Љубав, служење Богу, радост, јединство са Христом и Црквом јесте рај на земљи…
Превише удобан живот доноси несрећу. Навикао на удобности човек постаје неотпоран на животне недаће…
Очевидно да је човеку тешко да гледа без осуде, али, онај ко довољно познаје и осуђује себе, тај нема времена да осуђује друге…
Кроз разјашњење узрока и очишћујућу патњу доживи да постанемо зрелији, целовитији, бољи људи…
Љубав рпема Богу је темељ љубави према свему осталом, као што је равнодушност према Богу темељ равнодушности према свему осталом…
Као што мајка приступа детету кје плаче и тражи је, тако и човекољубиви Бог прилази на тражење човека…
Сваком лошем делу, обично претходи лоша мисао. Потребно је одсецати такве мисли и молити Господа за помоћ…
Бездетнима Бог не даје децу за њихово добро. Он нешто види и зато не даје децу…
Човек не би требало да придаје превише значаја спољашњим стварима. Уместо споља, потребно је бити унутра, у срцу са Христом…
Долази старост и смрт, човек жели да пожње нешто на својој њиви, и никакав плод не добија…
Нека у вашем срцу постојано обитава Име Божије и нека се из ваше душе ка Господу уздиже миомирис молитве…
Кад нас неко увреди, не сеjмо то зло међу друге људе, јер, себе нисмо растеретили него смо и друге заразили...
Када је сила зла присутна у човеку осећаш се ужасно мучно и тешко - и душевно и телесно…
У току свог земаљског живота људи све траже осим Христа Животодавца, те су отуд и препуштени разним страстима…
И у породичном животу свако може да нађе време за молитву и тиховање…
Кроз разјашњење узрока и очишћујућу патњу доживимо да постанемо зрелији, целовитији, бољи људи…
Морамо бити макар трпељиви у односу према другим људима, схватити и поштовати њега као другу личност...
Ако сада и овде, у оквирима историје не доживимо Царство Небеско и љубав Божију, нећемо моћи ни тамо да препознамо Бога…
Не дозвољавамо Господу да нам буде господар, да управља свим нашим делима, па се зато и мучимо…