О божанским енергијама
Блаженоупокојени Епископ будимски Г Данило (Крстић) спада у ред врло особених личности српске Цркве 20. века. Био је један од најобразованијих архијереја Српске Православне Цркве. Својом изузетном ерудицијом и пастирском речју, одушевљавао је младе интелектуалце, нарочито студенте Београдског универзитета за Реч Господњу и Јеванђеље Христово. Богати богословски и књижевни опус владике Данила разасут је у многобројним публикацијама. Преносимо једна незнатан део његовог интелектуалног и духовног богатства.
Марија Египћанка
Име Свете Марије Египћанке се често помиње у току Великог поста. С њеним именом је повезано читање Великог канона – такозвано „Маријино стајање“. Њеним именом је названа пета недеља Великог поста. И спомен на њу који се слави 1/14. априла по правилу пада у време поста. Тако да можемо често да говоримо о овој светици.
Ех, да смо Божији...
Христа су, у суштини, распели још и због тога што је Он изменио идола, кога су старозаветни фарисеји држали на месту Бога, и показао Бога као доступног, онога Који заиста јесте Бого-Човек. Показао је таквог Бога, Који се не налази негде тамо на висини, већ нас разуме и саосећа с нама, спушта се на наш ниво, у свему осим у греху, и постаје нам близак.
Запиткивачи овога века
Свети Божији пророци старозаветног доба били су људи којима је Бог откривао тајне света и човека. Њихова је мисија била да упозоравају на оно што долази и, свакако, да разобличавају тајне скривнице људских срца. Иако се од њиховог времена до данас много тога изменило, људско срце остало је легло патологије.
Преданост вољи Божијој
Постоји у политиколошкој науци једна лекција која носи наслов: раскорак између нормативног и стварног. У свакодневном животу то је растојање између онога како треба и онога како се практично чини. И док ово прво добро познајемо, ово друго скоро да и не постоји. Велики проблем настаје када се нормативно треба применити на стварно.
Свештеници и “свештеници”
Скоро да свако промишљање на тему црквеног живот можемо, ако не да ставимо у контекст искушења које нас је постигло, а оно макар да у њему видимо повод за гласно размишљање. Огромна количина мржње према Цркви, свештенству и вернима наше Цркве, излива се ових заражених дана на друштвеним мрежама. Крива је Црква, криви су попови и криви верни што се причешћују из једне Чаше и једним “прибором”. Није ли то сведочанство о нама и израз става који се негује деценијама уназад?
Хришћанин у данашњем свету
Бити хришћанин данас значи бити исповедник. Али, то није онај исповедник који галами о својој вери и ко је намеће другима. То је онај који се стара да живи благочестиво, не подилази под законе и морално стање друштва, не врши погодбе са савешћу и не оправдава своје недостатке неморалношћу околине. Бити исповедник значи сачувати јединство речи, дела и помисли како у заједници јединомишљеника тако и изван црквене ограде.
Има ли места за Бога у закону?
У свом делу ''Браћа Карамазови'' велики Достојевски је кроз свог главног јунака констатовао да тамо где Бог нема – све је дозвољено! Принцип немања Бога загарантован је највишим државним правним актима. Принцип имања Бога – једноставно не постоји (као што не постоји и Бог). Па, хајде да видимо где се налазимо.
Како победити раздражљивост?
Једно од најопаснијих стања у које може запасти човек јесте раздражљивост чији је главни узрок неуравнотеженост душе. Неуравнотеженост, пак, по учењу светих Отаца, долази нам од острашћености и надмености живљења. Дакле, сластољубље и гордост су дубински корени раздражљивости. На ову ватру човекове душе, ђаво не пропушта прилику да дада сламу клевета како би људску заједницу још овде на земљи претворио у пакао.
