Јеванђељски и нејеванђељски грешници
Јеванђељска грешност – то је „пасторала“ у поређењу са насртљивом, заглушујућом и бестидном "музиком" греха нашег времена. Не само појединачно, него и колективно, људи нашег доба устају на побуну против Духа Божијег. Бело се тако наметљиво и упорно у свету назива црним, а црно – белим… „Горе, падните на нас, и брда, покријте нас“!
Значај и значење покајања
У националним, друштвеним и личним невољама, грех је био макар фактор који их је изазивао, ако им није био и једини узрок. У жељи да помогне човечанству, Свето писмо, Црква и Свети оци су указивали и указују на покајање као лек за националне, друштвене и личне невоље. Грех је био срозавање човечанства кроз целокупну људску историју, а покајање је било средство за препород и уздизање људских бића и за побољшање животних услова у овом, и спасење у загробном животу.
Сујетно је све за чим нема потребе
Претерано одушевљавање пролазним стварима, везаност душе за материјални свет, жудња за новцем, влашћу, славом, задовољствима, невештина управљања собом – стварају класичну основу за сујетну игру снова и мехурова од сапунице, уместо правог живота у Христу. Осим свега реченог, сујета је увек јарам, ропство, одсуство унутрашње и спољашње слободе, пут у ништа, тотална деградација личности... Замислимо се над сујетом, свако у свом животу!
Интернет Литургија
Да ли и у којој мјери, истински, учествујемо у Светој Литургији путем радија, телевизије и друштвених мрежа? Наша Црква о овом питању још увијек није заузела став, тако да је свештеницима остављено на вољу да сами одлуче, да ли ће или не свету Литургију преносити. Да ли је, заиста, могуће бити дио литургијског сабрања посредством праћења Литургије преко друштвених мрежа?
Супротстављање злу силом
Како ћете се понашати ако видите да неко на улици напада незаштићеног човека? Да ли ћете пожурити да прођете како не бисте и сами добили батине? Или ћете учествовати у невољи ближњег? Будимо искрени: у нашем друштву су раширени кукавичлук, неспособност да заштитимо ближњег и да се одазовемо на туђи бол. Најстрашније је кад своју равнодушност и слабост карактера прогласимо за врлину смирења.
Душа, грех и спасење
Православље је вера простих људи. Само они који су једноставни и искрени лако схватају и примају благодатну силу православља и Свети Дух, док они који мудрују, ситничаре, формалишу, сумњају, сами осмишљавају своје верзије вере, од њих Дух Свети одступа и не рашчишћава им разум. Стога су многи једноставни и неуки верници који су били ревносни и побожни постајали мудри, јер их је Бог умудрио, отворио им духовне очи и научио их многим тајнама.
Сећање на Страшни суд
Свима нама се приближава крај живота. Свети апостол Павле нас упозорава да је човеку дат један живот а после његовог скончања – суд. Но, ова реч не оставља исти утисак на све људе. Многи не мисле да ће до њега доћи таман као што и не мисле о Богу. Али, Суд неминовно долази и на њему ће бити изнета сва наша дела, речи и размишљања.
Слобода и забране
Родитељску власт и силу треба користити као драгоценост, не расипајући их на сваком кораку, већ их примењујући ретко и разумно. Апеловати на одговорност и одраслост детета веома је корисна ствар. Ако детету кажете: „Ти си већ одрастао, ускоро ћеш кренути у школу, скупи, молим те, играчке“ – то ће без сумње бити ефикасније од вике: „Одмах да си то склонио!“ Зато су на селу деца постајала одрасла већ са дванаест година, јер су се према њима односили као према одраслима и имали су поверења у њих као у одрасле људе.
Беседа на Сабор светог Јована Крститеља
Свети Јован, Пророк, Претеча и Крститељ Господњи јавља се на свет као први човек који је у човеку Исусу препознао Бога, невидљивог Бога у видљивом човеку. Зато га Црква Христова и слави као највећег од жене рођених.
Не тражи награду за добра дела
Незахвалан човек тешко греши, али његов грех је један, а то је неблагодарност. Онај, пак, који чини добро а тражи награду и не задобија је, упада у многе грехе. Упада у гнев, осуђивање и мржњу, из свог срца искорењује љубав према ближњем и благонаклоно расположење. Мислећи да има пуно право да захтева награду од онога коме је учинио добро, не само да се не раскајава, већ ни не зна свој грех. Стога нема никакве наде на његово покајање и исправљање таквих његових грехова.
