Кроз векове плача и вапаја, искушења и страдања, кроз буре ратова и неправди, један глас, вечан и непроменљив, увек је одзвањао у срцима српског народа. И данас чујемо тај глас наде, утехе и љубави: "Окрени се мени, Србине, окрени се мени..."
Прича о богатом директору који, у потрази за својим наследником, користи шачицу семена како би открио ко од његових сарадника поседује најважније врлине - поштење и храброст. И само је један од њих био искрен и прихватио неуспех. Ова прича нас подсећа на важност искрености, вере и стрпљења, вредности које су од суштинског значаја у нашем духовном животу.
Давно, нови архијереј је допутовао у Саровски манастир, сумњајући у приче о чудима Божијег угодника Серафима. Након што га је баћушка Серафим дочекао и поверио му своју понизну природу, архијереј је постао сведок невероватног чуда - жбун малине у сред зиме. Ова прича подсећа на моћ вере и скромност, уздижући славу великог Серафима, чија су дела и данас предмет дивљења.
Наш лукави непријатељ, ђаво, употребљава сва средства како би нас гурнуо у невоље и украо нам наду у Господа. Али, кад Бог заповеди, престаје свака мука, бура се стишава и постиђени лукави се удаљује. Ово је сведочанство о томе како су човека напали демони, а он, сав избезумљен од страха, утрчао у Храм Божији. Освећено место и простор где пребива Благодат Божија која „пржи демоне“ и коју они не могу да савладају.
Постоје људи које сви презиру, осуђују; убијају их, а они оживљавају. Понижавају их, а они се у понижењима прослављају. Клеветају их, а они се показују праведним. Вређају их, а они све поштују. Када чине добро, кажњавају их као злочинце. А када их муче, радују се као да живот поново добијају. Ко су они?
Живот и дела светог Гаврила (Ургебадзеа) су прича о вери, љубави и преданости Богу. Овде износимо сведочаства о његовим саветима и молитвеној помоћи својој духовној деци.
Зар не знаш да сам ја Љубав и да сва љубав овога света и универзума такође долази од мене, да сав живот и твоје дисање долази од мене, јер ја сам Пут, Истина и Живот, Онај Који јесте!
Ми хришћани не смемо бити ван догађања, него да пратимо догађања, да нас људи који нису уцрковљени не би доживљавали као другачије, чудне, да их не одбијамо него привлачимо Цркви, али опет да пазимо и будемо расудљиви, да не гледамо баш свакојаке ствари…
Заопкуљен материјалним светом и животом у њему, човек свим силама покушава да у таквом свету обрете богатство себи. И не слути да је добитак у - давању потребитима…
Духовни пут је испуњен радостима и изазовима. Међутим, постоје и опасности које вребају на том путу, а једна од највећих је прелест. Ђаво, као лукав заводник, може да се прикаже у најприхватљивијем облику, нудећи лажну радост и искуства која имитирају праву духовност. Како разликовати истинско духовно искуство од преваре и како препознати Божји додир од демонских замки?
Научимо се Јеванђељској причи о смокви. Свако дрво које не рађа добра плода, сече се и у огањ баца. Будимо плодна и добра дрва, да нас Господ препозна као Своје и да нам се обрадује по Његовом Другом Доласку.
Старац Пајсије Светогорац: Крст искушења је узвишенији од благодатних дарова, којима нас дарива Бог. Блажен је онај који има не само један крст, него пет. Мучење, или мученичка смрт је чиста плата. За то у сваком искушењу треба да кажемо: “Благодарим Ти Боже мој, јер ми је то било потребно за моје спасење.
Падамо ли духовно, грешимо ли? Са присношћу, љубављу и поверењем похитајмо к Њему, не са страхом да ће нас казнити, него са поуздањем које нам даје осећање да у Њему имамо пријатеља. Када човек духовно узнапредује и уђе у љубав Божју, шта ће му онда страх? Што год чини, он то чини из љубави, а то има много већу вредност.
Прекид већ започетог живота у Божијим очима непоправљиво је кршење Његове најважније заповести. Ово је истинита прича о томе како је сузама једна мајке и сина спасена нерођена беба, која неће оставити равнодушним ни дубоко религиозну особу, ни искреног атеисту...
Ове дирљиве приче из житија Светог Пајсија Светогорца подстичу нас да живимо са саосећањем, поштовањем и љубављу према свим живим бићима. Оне нам показују да можемо пронаћи Бога и добро у сваком Божијем створењу, чак и у онима који нам се чине непријатним. Старац Пајсије је био истински светац који је живео свој живот у складу са својим учењима, и његов пример требало би да буде инспирација свима нама.
Многе ствари у животу узимамо “здраво за готово” и не ценимо их довољно. Тако на пример, љубав родитеља схватамо тек када остаримо или и сами имамо децу. Када умру постајемо свесни колико су нас волели, били нам подршка и одрицали се свега да би нам пружили најбоље што су могли. Па чак и лагали ако су мислили да је потребно!
Јулија је имала дубоку веру у Бога, која јој је дала снагу да се носи са болешћу. Веровала је да је све у Божјим рукама и да иза сваке патње постоји неки смисао. Прича о Јулији је снажан пример како живети живот са храброшћу, оптимизмом и вером. Њена вера нас инспирише да живимо живот без страха, испуњен љубављу и да у чак и у најтежим тренуцима, имамо искрено поверење у Божији промисао.
Колико год мудар човек може постати, колико год било његових лабораторија, никада неће бити у стању да створи ни један лист, ни једну влат траве, ни један цвет. Знај да је цела Творевина је огледало силе и лепоте Божије и знак Његовог присуства међу нама.
Кад се коме јави било какво виђење јавно или у сну, одмах треба да се правилно прекрсти, а потом да изговори молитву "Богородице Дјево". Свако треба да зна да зли духови могу да узму облик анђела, сваког светитеља, чак да се представљају и самим Господом Исусом Христом. Али не могу носити "Крст" или се преобразити у лик Пресвете Богородице.
Молитва је разговор са Богом, али многи се питају како постићи интимност у том разговору и о чему говорити... Да ли је могуће да нас Господ заиста чује?! Јест, могуће је, па чак и више... Ево примера!