Смисао хришћанског страдања
Прогон хришћана и геноцид над њима, широм свијета, гори је данас него икада у новијој историји”, коментарише Њусвик, 16. фебруара 2019 године, извјештај римокатоличке организације ”Помоћ Цркви у невољи”. Западне владе не чине довољно да се овај прогон хришћана заустави. “Крст носити нама је суђено“; зато, каа се Крстом осењујемо и када Крст целивамо, ми показујемо да примамо и његово назначење – страдање.
Од страсти до злочина
Догађај посечења Светог Јована Крститеља представља како у историји човечанства тако и у историји спасења људског рода, збитије које нам открива сву суштину и начин злоупотребе људских слабости које, у крајњем степену, доводе до злочина. Уједно, овај догађај открива нам и пут којим човек преваљује од страсти до сопствене смрти.
Како решавати дечје проблеме
Често се многи родитељи чуде одакле се код њиховог сина или кћерке појављују проблеми. На пример, дете је сувише немирно, ћудљиво, агресивно, лоше учи, изостаје с наставе, долази у сукоб с наставницима и укућанима, сувише је узнемирено, стидљиво, спопадају га свакојаки страхови и тако даље. Све су то различити симптоми дечијих проблема с којима родитељи морају да се суочавају. Само незнатан део тих симптома могу бити тешкоће самог детета у чистом облику. Већина њих су проблеми породице у којој дете живи.
Проблеми у браку
Уколико имате непремостивих проблема у браку, а одлучите да сачувате Ваш брак, треба да се смирите “до земље”, иначе ћете постати хистерични и неуротични. Уколико немате довољно снаге за тај подвиг и да се Ваш брак може претворити у узајамно мучење, боље је да се разведете док још немате деце. Треба да се обратите надлежном архијереју који зна Ваш живот и Вашу породичну ситуацију, који ће саслушати обе стране, а последњу реч у решавању Вашег проблема има архијереј, а не свештеник.
Будимо трезвени у свему
Од вајкада, а поготово данас, људи се маме разноразним духовним опијатима само да би ослабила њихова пажња и скренули са Пута у беспуће. У томе се увелико и успело, можемо слободно рећи, да је премало оних код којих није. Но, најефикаснији духовни опијат јесте поверење у самога себе, које у човеку врло вешто буди непријатељ нашег спасења.
Вера је додир
Шта вера није? Вера није интелектуално знање, ни повремено религиозно осећање, које настаје и нестаје. Шта је вера? Вера је поверење, лични однос. Вера је дар Божији. Вера је живот, ја - ти однос. Вера је додир, сусрет са Христом, поверење у Христа.
Гадаринци
Савремени гадаринци се ни у чему не разликују од оних описаних у Јеванђељу. Нису то хулитељи и богоборци већ обични људи који, додуше, материјалну корист стављају испред свега. Има их свуда – у министарствима, на власти, они живе поред нас у комшилуку, у улазу, то су често наши најближи: мајка, отац, браћа. Кажу нам: па видиш да живимо нормално, нисмо грешници, нисмо лопови, нисмо убице, нисмо прељубочинци, зато не треба да нам причаш о Христу.
Хришћанима и горе предстоји…
Од рођења Цркве Христове, не престају прогони Хришћана. Сва историја од крсне смрти и васкрсења Господа нашег Исуса Христа заливена је крвљу хришћана и то траје до данас. Како ствари стоје, страдања нам тек предстоје. До краја историје остаће истините речи Господа: ”И побиће вас, и сви ће вас народи омрзнути због имена мога.” (Мт. 24, 9). ”И пред старјешине и цареве изводиће вас мене ради”. (Мт. 10, 18) Али, ”Ко претрпи до краја, тај ће се спасти.” (Мт. 24, 13)
Да ли је Марија Магдалина била грешница?
Скоро да и нема човека који на помен имена свете Марије Магдалине неће видети окорелу грешницу огрезлу о најгнуснији грех. Такав утисак плод је информација које су о њој из давнина допрле из крила католичког хришћанства. И не само то. Разноврсне саблажњиве бајке колају о њеном односу са Христом, што је послужило и неким синеастима да режирају филмове на ову тему. А шта је у свему томе истина? Да ли је света Марија Магдалина заиста била грешница? У Новом Завету нема ни једне речи која би то потврђивала!