Како разговарати о вери?
Наш опит Божанске славе треба да се изражава у нашем животу посредством испуњења воље Божије, то јест у заповестима, а не преко нетрпељивости према онима који другачије мисле и другачије верују. Грубост често прикрива у себи слабост аргумената, а гордост и охолост – низак интелектуални ниво.
Можемо ако хоћемо
Немојмо тренутно стање у коме смо доживљавати ни као привилегију ни као казну него као стање реално ћу га сагледавати да видим где сам и шта сам. По оној народној у добру се не повиси у злу се не понизи. Кренимо ка већим даровима али подвигом а не пасивним пристајањем на некакве улоге без стваралаштва. И немојмо радити ништа ради стицања себи празне славе, него радимо са љубављу и према Богу и према човеку.
Сајам деце
Продаја деце није нова ствар. У прошлости се вршила у робовласничким државама: у фараонском Египту, у Вавилону, у античкој Грчкој, у Сједињеним Америчким Државама. Ипак, у Римском царству је продаја деце која су рођена слободна била забрањена, без обзира на то што је ропство тамо било озакоњено. Продаја живе робе данас на Западу постаје свакодневица: сајмови “Men having babies” су у најскоријој будућности планирани у Њујорку, Сан Франциску и Чикагу.
Наоружавајте се
Ево вам, богољупци, посао за следећу недељу: научите напамет 8, 81. и 109. псалам. Томе додајте Шестопсалмије – то су изабрани псалми у којима оваплоћени Син разговара с Оцем. И то сви без икаквог изузетка треба да знамо напамет. Управо то је наше оружје. И не само то, већ и лек, и небески хлеб, и светилник који гори на тамном месту. Зато, док има времена – наоружавајте се.
Сусрет са Богом
Црква је место где се Бог и човек сусрећу и сједињују у Љубави, где постају једна заједница. То је сусрет који, истовремено, представља и радост и Суд. Радост зато што је срести Бога лицем у лице највећа радост коју може да доживи човек који тражи Бога, али, с друге стране, такав сусрет представља и суд наше савести.
О лажном смирењу
Себе често називамо грешним и говоримо о својим недостацима само ради тога да бисмо се узвисили пред оним људима који смирење сматрају за врлину. Другим речима, хвалишемо се када кажемо: „Ја сам рђав“. Тада очекујемо да нам човек одговори: „А не, ти си добар“. – „Не, ја сам грешник“ - „Ма не, никако, ти ниси такав“. Али ако неко заиста и поверује да смо такви, то ће нас веома увредити... Како дакле спојити оно што су Свети Оци називали истинским смирењем са нашим неуспелим покушајима да га стекнемо. Где грешимо?
Пост и исповест нису услов за Причешће
Ми се причешћујемо онда када се служи литургија јер се Литургија само због тога и служи. А постимо онда када је Црква препоручила да постимо. То значи, четири велика поста, среду и петак и још неколико појединачних дана. Исповедамо се онда када имамо духовну потребу и јасно се ту види да једно друго не условљава.
Истински хришћанин
Вера није идеологија коју треба да подржимо, нити мисао коју треба да разумемо, нити став који треба да прихватимо. Вера није осећање, нити скуп моралних правила, нити доживљај који психолошки намећемо самима себи. Вера је и живот и истина која нам се пружа, која надире и која нам се благодаћу открива...
Избор патријарха и пандемија
Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве, на својој седници од 24. децембра 2020. године, донео је одлуку да се сазове Свети Архијерејски Сабор за избор новог поглавара Српске Православне Цркве, који ће се одржати 18. фебруара 2021. године.
Утицај Светог писма на психичко здравље
Често смо слушали да се у Светом Писму налазе сви најбитнији одговори за нас. Међутим, дешавало се да читајући Свето Писмо ми тумачимо речи на неки свој начин и поново из тога извлачимо погрешне закључке – духовне заблуде. Због тога, најсигурнији начин да сазнамо право значење речи из Светог Писма и добијемо праве одговоре из њега – јесте да паралелно читамо тумачења Светог Писма од стране Светих Отаца наше Цркве.