Наши духовници и исповест
Да нама хришћанима Христос треба да буде образац и узор у свему, па и у опхођењу према онима који од нас затраже (духовну) помоћ, нема потребе посебно наглашавати. Међутим, често сусрећемо такве духовнике који на врло чудне начине везују људе за себе. Такав однос према онима који им се исповиједају прије или касније претвара се у поробљавање и неслободу.
Врлински живот – извор имунитета
Врлински живот је рецепт за безбедан пролазак кроз пандемију која нас је задесила. Према истраживањима Флоре Гиљмутиднове са Оренбуршке медицинске академије, потврђене су чувене речи Оца Тадеја: “Какве су ти мисли – такав ти је живот”, јер свака мисао и осећање одашиљу одређену фреквенцију, која погодује или вирусу или људском организму да се избори против њега. Резулати њених истраживања упућују да смо најзаштићенији живећи хришћанским врлинама.
Драгоценост скучених животних околности
Ми, некада, не схватамо да су драгоцене неке мале прилике које нам Бог даје, па их пропуштамо. Не обраћамо пажњу и не слутимо да оне могу да нам донесе изузетно значајну оставштину. Зато прихватајмо те мале прилике које нам се пружају. Јер, и тај посао на малом може бити много већи него што нам се чини…
Увек имајте наду и не очајавајте
Никада живот човеков није био лак и безметежан, било да је у питању живот у немаштини или изобиљу. И један и други носе своје немире и искушења а са њима и опасности по спасење. Само је питање како носимо свој живот: очајавајући или се радујући.
Узмите, једите…
Свети и Велики четвртак је изузетно важан дан, особито у погледу установљења Литургије. Поред установљења Тајне над тајнама, који се још спомена сећамо на Велики четвртак. У Свети и Велики четвртак вршимо молитвени спомен на Христову Тајну Вечеру на којој је установљена Света Евхаристија; молитвено се сећамо Спаситељеве опроштајне беседе, на Христово омивање ногу својим ученицима, као и Првосвештеничке молитве пред страдање.
Издаја Јудина
Јуда рече: “Шта ћете ми дати и ја ћу вам га издати?” О, да поганих речи! Та како му из уста изиђоше? Како их језик покрену; како му се тело не скамени и како срце не ужасну. Тако је злокобно то среброљубље!
Страдање ће напунити земљу
Нити је било нити ће бити тренутка у историји када човек неће постављати питање које поставља од почетка: Зашто Бог допушта да невини страдају? Да ли у томе има смисла? Како се може спојити вера у свејаког Бога који воли и таква вапијућа неправедност? Примера невиног страдања има на претек. Један од њих је и страдање светог архиђакона Стефана. А колико је таквих незабележених и само Господу познатих страдања?
Eпископ Сергије: Писмо из Рмња
Данас је вриједнија колиба на селу него стан на петом спрату у срцу метрополе, јер у колиби је слобода, а у стану ропство. А тако лако смо се одрекли села и његових благодати, хрлећи у градове да будемо туђе робље, да живимо од милости послодаваца, а могли смо на селу бити слободни људи, истинска господа; да живимо на своме и од свога рада, да нас не дотичу свјетски економски и политички токови, да не осјетимо кризу у кризним временима.
Свето Причешће
Уколико свим срцем будемо веровали да се у Светој Тајни Евхаристије хлеб и вино заиста претварају у Тело и Крв Христову, оствариће се и на нама драгоцена реч Христова. “Који једе Моје Тело и пије моју крв пребива у мени и Ја у њему”. С Телом и Крвљу Својом улази у нас цео Христос и постаје једно са нама, и ми пребивамо у Њему.
О божанским енергијама
Блаженоупокојени Епископ будимски Г Данило (Крстић) спада у ред врло особених личности српске Цркве 20. века. Био је један од најобразованијих архијереја Српске Православне Цркве. Својом изузетном ерудицијом и пастирском речју, одушевљавао је младе интелектуалце, нарочито студенте Београдског универзитета за Реч Господњу и Јеванђеље Христово. Богати богословски и књижевни опус владике Данила разасут је у многобројним публикацијама. Преносимо једна незнатан део његовог интелектуалног и духовног богатства.
