Наш портрет
“Исклати се браћа међу собом, а крвници јаки и опаки затријеће сјеме у одиву…” Ови стихови великог Његоша суочавају нас са историјском темом братоубиства и братомржње, јер, од тренутка када Каин убија брата свога Авеља, не престаје шкргут зуба брата на брата који то и престају да буду. Шта је разлог овоме? Да ли борба за љубав Очеву и првенство или ту има још нечега?
Право лице протестантизма
У поређењу са католицизмом светитељ Игњатије (Брјанчанинов) протестантизам оцењује као још већи пад. Док је код католика тајна Покајања промењена, код протестаната је потпуно одбачена. Док су католици из Литургије искључили призивање Светог Духа, „протестанти су потпуно одбацили Литругију“. У католицизму још увек присуствује аскеза, премда у њој има прелести, а у протестантизму је потпуно изгубљен аскетски живот, у њему су бездушност и хладни рационализам.
Грехови данашњице
Свако време носи своје бреме – сведочи стара народна мудрост. Ова се истина може применити и када је у питању грех, јер, свака епоха у историјском трајању људског рода осим греха као универзалног и општег места, доноси и неке особене видове одступања од Бога.
Дође да спасе изгубљено
Христове речи су вечне. Увек исте и увек другачије, према времену у коме их слушамо и тумачимо. А значења у Христовим речима има много. Као што у Њему има места за све нас.
Где је нама Христос?
Иако већ више од 20 година Православна црква у бившим комунистичким земљама живи слободна, све мање младих људи долази у њене храмове. Чак и деца из православних породица све више напуштају Цркву. Одлазак младих је само показатељ кризе у којој се налази духовни живот у свим Православним црквама, а главни узрок одласка младих из Цркве је то што у њој не налазе Христа.
Христос – Лекар душе и тела
Човек је саздан као боголико биће и као храм Божији. Истински храм Божији и Престо (Жртвеник) у чулном свету може да буде једино човечија природа. Са друге стране, у светом храму Божијем верници примају Утешитељев дар који их освештава и преображава у благословену грађу од које се подиже Црква. „Јер Црква – по речима светог Јована Златоуста – није ништа друго до храм саздан од наших душа”.
Деградација музике
Једна од најдивних пројава људског духа и његов израз јесте – музика. Неки Оци су говорили да је Бог певао док је стварао свет, а међу свим уметностима, умећима и вештинама које је човек испољио као дар Божији, музика је прва. Данас је музика престала да буде уметност и постала је још један од опијата модерног друштва. Некад је служила да те растрезни, освести, или да осмисли хаос којим си окружен, док данашња чини све супротно. Опија унедоглед понављаним ритмом и крајње једноставном мелодијом, текстови немају никакву друштвено ангажовану, ни зрелу поруку, ни било какву лирску дубину. Ипак, добра музика се слушала вековима и слушаће се и даље. Лошу музику ће прегазити време. И све лоше песме биће заборављене...
Када човек постаје душа жива?
Стручна, али и нестручна јавност не ретко заподева расправе о томе када човек постаје “душа жива”, да ли то бива тренутком зачетка, оплодне јајне ћелије или касније. Ово је животно важно јер заговорници абортуса сматрају и заговарају став да човек све док се не роди – није човек већ плод, те да његов живот започиње тек са рођењем. Црква има супротан став а њега у новије време потврђује и сама наука.
Светосавски и косовски завет
Данас само Српска Црква успешно прелази све наметнуте државне границе, како балканске тако и оне ван Европе. Само је она у стању да сачува идентитет Срба у САД, Канади, Немачкој, Британији или Француској. Својом скоро непромењеном вером, култом и предањем, она наша данашња, збуњена поколења непосредно спаја са поколењима Светог Саве, цара Душана, Светог кнеза Лазара, Ивана Црнојевића, владике Петра II Петровића Његоша или Карађорђа.
Амазонски синод
Читајући свето Откривење у јеванђелским текстовима, апостолским посланицама или Откровењу светог Јована Богослова, наилазимо на упозорења од којих су нека написана тако да не можемо до краја разумети и протумачити њихов смисао и чињеничност. Ипак, посматрајући свет око нас очигледно је поклапање између онога што је у Светом Писму записано и онога што нас окружује. Примера има довољно, чак и у хришћанском свету.
