Ако се нисте Богу молили, ни у цркву ходили, нити икакво добро дело творили, дајте одмах завет Богу да ћете то чинити убудуће. И не бојте се. Бог је милостив; опростиће вам што је било као да није било, и помоћи ће вам да спасете своје душе. Пребројте у памети своје грехове, који су Богу јавни ма колико их ви сакривали од људи, и скрушено помолите се Богу за опроштај. Сетите се како је покајаног разбојника на крсту у последњих пет минута Христос простио и у Рај увео. И како је пре тога расплаканој жени грешници, презреној од свију, Христос све опростио и рекао јој: Не бој се, кћери. Зато, када у свануће дође онај час када је анђел Господњи показао женама мироносицама празан Христов гроб и рекао им: Што тражите живога међу мртвима? Тада ћемо се и ми сви хришћани на земљи придружити громогласном појању и клицању небеских хорова од анђела и праведника у славу и част васкрслога Господа нашег и Спаса Исуса Христа. Свети Владика Николај

Чедо моје, не заборављај свој циљ. Погледај небо и лепоту која нас очекује. Шта су садашње ствари? Зар оне нису само прах и пепео, само снови? Зар не видимо да је све (овдашње) подложно трулежности? Међутим, вишње ствари су вечне, Царство Божије је бесконачно и блажен је онај ко у њему обитава, јер ће гледати славу лица Божијег! Чедо моје, не заборави да смо у овом свету само привремено, да наш живот виси о концу и да су све лепоте овог света испразне. Према томе, свако ко презре сујетне овоземаљске ствари, односно ко их не буде страствено желео, биће причастан вечним добрима. Када, дакле, поседујемо ово познање истине, природно је да у сваком тренутку поглед својих душевних очију окренемо ка вечном животу, ка вишњем Јерусалиму, где хорови ангелски с непојмљивом сладошћу и мудрошћу певају химне Божије. О, чеда моја, какву ће славу задобити ваше душе када се након смрти узнесу на небеса и приброје ангелима на небу!    

Кажеш да постиш. Увери ме у то својим делима. А која су то дела? Ако видиш сиромаха, удели му милостињу. Ако се нађеш са непријатељем својим, измири се са њим. Видиш ли на улици неко лепо лице, одврати свој поглед од њега. Дакле, не само да постиш стомаком, већ и очима и слухом, и рукама и ногама и свим удовима тела. Руке нека посте уздржавајући се од сваке грамзивости и крађе. Ноге нека посте тако што неће ходити путевима греха. Очи нека посте тако што страсно неће посматрати лепа лица нити у зависти гледати на добра других људи. Кажеш да не једеш месо. Али, чувај се да не гуташ похотљиво очима оно што видиш око себе. Пости и слухом својим не слушајући оговарања и сплетке. Устима и језиком својим пости и уздржавај се од ружних речи и шала. Каква нам је корист ако не једемо месо и рибу, а уједамо и прождиремо своје ближње.

Бог је преко пророка поручио цару Манасији да ће умрети за три дана, јер "изађоше његови грехови пред Господа". Значи реч Божија је дошла пророку, дакле воља Божија! А знате ли шта је цар урадио? Затворио се и плакао три дана, непрестано, мислио је: бар ово шта ми је остало да као човек проведем, да се покајем. Шта је било после!? Бог је променио своју вољу, продужио му је живот за 15 година. Чак је сунце на небу стало да би му Господ показао да је променио своју вољу. Видите ли која је сила покајања код човека!? Разумете ли да се ово дешава у животу свакога човека, у било ком времену! Све је до искреног покајања! То је огромна сила! "

Човјеков језик, усне уста човјекова, велики је, дивни и чудесни Божији дар преко кога човијек открива да је словесно биће, створено по образу и подобију Божијем. Кад човијек употребљава језик, усне и уста да прославља Бога и да њима свједочи љепоту Божије творевине. Али ако човијек те, а и све друге дарове употребљава на погрешан начин, онда оно што мирише и треба да мирише на Бога и да Бога свједочи, постаје јављање смрада који се скрива у људском срцу.

Сиромаштво духом, смиреност, изазива плач над собом; плач над собом изазива кротост; кротост изазива глад и жеђ за правдом; глад и жеђ за правдом изазива милостивост; милостивост изазива чистоту срца; чистота срца - мир и миротворство; миротворство - радо подношење гоњења правде ради; радосно подношење гоњења правде ради изазива благу негневљивост; блага негневљивост – бестрашће; бестрашће – потпуну преданост Богу; преданост Богу – непротивљење злу злом; непротивљење злу злом изазива љубав према непријатељима. Љубав према непријатељима је завршна врлина, круна свих врлина

Бриге о свакодневним стварима као магла прекривају мисаони хоризонт душе, помрачују очи срца и свезују душу. Стога се немој узнемиравати ни око чега, него, према поуци духовног апостола, сву своју тугу и бригу положи на Господа. Не губи време: То је најава нових и већих доброчинстава Господњих према теби!

Праведно је и корисно да мерицу стрпљења пунимо водом кротости и да је изливамо на огањ љубоморе, да би овај полако горео и да се не би разбуктавао и претварао у пожар који је у стању да се отме контроли и да уништи зидове љубави, снисходљивости и смирења. Мени се чини да непријатеља има мало, а много је оних који, због неспоразума, погрешно разумевају друге људе и њихове поступке, па због тога постају недобронамерни. На грдњу је корисно одговарати кротошћу него ли грдњом. Сетимо се истине да се прљавштина не скида прљавштином, него да се она уклања водом. Не треба се плашити клевета, него треба бити на опрезу од њих. Клевете нас уче опрезности, а опрезност чини да клевете постану немоћне. Зашто човек сам себе узнемирава тескобним размишљањима о некој ништавној непријатности? Зашто би наш мир и наша спокојност требало да зависи од људског размишљања? Ако смо исправно поступили, нека је слава Богу, а људско мишљење нам то не може одузети.

Потоп представља греховни потоп, као што је јасно из потопа у време праведнога Ноја. Ако се греси не сузбију, него се оставе да се множе и расту, они брзо као водена бујица надођу и потопе душу једног човека или једног народа. Потоп водени тада долази, да то стање душа људских објави, да би се људи освестили, сетили Бога и покајали.

Протојереј Максим КозловДобра жена је пре свега она која ствара дом у који муж жели да се врати. Важно је да у свему томе буде испољавање хришћанске љубави, да жена хоће да учини дом таквим да обрадује душу мужа и да се она радује његовој радости.