За нас, православне хришћане, рећи: волим те, значи рећи: ти никада нећеш умрети...
Ако се молим само за себе, добри Господ ме неће примити самога у рај, али ако се молим за другога да буде примљени у рај, онда сам и ја примљен...
Светитељи ни су људи који припадају овој или оној нацији, већ су они светитељи Божији, па тако припадају свима људима...
Баш зато што си свестан да си грешник, приђи Владичици, стани пред икону Њену у нади да је ту Она Сама, покажи Јој без стида своје ране греховне, моли Је да те очисти од те духовне губе и нећеш бити постиђен.
Љубав према Богу, је једина љубав којом треба да љубимо све своје ближње, јер уколико љубимо ближње више него Господа, нисмо Њега достојни, и та љубав према ближњима нема своју пуноћу.
Зло које је сада у свету, биће још јаче, али неће зло победити зло, већ Љубав. (Свети Цар Николај II Романов)
Не упињите се изагнате мрак из собе ваше душе. Отворите неку рупицу да уђе светлост и мрак ће побећи. старац Порфирије Кавсокаливит
Дете прима духовно-моралне особине своје мајке још у док је у њеној утроби. Хранећи се њеним физичким соковима, оно се храни и њеном духовном природом…
Ако са Христом страдамо, са Њим ћемо и царовати. Ако са Њим умремо, са Њим ћемо и живети. Не бојте се никога и ничега. Не треба се бојати никаквог понижења и никакве штете. Треба се бојати само греха, само онога што нас удаљује од Бога и од Царства Небеског. (Патријарх Павле)
Оставите начин живота, обичаје, правилам навике и прохтеве супротне духу Христовом…
Ни од једног потопа не спасава човек — спасава само Бог. Бог је Господар облака и укротитељ страсти…
У свима стварима, нарочито у духовним треба се држати златне средине и не вући ни у једну крајност...
Осећање грешности развија се покајањем; покајање и вапије за милошћу Божјом, за опроштајем грехова.
Ништа нас толико не уподобљује Богу као то када опраштамо злим људима који нас вређају…
На све начине треба да се трудиш да скриваш у себи ризницу дарова Божијих. У противном, изгубићеш их и нећеш их више наћи...
Право смирење се мери нашом спремношћу да без роптања прихватимо понижење и да се против њега не побунимо…
Много је касније него што мислиш, пожури на дело Божије! (отац Серафим Роуз)
Наш је живот - један минут у поређењу са вечношћу, и зато „страдања садашњег времена нису ништа према слави која ће нам се јавити“ (Римљ. 8, 18).
Ми живимо Христа као сопствени живот, не доживљавамо Га као некога кога упознајемо споља...
Суштина је у томе да будемо са Христом, да се наша душа пробуди и заволи Христа, да постане света…