За чим ћемо жалити?
Оно што привлачи срце, на то се и троши време. Ако је срце окренуто Богу, наћи ће се време за молитву. Ако у њему нема жеље за Богом, неће ни бити времена за разговор са њим. Ако не постоји срдачна жеља за разговор са породицом, неће се наћи време за то. Тако је у свему. Интересантно је како алкохоличари, наркомани, сви који робују некој страсти увек нађу време да тој страсти удовоље.
Утеха у жалостима
Ако си истински хришћанин, онда би требало да знаш следеће: када имаш жалости, знај да те Господ није заборавио и да мисли о теби; и можеш бити сигуран, да ти неће послати више искушења, него што можеш поднети, а да ће заједно са искушењем, послати и олакшање.
Одласци код врачара и психички проблеми
Да су одласци код врачарa, гатара, “видовњака”, “исцелитеља” и погађача будућности веома опасни у духовном смислу, јер одрођују човека од Бога и кидају везу са Њим, неспорно је и познато, макар црквеним људима. Али, какве везе одласци код врачара, гатара, спиритиста и окултиста различитих врста имају са психолошким проблемима, то је огромном броју неупућених велика непознаница.
Чуда Светог Николаја
Свето Писмо и дан данас лоше познајемо. Али, ако наш човек види икону светитеља Николаја Угодника, одмах ће спојити три прста и прекрстити се. Рећи ће: „Радуј се Николаје, велики чудотворче“, - а светитељ Николај ће са небеса одговорити: „И ти не тугуј, слуго Божији. Прослављај Господа Сведржитеља и речју и делом“.
Сила промене
Јеванђеље бележи чудесне приче пуне вере и наде у силу и снагу Исуса Христа да промени живот људима. Оно што је радио некада, Он може и данас учинити за сваког од нас – исцелити и дати наду, преобразити и дати нови живот, чак и у наизглед немогућој ситуацији. Христос, Велики Лекар и Исцелитељ, спреман је да промени наше животе али је питање да ли ми желимо да будемо исцељени.
Вера твоја спасла те је
Христос је са Својом Божанском Силом сав на земљи, и Његова Сила откривена је за служење људском роду. Нека дође ко год хоће, нека узме и искористи! Тако је и крвоточива жена одлучила да додирне Христа. Пламен вере она је уложила у додир, као да је уложила себе целу. Изгорећу, али ћу се спасити. И шта додати реченоме? Осврни се, зар ниси и ти много претрпео у животу? Ниси ли због грчевитог хватања за земаљско доспео у још гори положај? Моли се Учитељу да ти да смелост вере да се бациш к Њему без остатка, да привучеш на себе изливање Божанске силе и чујеш благи глас Небеског Оца: "Вера твоја спасла те је; иди с миром, и буди здрав од болести своје".
Без чега свет не може да постоји
Оци Цркве кажу да свет постоји док се у њему служи Света Литургија. И као што је обављање Литургије највећи догађај у животу целог света, тако се и наше учествовање у Светој Литургији може назвати највећим догађајем у нашем животу. Кад кажем „учествовање“ под тим не подразумевам да само стојимо у храму, слушамо, гледамо и пратимо шта се дешава на служби. Не, говорим о нашем стварном учествовању у главном догађају Литургије – о Причешћивању Светим Тајнама Христовог Тела и Крви.
Како постити?
Пост никако не смемо одвајати од Свете Литургије, он је неизоставно један њен нераскидиви део. Прво послушање у Рајском Врту, првим људима, био је пост, уздржање (Пост 2,16-17), а и сам Спаситељ је давао поуке о посту (Мт 17,21). Када данас кажу како пост није услов за Свето Причешће, рекао бих да апсолутно јесте, у смислу да хришћани непрекидно посте и у току поста и ван постова. Наравно, постоје они који све везују за телесни пост и којима је то једини услов за приступање Светим Тајнама Христовим и такви су у великој заблуди.
Права љубав
Људи чешће говоре о ономе што мисле него о ономе што осећају. И то ствара дистанцу, отуђеност између људи. А између најближих људи треба да постоји такво поверење да се не плашимо говорити о својим осећањима. Тиме блиски људи постају још блискији. Када с неким поделимо нешто скривено, постајемо своји. Почињете да разумемо једно друго, сукоби су све ређи и ређи. Постајемо јачи и заједно растемо.
Духовно виђење
Колико год звучало разочаравајуће, мора се рећи да је међу нама веома мало духовно освешћених људи, насупрот огромној већини духовно слепих. Задатак је нашег светог Православља уздизање човека из стања пада, преображај старог у новог човека, какав је Исус Христос, тј. обожење човека кроз Христа. То и није ништа друго до повратак духовног вида људима без којег нема ни познања сопственог живота.
