Љуби Господа Бога својега…
Како да заволимо Бога свим својим разумом? Пре свега, ако увек на уму будемо имали име Божије, ако се молитва Исусова сједини са нашим умом, ако Бог непрестано буде присутан у нашим мислима. Али, Бога треба волети и свом снагом својом. Не треба да су само ум, душа и срце сасуди, који у себе смештају љубав према Богу, већ и наше тело треба да буде прожето овом љубављу…
Вера која лечи: Живот у Христу Овде и Сада
Величина Цркве је када сила љубави Божије победи људску природу и човек чини натприродне ствари, које људи који су ван Цркве, не разумеју, не прихватају, сматрају их немогућим, смешним, болним, лажним. Али у Цркви то постаје могуће јер постоји вера - „супротност“ разума, која није теоретска и интелектуална, већ представља животно искуство - највеће искуство које човек може да добије.
Реч живи вековима
Немојте мислити да се реч која бежи из уста распршила у ваздуху, и да од речи не остане ништа. Ово није истина. Речи су живе, јуре као радио-таласи, јуре кроз свемир и уливају се у срца и умове људи. Речи су огромна сила која повезује или раздваја људе. И даље су живе речи које су изговарали велики старозаветни пророци, Христови апостоли и подвижници Божији. Свака добра, мудра реч живи у срцима људи и доноси добре плодове дуги низ година. Али и свака зла реч трује људе, који је опонашају и емитују исте зле, отровне речи.
Чудо у срцу неверице: Прича о икони која је преобразила једно село
У малом руском селу, где је само једна жена била верница, појавила се икона која је променила животе многих људи. Икона Пресвете Богородице „Достојно јест“ постала је центар окупљања верника и симбол наде у бољу будућност. Њено необјашњиво појављивање и догађаји који су уследили, представљају јединствену хронику вере и наде у тешким временима.
Да ли верујем?
Много пута ће нам се учинити да је живот попут паукове мреже у коју смо уловљени неким случајем, и из које нам нема спаса. Притешњени нужношћу живота, скоро да и не помишљамо на Творца и ослободиоца. Има тренутака када се човек пред лицем своје савести пита: а да ли ја, заправо, верујем?
Да ли атеисти иду у рај?
Рај и пакао не представљају добар и лош смештај. Рај представља живот са Богом и за оне који Га љубе, живот са Њим ће бити вечна радост. За атеисте то није тако. Наведимо пример: ако будете загрлили особу који вас воли и жели ваше загрљаје, за њу ће то бити тренутак среће. А ако загрлите човека који вас не воли и не жели да га грлите, то ће за њега бити мука.
Зашто је увек Добро разапето у овом свету?
На шта нас позива Крст Христов? Да се сетимо Крста као избора. Избора од кога зависи све у свету и без кога је све у свету - тријумф зла и тмине. “На суд сам дошао у свет овај” - говори Христос. На том суду - суду распете Љубави, Истине и Добра - стоји свако од нас. Зато, не заборавимо: крст је у нашим рукама!
Подвиг
Када чујемо реч подвиг већина нас у мислима види слику необичних дела несвакидашњих личности, које красе изузетне одлике. Међутим, реч подвиг је сродна речи - кретати се - што значи духовно се не заустављати на истом месту, расти, развијати се. Свако је у могућности то да постигне, а то је управо оно што се захтева од једног хришћанина.
Сузе Христове
У Светом Писму записана су три случаја када је Господ Исус Христос заплакао. Али колико је Господ проливао сузе за род људски у самоћи, у тајности, на ноћним молитвама Оцу Свом, то је остало познато само небеским ангелима, који су као војска око свога цара стражарили око Њега. У сва три она случаја као и у свима осталим, Господ није плакао Себе ради, него људи ради. И те пречисте сузе Његове жртва су за очишћење и спасење рода човечијег као и крв Његова на крсту.
Радост у огњу искушења
Бог никада никог не оставља и не напушта. Ми смо ти који Њега остављамо. Јер нећемо да трпимо и да носимо Крст свој. А Бог је у животу сваког човека зацртао да пролази кроз искушења у овом свету, као што нам је и Христос показао Својим примером. Зато се радујмо када пролазимо кроз пећ која прочишћује, јер кроз њу не пролазе кукавице, него само они којима је Царство Небеско припремљено.
