Има људи који мисле да су добри хришћани ако другима силом намећу Христа, ружећи их ако Га не прихватају. То са Христом нема никакве везе…
Нико није несрећнији и ближи погибији од људи који немају наставника на путу Божијем. Који немају вођства, падају као лишће!...
Где одсуствује молитва, присуствује охолост. А охолост је као надувани мехур, који спласне од једног убода игле...
Неколико тренутака топлог покајања и ви сте очишћени Духом Светим од сваке нечистоте...
Самољубље, жеља да се живи по своме, како ја желим, а не како Бог жели, то је корен злог избора...
Када смо залепљени за страсти и желимо их, али хоћемо и божанску благодат, тада се дешава страшни сукоб у нама…
Ако грешимо, Господ нас чека да се покајемо, ако паднемо, не стиди се да нас поново прими…
Господ опомиње људе да је овај свет - виноград Божији, добро Божије, а људи су беспослене бадаваџије све док се не запосле на њему. Без тога је рад досада, мука, очајање, и проклетство. Беспосличари су сви они који тако не схватају живот.
Кроз грех земља се отиснула од неба, воља људска се добровољно одметнула од воље Божије и одметнула безобалном пучином богоборачке самовоље.
Чувај се да се не заразиш туђим грехом али сажали се на човека који је заражен...
Смирене, кротке душе, безазлене, простодушне, зраче добротом, невероватно много зраче добротом…
Учимо се, најпре, да осудимо себе због осуђивања ближњег, уздржавајмо се од осуде речима, а затим заустављајмо и саму мисао…
Молитвом се задобијају, множе, развијају, расту, усавршавају све еванђелске врлине. Она је главни посредник између човека и Бога.
Бог је свуда присутан; што човек учини тајно у овом животу, јавно је за Бога одмах, а за све људе биће јавно на дан Страшног суда…
Говоримо истину тако да не осуђујемо ближњег, да се не поносимо и не уздижемо изнад других...
Када бисмо свет напустили чак и као господари над целом земљом, ипак не бисмо учинили ништа што би било равно вредности Царства небеског…
Човек може да позна међу тим разнообразним деловањима у своме срцу шта је божанствено а шта ђаволско…
Ако између мужа и жене постоји једнодушје, мир и заједница љубави, њима притиче свако добро…
Када вас притисну невоље, знајте да вас Господ није заборавио и да промишља о вама. Јер кога љуби Господ онога и кара; и бије свакога сина којега прима.