Умни рат
Рат је најпре настао на Небу, како сведочи Свето Писмо. Покренуле су га свете умне силе Божије предвођене архистратигом Михајлом против отпадника. Но, тај се рат спустио на земљу, међу људе, и траје дан-дањи. Њиме руководи богоборна умна сила Сатанина, планирајући и хушкајући људе једне против других и против Бога. Чак је и Сорош у једном тренутку искрености изјавио да је био човек док није постао бизнисмен.
Бог нас помаза и запечати
Нема хришћанина без светог крштења, али је истина и то да данас многи људи имају различито поимање ове свете Тајне као и мотиве приступања крштењу. За неке се ваља, неки хоће да се уведу у веру, неки да им се деца смире и не лудују... А, да ли онај који се крштава и сви око њега који присуствују овој Тајни, поимају и да ли дубоко доживљавају смисао онога што се са њима у том тренутку збива?
Љубав према Богу
Две заповести о којима, по речима Спаситељевим, висе Закон и пророци јесу заповест о љубави према Богу и ближњем. Али, како знати да имамо љубави према Богу? Један од најзначајнијих показатеља јесте непрестано удаљавање од зла. Али, не само то; него и испуњавањем јеванђелских заповести достижемо љубав Божију. Самим тим, ми пребивамо у љубави према Богу, остаје у љубави Божијој.
Неверник
Срце је човеково станиште Бога живога и једино га Бог може утешити и учинити радосним. Срце у којем Бог не живи испуњено је горчином и очајањем. Такво срце тражи и жели многе ствари, али га ништа не задовољава јер сва животна задовољства немају моћ да испуне празнину људског срца.
Страх
Једно од најопаснијих осећања која могу обузети душу човека јесте осећање страха. Страх везује све силе у човеку и чини да оне замиру. Из страха, који истовремено означава и уплашеност за егзистенцију, човек је кадар да учини много тога лошег. Но, нису ни сви страхови из истог извора и не воде истом циљу.
Између вере и религијског шарлатанства
Кроз сву историје Цркве било је многи оних који су користили чуда на начин који најблаже речено, ствара конфузију. Неретко су ове интерпретације чуда и будућих догађаја коришћене за стицање финансијске користи преко штампања књига или наступима у телевизијским програмима. Најкоришћенија тема ових злоупотреба је Други Христов долазак.
Шта ми је то требало?
Човек греши “по инерцији”, не размишљајући, због неке чудне слабовоље и малодушности. И не би хтео, и не би желео, а непријатељ га је “мало притиснуо” и он му се препустио. То је свети апостол Павле лепо препознао и изразио речима да добро које желимо не чинимо, већ зло које не желимо – њега чинимо! Уз то скоро увек иде и питање – шта нам је то требало?!
Победи своју најјачу страст!
Сваки човек, а следствено и свако дете, има неки главни недостатак, једну главну страст. Главна страст обично бива један од седам грехова, такозваних смртних грехова. Та главна страст је као филистејски јунак Голијат иза којег чека огромна војска других, ситних страсти. Победимо ли, уз помоћ Божију, Голијата у себи, сва ће се његова војска разбежати.
Велики пост у савременом свету
Када говоримо о посту на уму обично имамо само за то одређена времена у кругу црквене године, у коме чланови Цркве посте. Међутим, питање поста је далеко свеобухватније. Питање поста је питање философије живота, то је питање нашег односа према Богу и према Божијој творевини.
Настанак и значај Великог поста
Када говоримо о посту на уму обично имамо само за то одређена времена у кругу црквене године, у коме чланови Цркве посте. Међутим, питање поста је далеко свеобухватније. Питање поста је питање философије живота, то је питање нашег односа према Богу и према Божијој творевини.
"Тешки" људи
Наше неприхватање других људи је веома слично осуђивању. Ми из неких својих унутрашњих разлога не прихватамо човека, а неприхватање тражи неко оправдање, и нама је лакше да своју злобу објаснимо лошим поступцима других (у чему нам демони врло радо помажу) него нашим унутрашњим разлозима. Зато, ако победимо неприхватање, онда ћемо у многим, а можда и у свим случајевима, победити осуђивање.