдају од празне љубопитљивости. За истином они не теже, већ само да би питали и питали. И налазећи решење питања, они се не задржавају дуго на њима, већ брзо осећају потребу да нађу друго решење. И тако иде дан и ноћ, питајући се и питајући, и никада се у потпуности не задовољавајући одговором. Други јуре за задовољствима, а они за задовољавањем љубопитљивости своје. ---------------------------------------------

Ево како ћеш знати да ли си жртва неправде, других људи, зависти, околности или било чега.. Ако си права жртва имаћеш радост, велику и непомутиву радост и мир у себи. Ако се гушиш у "неправди" коју ти људи и живот наносе, упамти добро, ти јеси жртва- али жртва свога карактера, своје сујете, самољубља и саможивости. Права жртва се не осећа као жртва, не осећа да је она та која трпи неправду. Жртва свога карактера и егоизма осећа увек бол, њу увек нешто повређује. Повредљивост је параметар великог "ега". Престанимо да себе заробљавамо самообманом да ми страдамо на правди Бога ! Умишљене жртве никад неће имати радост живота!"