Зашто су спаљене мошти Светог Саве
Синан-паша је спалио тело Светог Саве, али је увећао његову славу и утицај. Апсолутно незнање је тријумфовало у разарању кавеза из кога је голуб већ давно, давно излетео. Живи дух светитеља посматрао је победнички из невидљивог света доле на ватру. Јер, Савина жеља за живота беше да буде мученик из љубави према Христу. Сада му се та жеља и испунила. Тако, са осмехом победника, свети Сава благосиља свој српски народ.
Човек са лицем Божијим
Истакнути јерарх Руске Цркве, митрополит Венијамин (Федченков), у својој књизи „Божији људи“, сведочи о личним сусретима које је доживео са Светима свог времена. Међу њима је и незаборавна успомена на први сусрет са оцем Анатолијем, Старцем о којем је до тада само слушао, али када га је видео, осведочио се да је свети човек исто тако чудо Божије као и икона, само што је чудо опипљивије.
Тајни транспорт моштију владике Николаја
Проглашењем владике Николаја Велимировића за светитеља Српске православне цркве 23. маја 2003. године коначно је стављена тачка на неправду коју је једном од најумнијих Срба 20. века нанела сопствена држава. Његова дела, којима се деценијама дивио западни свет, постала су доступна и код нас. Мало је, међутим, познато да су мошти Николаја Велимировића морале бити тајно пренете из Америке у Србију, као и његова дела која су штампана у иностранству.
Свети Гаврило Грузијски и првомајска православна бакља
Првог маја 1965. године, велики син грузијског народа и неустрашиви исповедник вере Православне – Свети Гаврило Грузијски, спалио је Лењинов портрет од дванаест метара, који је висио на згради Врховног Совјета у Тбилисију, услед чега је ухапшен и мучен.
„Два пута сахрањен“: Ког су се свеца бољшевици највише плашили?
Православни верници су 30. априла обележили дан када су пронађене мошти преподобног руског светитеља Александра Свирског. Занимљиво је да су његово тело чак два пута проналазили. Притом, други пут уз много труда јер су власти сакриле светињу. Шта их је то толико плашило?
Са друге стране времена
Сваки одлазак на Свету Гору представља један мали времеплов. Крочитвши на њено тло, поклоник осећа како се за њим навлачи завеса времена и он ступа у једно непознато време и непознати простор Византијског средњевековља, али и вечности.
Молитва Богу у сенци немачких бајонета
Након хапшења од стране немачких фашиста, Владика Николај је страдао више душом него ли телом, проводећи дане и ноћи у сузним и вапајним молитвама Богу за спас свога народа и читавог рода људског. Ово је једна од три молитве коју је свети владика написао јануара 1945. познате под називом "Три молитве у сенци немачких бајонета", забележене на корицама Јеванђеља у Српској цркви у Бечу.
Старац Павле
Света Гора је била и остала инспирација свих хришћана и теолога, песника, химнографа, историчара, књижевника и сваког човека љубитеља молитве, созерцатаљне теологије, љубитеља светих људи. Ни засад Светога Саве и Симеона није никакав изузетак, напротив. Последњих деценија манастир Хиландар постао је надахнуће и право породилиште нових боготражитеља, младих хришћана.
Икона Пресвете Богородице „Државна“
У Руској Православној Цркви влада огромно поштовање према Пресветој Богородици. Бројне су иконе на којима је изображена Небеска Царица и пред којима се верни народ моли за спас свога народа као и за лично спасење. Овај краћи запис посвећујемо једној од најпоштованих икона Пресвете Богородице.
Старац Павле
Благољепије и лепота светогорских служби је један незаменљив догађај. На службама се човеку чини као да се уздиже ка небу, да лебди и да се губи у пространствима космоса...
Светитељка која лечи депресију
Депресија је духовни крст. Шаље се у помоћ онима који се кају, као и онима који не знају да се покају, односно онима који након покајања падају у пређашњи грех. Постоје само два лека која могу да лече крајњу душевну патњу. Човек мора де се научи да се каје и да донесе плодове покајања или, са смирењем, кротошћу, трпљењем и великом благодарношћу Господу да носимо тај духовни крст, своју патњу, сећајући се да Господ тежину ношења овог крста узима као плод покајања.
