Шта се све говори на исповести
Шта да исповедим на исповести? Заиста реално питање, дубоко и истинско питање живљења по вери. Исповест изискује сагледавање сопствених поступака које често заборавимо или их готово не сматрамо као преступе. Првенствено је потрбно знати шта уствари значи исповест.
Божићна или Новогодишња јелка?
Ма колико безбожничка пропаганда покушавала да "раскринка" Хришћанство и хришћанске празнике сведе на мит, обману или измишљотину, они су итекако живи и веома их је тешко искоренити из човековог живота. Хришћани и даље славе Божић и ките јелку стављајући на њен врх звездицу у знак сећања на ону звезду што је сијала над витлејемском пећином...
Ми и греси свештеника
Оговарање свештеника, критика њиховог понашања, мерење њихове имовине, правдање својих њиховим гресима и још много тога, постало је саставни део живота огромне већине нас православних хришћана. Истина, и свештеници греше, али, како би требало да се ми односимо према њиховим гресима?
Праштање је здравље
Увек када говоримо о расположењима и стањима на уму имамо њихово психолошко, душевно и духовно поимање. Међутим, ретко и размишљамо о томе какве последице наша расположења остављају на наш телесни састав.
Крштени кумови
Основна улога старатеља, односно крштеног кума, представља старање о животу онога који се спрема за Свету Тајну Крштења. Крштени кумови су сведочили Цркви да ће деца, коју су држали на крштењу, бити васпитавана у хришћанској вери.
Божић или Нова Година
Славимо Божић, прослављајмо Творца и рођење Богомладенца Христа и радујмо се, прослављајмо живот, породичност, заједништво, јер је Бог и заједница и породица, а ми смо иконе Његове.
Када умрете, не брините за своје тело…
У ваш нови живот нећете моћи да понесете ствари које сте имали овде. Духовне вредности које сте овде накупили биће једина срећа на коју ћете моћи да рачунате. Ако сте живели животом пуним љубави према другима, створили сте своје богатство. Зато, покушајте да живите испуњено и будете срећни док сте овде. А тамо ћете понети само оно што сте овде дали.
Пут Христов
Христов Пут никада не може бити лак и удобан, као што су други путеви, који воде у погибао. Пут Христов остаје узак, попут уских и неприметних врата, која воде у Царство Христово.
Ко краде нашу децу?
Имате свету обавезу да своје дете васпитавате у страху Божијем; морате га исправљати због непослушности - али више немате право да га васпитавате на традиционалан начин. Како смо пали тако ниско? То се ради искључиво са једним циљем: намамити човечанство у замку пакленог неморала. И они се усуђују да то назову „људским правима“. Дело сотоне је достигло свој врхунац. Нико не жели да чује глас Цркве, никоме није стало до Истине. Када неко казни своје дете, оно ће одмах дотрчати, витлајући својим „људским правима”: „Како се усуђујеш да грдиш сина што се упушта у разврат? То је једно од његових права.” Замислите само то! Игра је готова. Шта друго можете рећи?
Како помоћи души која страда?
Јединствени исправни пут за исцељење од неурозе и задобијања душевног мира јесте кроз исправну Православну веру, покајање и исправљање свог живота сагласно са заповестима Божијим. Главно за човека јесте схватање греховних извора својих болести, жеља да се човек промени, и са искреним покајањем обрати Господу.
Зашто деца оцрковљених родитеља одлазе из Цркве
Шта одводи тинејџере, васпитаване у оцрковљеним породицама, из Цркве? Да ли је за расцрковљење младића и девојака заслужна криза вере, неприхватање лицемерја или тежња к греху?
Среброљубље
Иако је тежња ка стицању верни пратилац човека од првог дана његовог пада и живота ван Богом устројеног станишта, чини се да свет никада у историји није био „заљубљенији“ у новац него што је данас. Чињеница да све, или скоро све, може имати своју меру у новцу сведочи, заправо, о правој мери односа човека према своме Творцу, Оцу небеском.
"Хришћани" без цркве
Имати Бога у души је недовољно за то да се постане хришћанин, - шта више, многи од тих људи, који сматрају да им је Бог у души, у ствари Бога у души немају. Имати Бога у души – то значи непрестано се сећати Њега и постојано усмеравати на Њега сав свој живот, непрестано се обраћати Богу кроз молитве и црквене Тајне. На тај начин, немогуће је носити Бога у души а да се не буде у Цркви.
Како уочити своје грехе
Сваки грех саплиће човека, да ли умно, да ли физички. Узмимо просту једну ствар која је свакодневно присутна; неко каже: “попићу једну, две чаше…”. Није то страшно, али ако се две попију, трећа ће доћи на ред, па онда се каже ‘четврта и пета никоме не смета’, то се певало. И шта ћемо онда?
Виртуелна робија 21. века – телевизија
Улога телевизије у свакодневном животу данашњег човека увелико је постала пренаглашена. Телевизија се намеће човеку. Она више не информише, не образује и не забавља, она све више настоји да “решава животне проблеме” људи. А то је као добровољна робија. Наравно, у мери у којој ми сами телевизији поклонимо наше поверење и прихватимо је као неопходност. А шта нам она доноси на плану нашег психофизичког здравља?
Јога је демонска пракса
У свету, а и код нас, влада права помама за јоги техникама и упражњавањем ове, како је представљају, спортско-рекреативне технике. Нико од оних који јогу упражњавају и не слути да су закорачили у свет духовне таме и телесних болести из којих се, као и из наркоманије, тешко враћа у норамално стање. Јога је хула на Духа Светога и демонска пракса.
Брачна превара и развод
Разводи бракова већ деценијама уназад постали су до те мере уобичајена појава да се сматрају нормалним. У Србији је данас лакше развести брак него продати уметничку слику. У питању развода бракова наше законодавство спада у најлибералније у Европи. Дa ли уопште и размишљамо о разлозима и постоје ли они који су оправдани?
Вера хришћанска
Веома је важно запамтити да се Господ смирио и постао као један од нас, да је пошао на велике муке нас ради Сам будући безгрешан, да је душу Своју положио за нас - све то је Он учинио управо зато што ни наша добра дела, ни наша знања о Богу, нити уопште било шта друго није могло нити може да нас спаси.
У искушењима је Божији благослов
Нема човека који у некој великој непријатности или трагедији неће осетити бол, горчину и узнемирење. Такви догађаји мењају човека из темеља и то је, напросто, у природи човековој. Мали број људи ће у таквим приликама остати смирен и, схватити смисао искушења, покренути свој живот у другом правцу.
Шта ми је то требало?
Размисли па онда учини! Можда би ово била најједноставнија порука за свакога ко стоји пред избором чињења или нечињења. Да не бисмо зажалили и питали се: "Шта ми је ово требало" добро би било да човек то питање постави себи на време, са свом строгошћу и да одговори себи и својој савести без лукавства и малодушности.