Закон привлачности
Бог је личност и сав живот свих људи проткан је (не)чињењима, која у основи нису ништа друго него лични однос према Њему, било да смо тога свесни или несвесни. Свестан однос према Богу и чињење у том духу тражи од човека и његово лично учешће. Далеко је лакше ствари пренети на терен општег, а Бога и све оно што се тиче Њега, заменити некаквим универзалним законом. Такав је закон безличан и обавезно делује по аутоматизму…
Дружење у царству отуђених
Осим што живимо у комерцијалном времену и припадамо комерцијалној цивилизацији чији је основни мото и стварност - “плати па живи”, усамљивање и удаљавање људи једних од других представља други тег који човека и човечанство вуче ка понору непостојања.
Христос а не Христ
Од како смо, у време Светог и Равноапостолног Патријарха Фотија Великог крштени, кроз Свету Браћу Кирила и Методија и њихове Свете Ученике и Наследнике, и слободно, свесно-словесно ступили у Цркву Христову, Стуб и Тврђаву Истине и Мудрости и Логосности = Словесности, ми Православни Срби говоримо и пишемо Свето Име Бога и Господа и Спаса нашег: ИСУС ХРИСТОС.
Нема спасења без Благодати
Благодаћу Духа Светога се спасавамо, по речи светог апостола Павла. Да не бисмо помислили и умислили да само трудом својим и упињањем можемо допринети своме спасењу. Зато и сами Господ опомиње да без Њега не можемо чинити ништа. Али, то не значи да можемо скрстити руке и мирно сачекати дан спасења не учинивши ништа ни за себе и још мање за ближње.
Какви људи ми се свиђају
Било би добро тему „Какви ми се људи свиђају“ задати одраслима. Они би морали да се замисле о моралној проблематици, да ископавају из дубина подсвести неко лично искуство, да га анализирају, почели би да размишљају срцем и да пишу огрубелом руком на папиру. То би било велико искуство. Како приморати људе да се одвикну од мисли да разговоре о моралу треба водити само у школи са жутокљунцима, а у одраслом животу, ето, нико више у морал не само да не верује, већ сви одбијају и да разговарају о њему.
Како могу заједно да живе осмех и сузе?
Болест је једно веома посебно стање, како организма, тако још и више психичког стања болесног човека. Нарочито ако је у питању неизлечива болест која као свој обавезни епилог има – смрт. Људи на различите начине реагују на сазнање да је близу крај њиховог живота.
Не остављајмо дело спасења
Кроз читаву историју и кроз примере многих народа видљива је љубав Божија према човеку и човечанству. И када су људи грешили и падали и Бога пренебрегавали, Он је стрпљиво чекао покајање и обраћење. Али, исто тако, непокајане предавао стихијама које су означавале крај њиховог постојања. Зато, не допустимо себи да се прибројимо Содомљанима и другима који су дрскошћу означили себи крај и смрт без остатка.
Псовка – паклена тамница
И дану и ноћи, и сунцу и камену, и живима и мртвима псовачи казују ко су и шта су и какви су - дављеници страсти и скверних мисли. Мир и благост немају куда да им уђу у душу. Псовка је ватра пламена пакленог, а псовач изјављује и исповеда чиме је испуњена душа његова.
Модерна манија пророчанстава
Ствари се у свету компликују на свим плановима, па тако и на војно-политичком. Нарастање опасности од свеопштег ратног сукоба плодна је подлога за мислени метеж који све више овладава људима. Скоро да је постала мода трагати за пророчанствима која би људе упознала са развојем будућих догађаја. У њима се тражи простор и прилика за себе и сопствени опстанак.
Озакоњење лажи
Највећа опасност неолиберализма (или како год га назвали) није у томе што ће се преко њега покушати загосподарити свим земаљским ресурсима, довести човјека у робовласнички однос, већ у томе што се хоће, анестезирањем душе, уништити човјек који је по лику Божијем, и покушати створити човјека који је у служби лукавог.
Потрошачи равнодушности
Данашњи човек, праунук некадашње хришћанске цивилизације у речнику има исте речи као и пре триста-четристо година: вера, нада и љубав. Међутим, то је већ „вера у напредак“, „нада у научна достигнућа“ и „љубав према себи“. Борба за истину је за њега прерасла у борбу за тржиште продаје. А као делић целог света не осећа се у литији и у храму, већ на стадиону и поред гласачке кутије на још једним изборима.