Блажени Серафим Роуз: о лицемерју
У писму својој мајци о разлозима зашто напушта посао професора на универзитету, блажени Серафим Роуз објашњава: Ако бих рекао студентима да све знање овога света нема никаквог значаја када се упореди са нашом дужношћу да прослављамо Бога, исмејали би ме, а универзитетски званичници би ме отпустили - јер у свету у коме ми живимо влада веће незнабоштво и мржња према Христу, него у друштву у коме је Христос рођен. Једино што могу да урадим јесте да следим сопствену савест; а уколико то делује лудо у очима света, могу одговорити једино речима светог Павла: ''Сва мудрост овог света је лудост пред Богом''. Ми ту истину исувише лако заборављамо.
Да будемо људи
Бити човек, то није лако ни међу људима, а камоли међу нељудима, али је могуће. Шта вреди човеку да је све и угодно и све лако, а изгуби образ и душу. Ако нам други праве тешкоће, а ми сачувамо и образ и душу, утолико имамо још већу заслугу и још већу част пред Богом.
Како је Душанов законик штитио Православље
Душанов законик, најважнији правни акт средњовековне Србије и данас је у центру пажње правних историчара. Једно од питања за које се у науци дуго веровало да је коначно решено, најновијим истраживањима поново је актуелизовано. То питање се односи на кривично дело против вере предвиђено чланом 10 Душановог законика, као и на појам јеретика, учиниоца овог дела.
О захвалности
Животиње могу на посебан начин да изразе захвалност, да кажу да те воле, да се боје, да им је хладно, оне су на другачијем ступњу од нас. Али, само кад смо у љубави Христовој, можемо да чујемо шта оне мисле и шта су њихове потребе. Кад смо у љубави Божијој, можемо чути и једни друге, и осетити једни друге...
Не памти зло
Понекад прођу и године, али старе увреде нас једнако не напуштају, цепајући наша срца... Могло би се помислити да је то природна људска особина, али колико је она природна са хришћанске тачке гледишта? Шта у ствари човек треба да памти, пролазећи кроз тешка искушења и невоље које нам често Бог шаље на нашем животном путу?
Како су Срби изградили 40 цркава у Донбасу
Доњецк и Луганск не престају да привлаче пажњу светске јавности као два жаришта украјинске кризе. Међутим, мало коме је познато да су већина становника са ових територија, заправо, потомци Срба који су побегли од од османског јарма. Како пише локална Информативна агенција "Дон 24", 70 хиљада Срба доселило се међу Татаре и калмичке будисте на самом почетку 18. века где су изградили 40 цркава, од којих је у Донбасу преживело чак 16.
Постмодерни боготражитељ
Колико год мислио да зна шта ради и где се налази, колико год сматрао да правилно увиђа појмове, разуме догађаје и односе у окружењу, човек без Бога је ипак дезоријентисан и, речено речима свакодневице - изгубљен. Бол усамљености не да се ублажити ни са ким до Христом. Ко Га пронађе, благоваће за трпезом на којој ништа неће мањкати.
Сећања на старца Тадеја
За српски народ старац Тадеј је био прави Божји благослов. Многи су у његовим речима и поукама нашли подршку и утеху. Данас вам нудимо сећања на старца Тадеја протосинђела Драгана Митровића, старешине храма у част Васкрсења Христовог у Подгорици, у Црној Гори. Отац Драган је дуго година био духовно чедо оца Тадеја.
Љубав владике Николаја
Царски закон, или закон љубави, састоји се из једне речи, а она гласи – љубав. Бог је љубав. Господ Исус Христос саопштио је овај закон. Он је веома кратак, па ипак, у њему је садржан сав закон и пророци. Света свесавршена Љубав је изговорила: „Љуби Господа Бога свога свим срцем својим и свом душом својом, и свом мисли својом, и свом снагом својом“ и „Љуби ближњега свога као себе самога“.