Тајна Часнога Крста
Шта се догодило на Крсту, да је оруђе најстрашнијег мучења постало знак победе и спасења? Свети Јустин Ћелијски води нас у тајну Часнога Крста, откривајући његову силу над грехом, смрћу и сваком људском слабошћу. Крст није само успомена на Христово страдање – он је сила Христове победе, у којој је Голгота постала рај, а вера добила своју непобедиву снагу.
Најскупљи поклон: Дан који се неће поновити
Време је једини дар који добијамо, а који не можемо да сачувамо за сутра. Сат који је прошао више нико не може да врати, али сваки дан може постати прилика да волимо, опростимо и приближимо се Богу. Шта се догађа са временом када се заврши овај живот и дођу ново небо и нова земља?
Котва душе – хришћанска нада у времену олује
Живот понекад личи на море у олуји: таласи ударају са свих страна, правац се губи, а човек не зна шта га чека иза следећег таласа. Хришћанска нада је котва која држи душу у Истини и онда када се све око ње љуља. Свети Апостол назива је „сигурном и чврстом“, јер њена снага долази од Бога који остаје веран. Шта значи имати такву котву у времену када све око нас губи правац?
„Шта ће људи рећи?“ – зашто се бојимо истине о себи
„А шта ће људи рећи?“ – можда је то питање које нам је тихо управљало животом много више него што желимо да признамо. Због туђег погледа човек уме да сакрије своју слабост, да глуми да је бољи него што јесте, да гради слику о себи какву жели да други виде. А док се трудимо да оставимо добар утисак пред људима, лако заборавимо на Божији поглед – једини поглед пред којим ништа о себи не можемо сакрити.
Вера у доба мрака: Зашто је светлост прогнана?
Свет више не расправља – он се судара. На једној страни стоји идеологија која брише корене, веру и идентитет; на другој, тишина која чува крст, породицу и светлост која није од овог века. То није борба за власт, већ за душу човека. У овом судару светова, Истина не виче – она стоји.
Мироточива икона Свете Ане: чудесна прича о молитви, материнству и вери
Мироточива икона Свете Ане, мајке Пресвете Богородице, постала је знак материнске љубави која не престаје кроз векове. Мироточење је почело баш кад се у САД прославља Мајчин дан, у православном храму у Филаделфији. Убрзо су се пред њом почела низати сведочанства о чудесној помоћи – од жена које су после дугих година неплодности добијале дар материнства, до исцељења од тешких болести и других неочекиваних избављења. Њена чудесна прича, према сведочанствима која су остала записана, није се завршила престанком мироточења – пред иконом Свете Ане и даље се говори о молитвама које доносе утеху, исцељење и дар дуго очекиваног детета.
Ко су били родитељи Пресвете Богородице?
Ко су били родитељи Пресвете Богородице – људи чија је вера променила историју човечанства? Њихова судбина била је понижење, подсмех и очај… све док се није догодило чудо које је променило ток историје! Људи су њихову бездетност сматрали знаком Божје казне, а испоставило се нешто потпуно супротно: из њихове дуге молитве, стрпљења и смирења родила се Девојчица која ће постати Мајка Божија. Оно што су људи видели као проклетство, Господ је претворио у благослов који је променио историју света.
Авва Јустин о Малој Госпојини: „Данас је дан спасења нашег“
Од данас почиње Божић, од данас почиње Ускрс, од данас почиње Богојављење, од данас почиње Преображење, од данас почиње Духовдан, од данас почиње Црква, од данас почиње целокупно Хришћанство, од данас почињемо и ми, ја и ви и сви Срби, и срећни и несрећни Срби. Јача од свих смрти, јача од свих грехова, јача од свих ђавола, јер нам је родила Победитеља смрти и Спаситеља Господа Христа. Зато Њено име, Њена личност, Њено присуство на небу и на земљи испуњује неисказаном радошћу и нас и сва створења Божја.
Када се вратимо ЊЕМУ...
Када се човек удаљи од Христа, не губи само веру – полако губи и оно најбоље у себи: љубав, спремност на жртву и осећај за другога. Повратак Христу зато није само повратак у цркву, већ повратак Извору из кога долазе живот, љубав и истинска снага. Крст показује да се највећа победа рађа из несебичне љубави, а после сваког страдања долази Васкрсење. Када се човек врати Христу, враћа се и себи.
Архистратиг небеских сила и тајна његовог имена
Небеска војска није само древна прича, већ живо сведочанство да човек никада није остављен сам. Чудо у Хони показује да Бог преко Својих анђела може зауставити и највећу бујицу када све изгледа изгубљено. Име Михаило – „Ко је као Бог?“ – постаје кратка молитва и снажно подсећање да ниједна сила није већа од Његове. У тој истини крије се мир и храброст за сваку нашу борбу.