О необјашњивим богохулним помислима
Ко се узнемирава духом хуле, и ко хоће да га се ослободи, нека зна да за такве помисли није он крив, него нечисти демон који је једном рекао самом Господу: "Све ово даћу теби ако паднеш и поклониш ми се." Ко презире овог непријатеља избавиће се од ове муке; али ко се на други начин труди да ратује против њега, изгубиће, јер ко настоји да савлада духове речима је као онај који покушава да заустави ветрове... Зато и ми, не прихватајући помисли које нам потура, кажимо: иди од мене, сатано. Само Господу Богу своме поклонићу се, и само Њему ћу се покоравати.
Изнад сваког облака је сунце
Нисмо се родили да би плакали. Можемо плакати у неким тренуцима, пет минута, пет дана, али не и цео живот. У Кога верујеш? У Онога Ко је жалост? Не, Христос је Радост. Он је решење твојих проблема. Он нас позива да верујемо, чак и када нам се чини да је све изгубљено. Јер, када верујемо, чуда су могућа.
Како бити прозорљив?
Добротом треба пригрлити свакога, а када се ми потрудимо у овом делу Божијем, учиниће и Бог Своја чудеса. Како бити прозорљив? Ако људима око нас чинимо добро, лако је пророковати да ће од свега тога изићи добро. Да ми, православни хришћани, прозиремо вољу Божију и према њој да деламо. Да чинимо добро свакоме и да проричемо добро свима, па и нама, у Царству Небеском!
Како се ко крсти, тако и верује
Не, немој се стидети да признаш да Христов, да се не би Он постидео тебе на Страшном суду Своме. Ми се крстимо да бисмо исповедали Исуса Христа, Који је за нас распет на Крсту... Да, нека људи виде Кога ми то исповедамо, у Кога верујемо, у Кога се надамо, Кога волимо и Кога поштујемо!
Уточиште у олуји: Зашто су манастири важнији него икад
У сени све веће глобализације и технолошког напретка, надвија се мрачна претња која би могла заувек променити лице наше планете. Древна пророчанства о доласку Антикриста, дуго сматрана митом, све више попримају облик застрашујуће реалности. Док се свет суочава с невиђеним изазовима, а моралне вредности све више еродирају, све је очигледније да се приближавамо времену када ће се зло открити у свој својој моћи.
Не бој се, јер Ја сам Први и Последњи
Не бој се, јер Ја бејах мртав и ево сам жив. Ја сам власник смрти као и живота. Ја сам власник времена, као и вечности. Не бој се! Ва вијек вијека Ја сам жив. И ти ћеш бити жив са Мном. И сви они који Ми остану верни и не убоје се, биће живи са Мном. Не бој се, јер Ја сам - алфа и омега.
Моћ Крста
Од рајског дрвета смо постали смртни, а од дрвета Крста оживљени; првим смо отерани из Раја, другим се узносимо на Небо; првим нас је непријатељ победио, другим ми побеђујемо своје непријатеље. Стога је ово благословено Дрво достојно сваког поштовања.
Ава Јустин: смисао Крста
Кад решиш да примораш себе да носиш крст свој, ти у исто време примаш силу Божију. Ту силу Господ даје да би ти могао победити сваки грех у себи, да би могао победити свако зло, сваку рђаву навику, да би могао свој језик васпитати да не говори ружне речи, своје око васпитати да не гледа што не треба да гледа. Сав живот твој да буде Христов, да Господа Христа уселиш у себе!
Крст Христов
Часни крст најсветији знак и символ, наше вере. И отуда, све Свете тајне свршавају се призивом Светог Духа, али се оне печате крсним знаком, односно печате се животворним крстом. Но, благодат и сила часног крста није у његовом облику, него у томе, што је крст Христов средство којим је Господ Спаситељ наш, спасао род људски, ту је сила Крста.
О чудима у православном свету
Кад чујемо реч – чудо, у свести нам истог трена одјекне утисак о нечем несвакидашњем, невероватном, чак натприродном. Тако ту реч доживљава човек који све своје сазнање своди на објашњиво, опипљиво, логично. За човека који је свој живот привезао за Бога чудо не представља скоро никакву сензацију. За таквога чудо је само још један доказ да над нама бдије Неко испуњен љубављу и добротом и Који наше животе устројава ка савршеног Добру.