Толико се трудимо да овладамо знањем из сваковрсних области живота. Али, ако не знамо куда са животом…?
Врлине нико не поседује у савршеном стању, нити се одједном уклања зло. Напротив, са порастом врлине умањује се зло, да би најзад потпуно нестало...
Када молимо некога за опроштај, као да га питамо има ли у његовом срцу простора, мјеста за нас...
Одбаци грех и неће бити ни болести, будући да болести код нас бивају због греха…
Све то шта нам се догађа, догађа се по промислу, дешава се или као казна, или као поука…
He тражимо хришћанско савршенство у људским добрим делима: њега ту нема; оно се тајанствено чува у Крсту Христовом...
Богоугодна породица треба да буде пуна љубави, племенитости, кротости, смирења, побожна и молитвена…
У молитви је најважније да је она од срца, макaр и само неколико речи... све остало је неважно...
Чувајте се и прекоревања и осуде; због непоправљивости и сагрешења ближњих нећете одговарати, а због себе морате одговарати.
Блудна страст је најбестиднија. Она може обузети човека у болесничкој или чак самртној постељи...
Ако све што радимо радимо из срца, онда је то као сами Бог. Тада ће цео човек имати успеха...
На све начине треба да настојимо да испунимо реч Божију: "Будите, дакле, милостиви као и Отац ваш што је милостив"…
Када осуђујемо своје ближње ми сами себи наносимо велику штету. Трудимо се да срце и намере ближњих тумачимо позитивно, а не негативно…
Бог није способан за лажи и насиље. Он не спасава онога који то неће својом вољом…
Она која те чини јачим од смрти, којом доносиш победу над страхом и језом од смрти....
Ако помоћ не стигне одмах, не треба губити наду. Треба и даље куцати на врата милосрђа...
Покајање за неки учињени грех, између осталог, састоји се и у томе да га човек више не чини…
Тужно видети због којих све празних разлога нас ђаво лишава љубави према Богу и ближњем…
Срце које је способно да воли, њега треба узвисити од природне љубави до љубави духовне…
Човек који безрезервно и безусловно воли управо је побожан, управо је боголик и слободан…