Божићни пост: Зашто постити више од раних хришћана?
То што нас пост припрема за сусрет са Богом није ништа ново за нас, али заборављамо да сусрет са Богом није само радост, већ и суд. Данас је и даље наш сопствени избор да се припремимо за ову пресуду. Још имамо времена за то и треба га паметно искористити. Доћи ће време када ће постојање Бога постати непроменљива, непремостива чињеница за све људе. Тада ће се сви, без обзира на лични избор, наћи на суђењу.
Ткање Божије
Један кројач дошао је до такве мудрости која остаје сакривена и највећим филозофима. Кад је осетио да се ближи смрт позвао је свог сина и оставио му савет злата вредан. „Сећаш ли се, Спаситељ је наш имао је хитон, несашивен, из комада, једна тканина одозго до чланака“, рекао је. „Ето, тог хитона, треба да се сетимо. Сви смо ми – нити његове и до смрти смо позвани да урастемо у њ. Сети се тога. То је Божије ткање. Чувај га у земном животу: сваку нит јачај, од срца се за њу брини. Срце слушај више од свега осталога. За шта се срце заузме, то и чини. И све ће бити како ваља“.
Три савета за спасењe
Спасење је избављење од опасности или патње. У Хришћанству се ова реч односи на вечно, духовно спасење које је по Божијој благодати обезбеђено кроз веру и поуздање у Господа Исуса Христа. Ово укључује покајање , промену ума у вези са грехом и исправљање свог живота према Речи Божијој и Његовим заповестима. Један од највећих румунских духовника, Арсеније Папачок, који је поседовао велико искуство у духовној мудрости, у вези са спасењем саветује следеће:
Савест: тихи шапат Бога у човеку
Ни слава и богатство, ни велика моћ и физичка снага, ни величанствена трпеза и отмено одело, па ни било каква друга људска предност не може донети праву срећу. То долази само од чисте савести, каже Свети Јован Златоусти. Људи чиста срца уживају у унутрашњем миру; они су благи и доброћудни. Чини се да им Бог већ у овом привременом животу, испуњеног искушењима и немирима, даје предукус Царства Небеског. Јер, савест је Божји дар који нам помаже да живимо праведним животом. Она је доказ да смо створени по по лику и подобију Божјем.
Црква између првог и другог доласка Христовог
Мисија Цркве је наставак земаљске службе Исуса Христа, Који ју је основао као носиоца Своје силе, Своје власти, Своје истине, Свог Духа. Без разумевања Христове мисије у свету, немогуће је разумети сврху и службу Цркве кроз историју. Али, постоје закони црквене историје које је сам Христос изложио.
Хришћански пост
Пост као привремено или трајно одрицање од неких јела и уздржавање од извесних навика присутан је, у разним облицима, у свим религијама и кроз целу историју човечанства, од праисторије до данас. Најчешће је то био израз кајања и туге, или покушај прочишћења и постизања вишег духовног нивоа ради умилостивљења Творца, а не ретко је пост био саставни део припреме за неке религиозне обреде и ритуале. Но, нас занима хришћански пост и његова примена, потреба и смисао.
Божији позив се не одбија
Један од најосновнијих догмата наше свете Цркве јесте да је човек боголико биће, да је лик Христов, кроз Кога је све постало, темељ његовог бића. Отуда свети Оци душу човекову виде као хришћанку. Свето јеванђеље позива нас и опомиње, да нико нема изговора за неодазивање позиву Божијем. Тај позив, упућеном свима нама људима, да Му дођемо и да Му приђемо.
Не судите
Свети Оци нас уче да не треба улазити у разматрање људских поступака и не осуђивати друге, јер, на Страшном Суду Божјем неће нас питати за њихова дела. Зато док још имамо времена одвратимо се од размишљања о животима других људи и оговарања, и молимо се усрдно Господу да нам у томе помогне, јер без помоћи Божије не можемо чинити ништа добро, као што је сам Господ рекао: Без мене не можете чинити ништа.
Да љубимо једни друге
Сва суштина људског живота је у љубави. Христос нам заповеда да љубимо једни друге као што нас Он љуби. Уз то нас још подсећа да од ове љубави нико нема веће, да ко живот свој положи за пријатеље своје. Није битно шта ми о себи мислимо, Христови смо ако љубави у себи имамо. По томе ће сви познати да смо Његови ученици ако будемо имали љубави међу собом. То би требало да је сав програм и нашег народног живота.
Псовка
Бринути о ближњем, и замолити га да се спасава, значи не срдити се на његове псовке, него их лечити. Не мрзи мати болесно дете које умире, него плаче за њим. И Бог не воли пропаст људску, него хоће да се сви спасу…