Не брините се за сутра
Што је људима немогуће, Богу је могуће (уп. Мт. 19, 26), а биће могуће и нама ако своју вољу покоримо вољи Божијој! То нам између многих светитеља управо и доказује светитељ кога данас прослављамо - Свети Пророк Илија, који се толико усавршио у небризи за сутра, да га је Бог удостојио да му се и природа повинује и служи преко гаврана, који му је сваки дан доносио храну.
Робови греха и слуге врлине
Све своје биће, тело и душу и све њене силе, као и дарове од Бога нам дате, можемо усмерити или ка греху или ка врлини. Можемо или робовати страстима усмеривши све своје силе ка њиховом задовољењу, али и ка творењу добра; ка поштовању и вршењу заповести Божијих усмеравајући своје силе ка Богу и ближњем.
Борба са настраним
Хомосексуалност свакако спада у једну од кључних тема данашњице. У току је хомосекусализација цивилизације па самим тим и хомофобија насупрот њој. С једне стране хомосексуална култура се натура, с друге стране у овој настраности живе конкретни људи. О њима и њиховој борби мало ко размишља. А она није безначајна. То потврђују и искуства свештеника који им у тој борби помажу.
Однос према ближњем
Наш ближњи је мера, али и степеник наше љубави и вере. Будимо искрени према себи самима и признајмо докле се простире наша љубав. Но, то сами морамо да решимо, јер нам је Господ дао слободу и право да бирамо. У данашњем свету људи су омрзли људе а расправљају о хуманости и демократији. Нема ту истине, та мудрост је таштина и опредељење за пропаст. Јер, без љубави према ближњем не можемо учинити ништа.
Што је Бог саставио, човек да не раставља!
Никада до сада, правно гледајући, брак није било лакше и брже развести. Створена је чак и матрица која се односи на разлог развода. Једноставно: неслагање нарави и – готово! Људи, међутим, и не слуте какве последице носи собом развод са „неподношљивом лакоћом“, како на духовном и личном, тако и на социјалном плану.
Кајин и Авељ...
Историју људског рода многи су склони да виде као једну ретроспективу ратова и сукоба међу људима од постанка човека до данашњег дана. А све је почело првим убиством: Кајин одузима живот свом рођеном брату. Од тог тренутка свако убиство је – братоубиство.
Депресија и њен корен
Депресија је, кажу, болест модерног човека стешњеног између великих жеља и вештачки створених потреба и немогућности њиховог задовољавања. Депресија је стање безутешности. Она је, уствари, проблем утехе душе. Решење је да се људи врате Утешитељу, и да их Он утеши утехом каквом само Он, уме да теши, и тада неће бити депресије. Уосталом, не називамо ли Духа Светога Утешитељем?
Лековити смисао патње
Када човек дође до тачке када су сви хоризонтални путеви затворени за њега, тада се пред њим отвара пут који води на горе. Ако је притиснута са свих страна, вода расте; тако исто и душа: када је притиснута, заробљена, утамничена болом, уздиже се ка небу.
О Пресветој Богородици
Коме Пресвета Богородица милостиво подари Свој благослов, ако је грешан, оправдаће се; ако је немоћан, оснажиће се: ако је губав, очистиће се: ако је пао, устаће а ко је жалостан, обрадоваће се. Благо свакоме ко прими благослов од Свете Богомајке.
Психологиjа наде
За све постоји решење. А које? Не знам које, јер је оно за свакога другачије. Оно није онакво, како га ти себи представљаш, него онакво како га Бог теби шаље. Приметио сам да се појављује некакво решење онда када човек доспе до самог краја пропасти или кад дотакне дно. Немогуће је да те Бог остави без помоћи, чак и у последњем тренутку.
Послушност или покорност
Послушање које се описује у монашкој пракси се, наравно, изражава поступцима, али циљ послушања јесте да научимо да другог човека ослушкујемо тако да будемо у стању да превазиђемо, прерастемо саме себе и да се присајединимо његовом искуству, да научимо да се одрекнемо себе, како бисмо могли да прихватимо искуство другога и да, посредством тога, научимо да слушамо Бога.
Прождрљивост отупљује укус за духовно
Разним људима је потребна различита количина хране за одржавање физичке снаге – то зависи од узраста, телесне конституције, здравственог стања, од тежине рада који човек обавља. У самој храни нема никаквог греха, јер је то дар Божји. Грех се састоји у односу према њој као према жељеном циљу, клањању пред њом, и сладострасном доживљавању осећаја укуса, разговора на ову тему, у тежњи да се што више новца потроши на нове и раскошне ђаконије.
Последња црта
Смрт је тренутак последњег најозбиљнијег испитивања: с чим човек који умире одлази у други свет: са страхом или с радошћу, с роптањем или са захвалношћу, с молитвом или проклињући? Смирење пред вољом Божијом, благодарење за све – и за болест, и за смрт која се ближи – заједно с покајањем, могу да спасу и онога ко није живео најисправније. А роптање против Бога и проклињање сопствене судбине сами по себи могу да погубе душу...
Привремено и вечно
Основа грађанске и друштвене слободе налази се у вери хришћанској, у високом предодређењу човека да постане син Божији и бесмртна твар преображена у Богу. Вера хришћанска, која осветљава разлику између привременог и вечног, уједно представља и корен храбрости која је хришћане држала усправно и пред суровостима и смртним опасностима.
Зашто сте страшљиви, маловерни?
Свет у коме живимо данас гори од ватре мржње, бола и патње. Чини нам се да Бог не примећује шта се дешава на Земљи. Али, када бисмо довољно вере, схватили бисмо да нам је Бог сада близу као никада раније. Зато, не заборавимо Христов прекор апостолима за време буре на мору: "Зашто сте страшљиви, маловерни?"
Старац Исихије и Исусова молитва
Непрестана молитва је свагдашње хођење у Господу, размишљање о Њему, живот са Њим, по Његовим заповестима, у Његовој љубави, у заједници са Њим, у Његовој Цркви. Непрестана молитва није ништа друго него свагдашње литургисање. Исусова молитва је једно од средстава, најмоћније и најблагословеније средство ради постизања тог циља, одмах иза Светог Причешћа.
Да ли је хришћанство песимистичка религија?
Код многих људи, и простих и образованих, влада мишљење да је хришћанство песимистичка религија. Хришћанство, веле они, сматра земљу за долину плача, човек је на њој изгнаник и заробљеник, а тело је тамница душе; треба презрети задовољства и уживања и одрећи се, чак и самога себе... Да ли је то заиста тако?
Зашто се распадају бракови хришћана?
У целини, хришћанске породице су стабилније него нецрквене породице. Ипак, морамо признати да број развода међу православцима расте. Без обзира колико ми било горко то да признам, разводи се дешавају у последње време, чак и у свештеничким породицама. Могло би се рећи да су хришћански бракови све мањкавији и проблематичнији. Зашто се ово дешава? Зашто се распадају бракови хришћана?
Снага молитве
Немој журити да кажеш да се молиш «Богу». Зато што молитва није као наши свакодневни послови. «Молим се, – кажеш, – додирујући Бога» – Онога Ко је мир и љубав. Погледај доказе праве молитве: мењаш се набоље, срећан си, лице ти сија, симпатичан си, налазиш се у стању блаженства.
Како обуздати језик
Покретач језика је срце. Чиме је пуно срце, то се излива преко језика. Али и обратно, оно што се преко језика излило, јаче и дубље се усађује у срце. Зато је неопходно знати како треба управљати језиком и обуздавати га.