Ко је био Исус?
Исус Христос је цивилизацијска вододелница. У односу на Њега људи се деле на оне који га прихватају и оне који га одричу. Но, ни сви који га прихватају немају исти став о Њему. За једне Он је Бог у људском телу, за друге он је само историјска личност. Ми у нашој Цркви учимо да је он истинити Бог и истинити Човек, дакле, истинити Богочовек. Ипак, да се подробније упознамо са Њим не бисмо ли стекли увид у то ко је Он.
Свадба царевог сина
Као што је Господ и прорекао, тако се и дешава. Људи више заволеше таму од светлости, више заволеше идоле од Једнога истинитог Бога и зато их нема на свадбеној гозби, зато туку, убијају, клевећу, руже и вређају посланике Његове, како оне у свештеном чину, тако и оне верне душе, мушкараце, жене и децу, који својом речју и својим животом проповедају Истину Христову. После толиких векова и после толиког мноштва светитеља, које ево и данас славимо, оно што се дешавало пророцима у Старом и Новом Завету, оно што се десило и са Самим Сином Божијим, дешава се данас са посланицима Божијим.
Диван o смирењу
Одувек су свети Божији људи били “мета” како људи заинтересованих да задовоље своју радозналости, тако и оних који су као циљ својих разговора са њима постављали духовну корист и могућност сопственог узрастања у Христу. Много пута њихови одговори били би обавијени велом тајанствености и неразумљивости, али, исто тако и отвореношћу и јасноћом.
Зашто тугујемо?
Човек који је страсно привржен било чему никада неће умаћи од туге. То су парафразиране речи Преподобног Јована Лествичника. Из тога произилази да је било каква страсна приврженост увек разлог за тугу, а туга у нашем срцу је увек последица страсти. Стога морамо уложити труд да бисмо се ослободили од поменутог разлога како би се наш живот, барем мало, испунио радости.
Пустите дете и да погреши...
Човек може постати заиста одрастао и самосталан само онда када му верују. Само је у том случају у стању да поверује у сопствене снаге и преузме одговорност за сопствени живот и поступке. Сумња у човекове могућности, која се испољава у претераној бризи и старању поткопава веру детета у своје снаге, чини га пасивним и беспомоћним. Таква су презаштићена деца.
Мушкарци, мушкарци...
Једна од највећих, можемо слободно рећи, пошасти нашег времена је потпуно игнорисање брака и породице. Ако оставимо по страни факторе који споља утичу на ставове младих људи, важнији су они који изнутра чине да људи у центар свог живота стављају неке друге вредности. И тако, све док не стигне старост. А онда...?
Откривење или футурологија?
Чињеница је да живимо у тешким, турбулентним, и несигурним временима. Неки људи уз фанатизам и екстремизам још и више подижу интензитет овакве атмосфере. Они су пуни демонологије, антихристологије, митова, науке, и морбидности. Они користе чак и Цркву у погрешне сврхе.
За воду и хлеб
Опомињу научници да је у свету све мање воде и наслућују будућу борбу за воду. Који је буду имали и још могли да је сачувају, имаће живот. У занетости за земаљским водним благом скоро да нико и не размишља о једној другој води – Води вечнога живота!
Пост на џигерици
За оне који приступају Светом Причешћу, много је важно да им срце није гневно, да није напето, да није наоштрено и кроз гнев усмјерено према ближњем. Каже један наш отац: он пости на води, а једе џигерице свих око њега. И, он прилази Светом путиру да се причести кротким и смиреним Богом. На тај начин, дистанца између њега и Бога, сваким наредним Причешћем, бива све већа и већа.
Унутрашњи бол
Кад човека боли душа повлачи се страх од висине, страх од морске или речне дубине и страх од точкова воза. И ето, људи измучени душевним болом лете с кровова, одлазе на морско дно и лежу на железничку пругу доказујући у пракси да оно што је невидљиво може да боли јаче од видљивог. Дакле, ако видите младог човека с неиздрживом тугом у очима, знајте да је то добар човек. Он чезне за Богом и вечним животом иако сам то још увек не зна.