Родитељи морају да крсте своје дете по могућству 40 дана после рођења…
Срце људско оупија у себе сваку нечистоту, зато га треба цедити од те нечистоте…
Сматрај да је ово речено за сваку заповест, тј. да нас залазак сунца не затекне не само у гневу, него ни у било каквом другом греху.
Све грехе, све болести, све туге, све бриге предај Богу. И бићеш лаган, ослободићеш се…
Таман толико колико грех загађује човеково биће узрокујући болест тако и исповест, чистећи га, враћа га у здравље...
Човек дужан да поштује Бога не матријалним стварима и видљивим церемонијама, већ духом, то јест, страхом, љубављу, смирењем, трпљењем, покоравањем своје воље, вољи Божијој…
Све узроке наших различитих расположења, склони смо да тражимо у спољашњем свету. Не слутимо да је све у нашем срцу...
Морити себе бригом показује да се човек, ослањајући се у свму само на себе, у потпуности одбацио Бога. То је опасна греховна болест...
Покајање није тренутак или догађај; покајање је стање које би требало човека да прати до краја живота…
Колика је само склоноста човека да око себе види непријатеље, да због тога ускраћује љубав према ближњем…
Суд Христов, по речима Светих, биће једно велико изненађење за све оне који су навикли да својим људским мерама мере своје ближње…
Ако се будемо трудили свом силом и снагом да грешне мисли које нам ђаво убацује одгонимо од себе, онда ће срце наше бити чисто…
Не можемо говорити о љубави према ближњем све док не исцедимо и последњу кап себељубља из свог срца...
Свако онај ко је заповести Христове у живот свакодневни преточио својим односом према ближњем, учинио је Царство Божије опипљивим…
Вера, Црква, Света Литургија, Истина, Живот хришћански не „чувају се“ ничим другим осим само живим животом у Вечноживоме Христу...
Предати себе светој вољи Божијој значи заштити себе од беспотребних брига. Гледати у будућност а не видети садашњост је погубно по човека...
Свако поређење своје са ситуацијама у којима су други људи потенцијално јако опасно. Поготово ако гледамо на оне који су у бољој ситуацији од нас...
Може се без икаквог преувеличавања рећи да је савремени свет болестан и отрован "празним речима"
Мржњом оптерећен човек отровао је себе најстрашнијим отровом. Попут двослеклог мача, мржња сече онога према коме је усмерена, али и онога који мрзи…
Често коришћена изрека да снага на уста улази у пракси се показује као сасвим супротна. Људи који неумерено једу и пију пате од тешких болести и врло често умиру млади..