Марија Египћанка
Име Свете Марије Египћанке се често помиње у току Великог поста. С њеним именом је повезано читање Великог канона – такозвано „Маријино стајање“. Њеним именом је названа пета недеља Великог поста. И спомен на њу који се слави 1/14. априла по правилу пада у време поста. Тако да можемо често да говоримо о овој светици.
Ех, да смо Божији...
Христа су, у суштини, распели још и због тога што је Он изменио идола, кога су старозаветни фарисеји држали на месту Бога, и показао Бога као доступног, онога Који заиста јесте Бого-Човек. Показао је таквог Бога, Који се не налази негде тамо на висини, већ нас разуме и саосећа с нама, спушта се на наш ниво, у свему осим у греху, и постаје нам близак.
Запиткивачи овога века
Свети Божији пророци старозаветног доба били су људи којима је Бог откривао тајне света и човека. Њихова је мисија била да упозоравају на оно што долази и, свакако, да разобличавају тајне скривнице људских срца. Иако се од њиховог времена до данас много тога изменило, људско срце остало је легло патологије.
Преданост вољи Божијој
Постоји у политиколошкој науци једна лекција која носи наслов: раскорак између нормативног и стварног. У свакодневном животу то је растојање између онога како треба и онога како се практично чини. И док ово прво добро познајемо, ово друго скоро да и не постоји. Велики проблем настаје када се нормативно треба применити на стварно.
Свештеници и “свештеници”
Скоро да свако промишљање на тему црквеног живот можемо, ако не да ставимо у контекст искушења које нас је постигло, а оно макар да у њему видимо повод за гласно размишљање. Огромна количина мржње према Цркви, свештенству и вернима наше Цркве, излива се ових заражених дана на друштвеним мрежама. Крива је Црква, криви су попови и криви верни што се причешћују из једне Чаше и једним “прибором”. Није ли то сведочанство о нама и израз става који се негује деценијама уназад?
Хришћанин у данашњем свету
Бити хришћанин данас значи бити исповедник. Али, то није онај исповедник који галами о својој вери и ко је намеће другима. То је онај који се стара да живи благочестиво, не подилази под законе и морално стање друштва, не врши погодбе са савешћу и не оправдава своје недостатке неморалношћу околине. Бити исповедник значи сачувати јединство речи, дела и помисли како у заједници јединомишљеника тако и изван црквене ограде.
Има ли места за Бога у закону?
У свом делу ''Браћа Карамазови'' велики Достојевски је кроз свог главног јунака констатовао да тамо где Бог нема – све је дозвољено! Принцип немања Бога загарантован је највишим државним правним актима. Принцип имања Бога – једноставно не постоји (као што не постоји и Бог). Па, хајде да видимо где се налазимо.
Како победити раздражљивост?
Једно од најопаснијих стања у које може запасти човек јесте раздражљивост чији је главни узрок неуравнотеженост душе. Неуравнотеженост, пак, по учењу светих Отаца, долази нам од острашћености и надмености живљења. Дакле, сластољубље и гордост су дубински корени раздражљивости. На ову ватру човекове душе, ђаво не пропушта прилику да дада сламу клевета како би људску заједницу још овде на земљи претворио у пакао.
Умни рат
Рат је најпре настао на Небу, како сведочи Свето Писмо. Покренуле су га свете умне силе Божије предвођене архистратигом Михајлом против отпадника. Но, тај се рат спустио на земљу, међу људе, и траје дан-дањи. Њиме руководи богоборна умна сила Сатанина, планирајући и хушкајући људе једне против других и против Бога. Чак је и Сорош у једном тренутку искрености изјавио да је био човек док није постао бизнисмен.
Бог нас помаза и запечати
Нема хришћанина без светог крштења, али је истина и то да данас многи људи имају различито поимање ове свете Тајне као и мотиве приступања крштењу. За неке се ваља, неки хоће да се уведу у веру, неки да им се деца смире и не лудују... А, да ли онај који се крштава и сви око њега који присуствују овој Тајни, поимају и да ли дубоко доживљавају смисао онога што се са њима у том тренутку збива?