Седам хлебова и заборављена вера
Јеванђеље које се данас чита открива једно чудо које ретко приметимо. Поред познатог умножења хлебова стоји још једно, тишом речју испричано, али једнако велико чудо: седам хлебова, неколико риба и више од четири хиљаде људи. Управо ту Христос открива зашто човек у страху лако заборави оно што је већ добио и колико је вера крхка када се поново нађемо пред невољом.
Христос нас назива Својим пријатељима – да ли Му узвраћамо истим пријатељством?
Какве критеријуме неко треба да испуни да бисмо га сматрали правим пријатељем? Да буде веран, да нас воли, да буде поуздан и спреман да помогне када нам је потребно? Христос испуњава све те критеријуме и можемо рећи да је Он наш пријатељ. Али онда се поставља питање: да ли је наше пријатељство према Њему искрено и да ли смо Му уопште пријатељи?
Чудо под микроскопом: Шта се заиста догађа када иконе мироточе и крвоточе?
Капљице мира, људска крв, лабораторијске анализе и сведочанства лекара – шта се заиста догађа када икона почне да мироточи или крвоточи? Појава која вековима изазива страхопоштовање стигла је и пред савремену науку: лабораторијске анализе откриле су чак стотине људских протеина у материји која се појавила на једној икони, док Црква овакве случајеве пажљиво испитује и проверава. Од чудотворних икона до необјашњивих исцељења, ова прича води од лабораторије до храма и поставља питање на које сама наука не може да одговори: шта се заиста догађа пред иконом која мироточи или крвоточи?
Гордост, сујета и самољубље
Иако се у свету гордост и таштина понекад сматрају врлином, оне су у ствари најопасније страсти. Зашто се не каже да се Бог противи блудницима, или завидљивцима, или било коме другом, до гордима? Јер је гордост демонска карактеристика. Горд човек постаје сродан демону.
Срећна Нова година: тајна 14. септембра
Данас Црква прославља Нову годину. Док се грађанска година дочекује 1. јануара, црквена година почиње 14. септембра и уводи нас у нови круг празника, постова и богослужења. Овај дан нас подсећа да време које нам је Бог даровао има дубљи смисао и да сваки нови круг пред нас поставља једно важно питање – шта смо променили у себи и са каквим срцем улазимо у годину која је пред нама?
Од Јерусалима до Београда: Тајна Часног Појаса Пресвете Богородице
Данас наша Црква свечано прославља Празник Полагања Часног Појаса Пресвете Богородице, чувајући спомен на једну од највећих светиња хришћанског света, уз коју се кроз векове вежу бројна чудесна сведочанства. Та древна светиња недавно је поново оживела међу нашим народом, када је више од милион људи у Београду сатима чекало да јој приђе и поклони се, а посебно место међу сведочанствима заузимају она о супружницима који су после година молитве дочекали потомство. Од Јерусалима и Цариграда, преко Свете Горе и Светог кнеза Лазара, до данашњег Београда, пред нама је величанствена историја Часног Појаса и сведочанства вере која трају кроз векове.
Не бојте се оних који вам могу убити тело...
Наша света Црква се 13. септембра сваке године молитвено сећа и прославља успомену на пострадале и пред Господом просветљене Свете Новомученике Јасеновачке. Овај празник у свима нама буди посебне осећаје, јер Јасеновац је друго Косово, српски Јерусалим који не смемо да заборавимо. Данас се духовна туга и радост међусобно се прожимају, јер се сећамо страдалих предака који су на окрутне начине изгубили своје овоземаљске животе, али се радујемо што су они наши молитвеници пред Господом молећи се за спасење нашега рода.
Ако немате страха...
Да ли заиста желимо да живимо са Богом? Да ли од Бога само желимо да добијемо нешто овоземаљско, ововремено, и да ли се задовољавамо стварима овога света? Прилазећи Богу, не добијамо ништа овоземаљско, већ све губимо, чак и саме себе, али тада проналазимо Бога, вечни живот и добијамо унутрашњу слободу.
Свети Јован Крститељ – Претеча и у Аду
Свети Јован Крститељ је читавим својим животом био претеча Христова. На земљи је позивао на покајање и припремао људе за долазак Спаситеља, а након свог усековања отворио је пут новој мисији. Сишавши у Ад, он је и тамо постао гласник Царства Божијег – доносећи душама које су чекале Искупитеља вест о близини спасења. Тако је његова смрт постала почетак Јеванђеља за оне у тами.
О љубави, паклу и суду Божијем
Као што сунце једнако обасјава здраве и болесне очи, једне уживају у светлости, јер виде лепоту око себе, док друге осећају бол и желе да се сакрију од ње. Тако ће и у дан Последњег Суда Светлост Божија обасјати сва људска срца. Тада ће се видети шта је у тим срцима и да ли могу да поднесу истину, или ће побећи од ње. Не може се, дакле, рећи да је Бог окренуо леђа грешницима, као што се не може рећи да се сунце крије од слепих.